Višestruki nedostatak sulfataze

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Višestruki nedostatak sulfataze
SinonimiJuvenile sulfatidosis, Austin type
Višestruki nedostatak sulfataze je autozomno recesivna lizozomalna bolest

Višestruki nedostatak sulfataze (poznata i kao „Ostinova bolest“ i mukosulfatidoza) veoma je retka autozomno recesivna lizozomalna bolest skladištenja uzrokovana nedostatkom višestrukih enzima sulfataze ili enzima koji proizvodi formilglicin koji aktivira sulfataze. Slična je sa mukopolisaharidozi.[1][2][3]

Epidemiologija[uredi | uredi izvor]

Ovo stanje se nasleđuje autozomno recesivno, što znači da obe kopije gena u svakoj ćeliji imaju mutacije. Roditelji pojedinca sa autozomno recesivnim stanjem nose po jednu kopiju mutiranog gena, ali obično ne pokazuju znake i simptome stanja.

Procenjena prevalencija višestrukog nedostatka sulfataze je jedan od 1,4 miliona osoba. Do danas je prijavljeno približno 75-150 slučajeva,[4][5] sa približno 50 živih pogođenih pojedinaca identifikovanih kroz grupe za podršku i zastupanje. Verovatno je da je ovo stanje nedovoljno prepoznato i nedovoljno dijagnostikovano, posebno u delovima sveta gde pristup naprednom molekularnom genetičkom testiranju nije lako dostupan.

Višestruki nedostatak sulfataze je prijavljen kod pojedinaca svih etničkih grupa širom sveta.[6][7][8][9]

Etiologija[uredi | uredi izvor]

Višestruki nedostatak sulfataze je uzrokovan mutacijama gena SUMF1 . Ovaj gen daje uputstva za pravljenje enzima koji se zove enzim koji stvara formilglicin (FGE). Ovaj enzim se nalazi u ćelijskoj strukturi zvanoj endoplazmatski retikulum, koji je uključen u obradu i transport proteina. Enzim FGE modifikuje druge enzime zvane sulfataze, koji pomažu u razbijanju supstanci koje sadrže hemijske grupe poznate kao sulfati. Ove supstance uključuju razne šećere, masti i hormone.

Većina mutacija gena SUMF1 ozbiljno smanjuje funkciju FGE enzima ili dovodi do proizvodnje nestabilnog enzima koji se brzo razgrađuje. Aktivnost više sulfataza je narušena jer enzim FGE modifikuje sve poznate enzime sulfataze. Molekuli koji sadrže sulfate koji se ne razgrađuju nagomilavaju se u ćelijama, što često dovodi do smrti ćelije. Smrt ćelija u određenim tkivima, posebno mozga, skeleta i kože, uzrokuje mnoge znake i simptome višestrukog nedostatka sulfataze.

Istraživanja pokazuju da su mutacije koje dovode do smanjene funkcije FGE enzima povezane sa lakšim slučajevima ovog stanja, dok su mutacije koje dovode do proizvodnje nestabilnog FGE enzima obično povezane sa težim slučajevima višestrukog nedostatka sulfataze.

Patofiziologija[uredi | uredi izvor]

Široki klinički spektar koji se vidi kod mukopolisaharidoza je u velikoj meri funkcija jedinstvene patofiziologije ovog stanja, pošto su višestruki putevi pogođeni zajedničkim enzimskim defektom.

Svih poznatih 17 humanih sulfataza može biti pogođeno; stoga je klinička prezentacija kombinovana zbog efekata svakog pojedinačnog nedostatka sulfataze.[4] Od ovih sulfataza, po devet je umešano u različite ljudske bolesti (iako sa karakteristikama koje se preklapaju).[10][11]

Klinička prezentacija je kombinacija ovih devet enzimskih defekata, pri čemu obolele osobe imaju znake i simptome nedostatka:

  • arilsulfataze A (metahromatska leukodistrofija),
  • Maroteaux-Lamy sindrom,
  • H-vezana ihtioza,
  • mukopolisaharidoza tipa II (Hunterov sindrom),
  • mukopolisaharidoza tip III A (Sanfilippo A syndrome)
  • mukopolisaharidoza tip IV A (Morkiov sindrom).

Doprinos kliničkom fenotipu od strane sulfataza bez klinički definisanog fenotipa je nepoznat.

Tipovi bolesti[uredi | uredi izvor]

Višestruki nedostatak sulfataze je stanje koje uglavnom utiče na mozak, kožu i skelet. Pošto se znaci i simptomi višestrukog nedostatka sulfataze uveliko razlikuju, istraživači su podelili ovo stanje na tri tipa: novorođenčad, kasno infantilno i maloletno.

