Vodena buva
| Vodena buva | |
|---|---|
| |
| Daphnia pulex | |
Naučna klasifikacija 
| |
| Domen: | Eukaryota |
| Carstvo: | Animalia |
| Tip: | Arthropoda |
| Podtip: | Crustacea |
| Klasa: | Branchiopoda |
| Red: | Cladocera |
| Porodica: | Daphniidae |
| Rod: | Daphnia Müller, 1785 |
| Podrodovi | |
| |
| Диверзитет | |
| > 200 врста | |
| Синоними [1] | |
| |
_Total_preparation.jpg)
Dafnija (lat. Daphnia) je rod malih planktonskih rakova dužine 0.2-5 mm. Dafnije su članovi reda Cladocera i predstavljaju jedne od nekoliko manjih vodenih zglavkara. Svoj drugi naziv Vodene Buve dobile su po poskočnom stilu plivanja koji podseća na kretanje buva. One žive u različitim vodenim okruženjima u rasponu od kiselih močvara do slatkovodnih jezera, bara, potoka i reka.
Dve najbrojnije vrste dafnija su: Daphnia pulex (male i najčešće) i Daphnia magna (velike). Često se povezuju sa rodom Moina u redu Cladocera, koji je u porodici Mionidae umesto Dafnidae i koja je mnogo manja od Daphnia pulex.
Izgled i osobine[uredi | uredi izvor]
Telo dafnija je obično 1-5 milimetara dugačko, i podeljeno je na segmente iako ova podela nije vidljiva. Glava je spojena, i obično sagnuta prema telu sa vidljivim urezom koji ih razdvaja. U većini vrsta, ostatak tela je pokriven karapaksom sa trbušnim jazom u kome se nalazi pet ili šest pari nogu. Glavne karakteristike su im spojene oči, druga antena i par abdominalnih seta. U mnogim vrstama omotač je providan i kao rezultat prave odlične teme za mikroskopiranje jer se može videti kucanje srca. Srce je na vrhu leđa, odmah iza glave i prosečan puls je približno 180 bpm pod normalnim uslovima.
Ekologija i ponašanje[uredi | uredi izvor]
Dafnije ulažu u ranu reprodukciju i zbog toga imaju kratak životni vek. Pojedini životni vek dafnija zavisi od faktora kao što su temperatura i obilje predatora ali može da bude oko 13-14 meseci u nekim hladnim jezerima bez riba. U tipičnim uslovima životni ciklus je mnogo kraći obično ne prelazi 5-6 meseci.
Dafnije su obično filtratske hranilice konzumiraju uglavnom jednoćelijske alge i razne vrste organskog nanosa, uključujući protiste i bakterije. Premlaćivannjem nogu proizvode konstantno strujenje kroz karapaksu što donosi takav materijal u digestivni trakt. Zbijene čestice hrane se zatim formiraju u bolus koji prolazi kroz digestivni trakt zatim je navođen kroz analni otvor koji se nalazi na ventralnoj površini terminalnog dodatka. Drugi i treći par nogu se koristi u filteru hranjenja organizma, osiguravajući da velike čestice koje ne mogu da se upiju ostanu van organizma. A ostali parovi nogu prave tok vode koji ulazi u organizam.
Plivanje je omogućeno drugim parom antena koje su po veličini veće od prvog para. Rad drugog para antena je odgovoran za to što ne mogu da skoče.
Životni ciklus[uredi | uredi izvor]
Većina vrsta dafnija imaju životni ciklus baziran “cikličnom partenogenezom” naizmeničnom aseksualnom i seksualnom reprodukcijom.
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ Kotov, A.; Forró, L.; Korovchinsky, N. M.; Petrusek, A. (2. 3. 2012). „Crustacea-Cladocera checkList” (PDF). World checklist of freshwater Cladocera species. Belgian Biodiversity Platform. Pristupljeno 29. 10. 2012.
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
- Daphnia Genomics Consortium
- Daphnia Images and Information at MBL Aquaculture
- Daphnia: An Aquarist's Guide
- Waterflea.org: a Community resource for cladoceran biology
- Daphnia spp.: taxonomy, facts, life cycle, references at GeoChemBio Архивирано на сајту Wayback Machine (10. април 2021)
| Државне | |
|---|---|
| Остале | |