Neonatalni tip[uredi | uredi izvor]

Neonatalni tip je najteži oblik, sa znacima i simptomima koji se pojavljuju ubrzo nakon rođenja. Pogođene osobe imaju propadanje tkiva u nervnom sistemu (leukodistrofija), što može doprineti problemima kretanja, napadima, kašnjenju u razvoju i usporenom rastu. Takođe imaju suvu, ljuskavu kožu (ihtioza) i višak dlaka (hipertrihoza). Skeletne abnormalnosti mogu uključivati abnormalnu bočnu krivinu kičme ( skolioza ), ukočenost zglobova i multipleks disostoze, što se odnosi na specifičan obrazac skeletnih abnormalnosti koji se vidi na rendgenskom snimku. Pojedinci sa neonatalnim tipom obično imaju crte lica koje se mogu opisati kao „ grube “. Pogođene osobe mogu takođe imati gubitak sluha, srčane malformacije i uvećanu jetru i slezinu(hepatosplenomegalija). Mnogi znaci i simptomi neonatalnog nedostatka višestruke sulfataze se vremenom pogoršavaju.

Kasni infantilni tip[uredi | uredi izvor]

Kasni infantilni tip je najčešći oblik višestrukog nedostatka sulfataze. Karakteriše ga normalan kognitivni razvoj u ranom detinjstvu praćen progresivnim gubitkom mentalnih sposobnosti i pokreta (psihomotorna regresija) usled leukodistrofije ili drugih moždanih abnormalnosti. Pojedinci sa ovim oblikom stanja nemaju toliko osobina kao oni sa neonatalnim tipom, ali često imaju ihtiozu, abnormalnosti skeleta i grube crte lica.

Juvenilni tip[uredi | uredi izvor]

Juvenilni tip je najređi oblik višestrukog nedostatka sulfataze. Znaci i simptomi juvenilnog tipa javljaju se u srednjem do kasnom detinjstvu. Pogođene osobe imaju normalan rani kognitivni razvoj, ali tada doživljavaju psihomotornu regresiju; međutim, regresija kod juvenilnog tipa obično se dešava sporije nego kod kasno-infantilnog tipa. Ihtioza je takođe česta kod juvenilnog tipa višestrukog nedostatka sulfataze.

Terapija[uredi | uredi izvor]

Kako ne postoji lek za višestruki nedostatak sulfataze, lečenje je ograničeno na lečenje simptoma.[12]

Iako do danas ne postoje ciljane terapijske opcije, mnoge komplikacije su podložne simptomatskom lečenju.[13] Individualni plan nege mogu da osmisle lekari primarne zdravstvene zaštite i specijalisti.

Pored pružaoca primarne zdravstvene zaštite, tim za negu često uključuje neurologe, metaboličke genetičare sa genetičkim savetnicima, gastroenterologe, oftalmologe, kardiologe i fizijatre. Dodatni pružaoci nege mogu biti logopedi, radni terapeuti, fizioterapeuti, nutricioniste i stomatolozi.

Svi napred navedeni zadravstveni radnici treba da ulože posebne napore da se kod pacijenata održi mobilnost i veštine društvene komunikacije sve dok se takve veštine sasvim ne izgube.[14]

Postoji mnogo istraživanja o višestrukom nedostatku sulfataze koja su trenutno u toku (od kojih je pokrenuto više od 11 u poslednje 4 godine). Nadamo se da će se klinička ispitivanja lekova za višestruki nedostatak sulfataze desiti u ne tako dalekoj budućnosti.[15]

Prognoza[uredi | uredi izvor]

Očekivani životni vek je skraćen kod osoba sa svim vrstama višestrukog nedostatka sulfataze. Tipično, pogođeni pojedinci prežive samo nekoliko godina nakon pojave znakova i simptoma stanja, ali očekivani životni vek varira u zavisnosti od težine stanja i koliko brzo se neurološki problemi pogoršavaju.[16]

Izvori[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Adang LA, Schlotawa L, Groeschel S, et al. Natural history of multiple sulfatase deficiency: retrospective phenotyping and functional variant analysis to characterize an ultra-rare disease. J Inherit Metab Dis. 2020; 43:1298-1309.
  2. ^ Schlotawa L, Preiskorn J, Ahrens-Nicklas R, et al. A systematic review and meta-analysis of published cases reveals the natural disease history in multiple sulfatase deficiency. J Inherit Metab Dis. 2020; 43:1288-1297.
  3. ^ Zilberman U, Bibi H. The effect of multiple sulfatase deficiency (MSD) on dental development: can we use the teeth as an early diagnostic tool? JIMD Rep. 2016; 30: 95- 101.
  4. ^ a b Hopwood J, Ballabio A. Multiple sulfatase deficiency and the nature of the sulfatase family. In In: Scriver CR, Beaudet AL, Sly WS, Valle D, Childs B, Kinzler KW, Vogelstein B, eds. The Metabolic and Molecular Bases of Inherited Disease. 8 ed. New York: McGraw-Hill. 2001:3725–32
  5. ^ Ahrens-Nicklas R, Schlotawa L, Ballabio A, Brunetti-Pierri N, De Castro M, Dierks T, Eichler F, Ficicioglu C, Finglas A, Gaertner J, Kirmse B, Klepper J, Lee M, Olsen A, Parenti G, Vossough A, Vanderver A, Adang LA. Complex care of individuals with multiple sulfatase deficiency: Clinical cases and consensus statement. Mol Genet Metab. 2018;123:337–46.
  6. ^ Artigalás OA, da Silva LR, Burin M, Pastores GM, Zeng B, Macedo N, Schwartz IV. Multiple sulfatase deficiency: clinical report and description of two novel mutations in a Brazilian patient. Metab Brain Dis. 2009;24:493–500.
  7. ^ Incecik F, Ozbek MN, Gungor S, Pepe S, Herguner OM, Mungan NO, Gungor S, Altunbasak S. Multiple sulfatase deficiency: A case series of four children. Annals of Indian Academy of Neurology. 2013;16:720–2.
  8. ^ Meng Y, Zhang WM, Shi HP, Yao FX, Qiu ZQ, Yang T, Zhao SM, Huang SZ. Clinical characterization and mutation identification for multiple sulfatase deficiency patients in China. Zhonghua Er Ke Za Zhi. 2013;51:836–41. [Chinese J Pediatr] [PubMed] [Reference list]
  9. ^ Garavelli L, Santoro L, Iori A, Gargano G, Braibanti S, Pedori S, Melli N, Frattini D, Zampini L, Galeazzi T, Padella L, Pepe S, Wischmeijer A, Rosato S, Ivanovski I, Iughetti L, Gelmini C, Bernasconi S, Superti-Furga A, Ballabio A, Gabrielli O. Multiple sulfatase deficiency with neonatal manifestation. Ital J Pediatr. 2014;40:86.
  10. ^ Dierks T, Schlotawa L, Frese MA, Radhakrishnan K, von Figura K, Schmidt B. Molecular basis of multiple sulfatase deficiency, mucolipidosis II/III and Niemann–Pick C1 disease — Lysosomal storage disorders caused by defects of non-lysosomal proteins. Biochim Biophys Acta. 2009;1793:710–25.
  11. ^ Khateb S, Kowalewski B, Bedoni N, Damme M, Pollack N, Saada A, Obolensky A, Ben-Yosef T, Gross M, Dierks T, Banin E, Rivolta C, Sharon D. A homozygous founder missense variant in arylsulfatase G abolishes its enzymatic activity causing atypical Usher syndrome in humans. Genet Med. 2018;20:1004–12.
  12. ^ Schlotawa, L; Adang, LA; Radhakrishnan, K; Ahrens-Nicklas, RC (13 May 2020). "Multiple sulfatase deficiency: A disease comprising mucopolysaccharidosis, sphingolipidosis, and more caused by a defect in posttranslational modification". International Journal of Molecular Sciences. 21 (10): 3448. . PMC 7279497 Slobodan pristup. PMID 32414121. doi:10.3390/ijms21103448 //www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC7279497.  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć).
  13. ^ Adang LA, Sherbini O, Ball L, Bloom M, Darbari A, Amartino H, DiVito D, Eichler F, Escolar M, Evans SH, Fatemi A, Fraser J, Hollowell L, Jaffe N, Joseph C, Karpinski M, Keller S, Maddock R, Mancilla E, McClary B, Mertz J, Morgart K, Langan T, Leventer R, Parikh S, Pizzino A, Prange E, Renaud DL, Rizzo W, Shapiro J, Suhr D, Suhr T, Tonduti D, Waggoner J, Waldman A, Wolf NI, Zerem A, Bonkowsky JL, Bernard G, van Haren K, Vanderver A, et al. Revised consensus statement on the preventive and symptomatic care of patients with leukodystrophies. Mol Genet Metab. 2017;122:18–32.
  14. ^ Ahrens-Nicklas R, Schlotawa L, Ballabio A, Brunetti-Pierri N, De Castro M, Dierks T, Eichler F, Ficicioglu C, Finglas A, Gaertner J, Kirmse B, Klepper J, Lee M, Olsen A, Parenti G, Vossough A, Vanderver A, Adang LA. Complex care of individuals with multiple sulfatase deficiency: Clinical cases and consensus statement. Mol Genet Metab. 2018;123:337–46.
  15. ^ Finglas, Alan (2020). „View from inside: When multiple sulfatase deficiency changes everything about how you live and becomes your life”. Journal of Inherited Metabolic Disease (na jeziku: engleski). 43 (6): 1143—1153. ISSN 1573-2665. doi:10.1002/jimd.12305. 
  16. ^ „Multiple sulfatase deficiency: MedlinePlus Genetics”. medlineplus.gov (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-01-17. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Klasifikacija
Spoljašnji resursi
Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Вишеструки_недостатак_сулфатазе&oldid=27442197”