Glog

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Glog
Common hawthorn.jpg
Crataegus monogyna
Naučna klasifikacija e
Carstvo: Plantae
Kladus: Tracheophytes
Kladus: Angiospermae
Kladus: Eudicotidae
Kladus: Rosids
Red: Rosales
Porodica: Rosaceae
Potpleme: Malinae
Rod: Crataegus
Tourn. ex L.
Sekcije

Rod glogova (lat. Crataegus) kompleksna je grupa drveća i žbunja iz familije ruža (Rosaceae), nativna u umerenim predelima severne hemisfere, srodna rodu mušmula. Broj opisanih i verifikovanih vrsta u rodu je oko 250, od čega većina (oko 200) nastanjuje Nearktik, a 50-ak vrsta Palearktik. Glogovi rastu u veoma raznolikim staništima.

Sistematika i filogenija roda Crataegus[uredi | uredi izvor]

Istorija taksonomije roda je puna opisivanja vrsta i varijeteta, pri čemu se broj vrsta kretao od 20 sredinom tridesetih godina XX veka, do 1.500 samo za Severnu Ameriku početkom devedesetih godina istog veka.[1] Pojedini autori taksonomsku situaciju roda opisuju kao „problem Crataegus".

Teško razgraničenje vrsta se objašnjava veoma prisutnom i čestom hibridizacijom, makar među vrstama Palearktika. Pojava apomiksije je takođe češća kod evroazijskih vrsta.

Prisutno je nekoliko alternativnih intrageneričkih klasifikacija, sa brojnim podredovima, sekcijama i serijama (v. taksonomske kategorije). Dikinson i saradnici (2000) prepoznaju 15 sekcija i 35 serija sa oko 250 vrsta.[2]

Rod je podeljen u sekcije koje su dalje podeljene u serije.[3][4] Sekcije su:

Taksonomija[uredi | uredi izvor]

Najpoznatije vrste roda Crategus suː Crategus monogyna, odnosno beli glog i Crategus oxyacantha, crveni glog.[5]

Opis[uredi | uredi izvor]

Crveni glog je visine do 5 m, po habitusu je granati grm prekriven trnovima. Kora stabla se menja od zelene do tamnije braon sa starošću grma. Listovi su smešteni na dugačkoj dršci, ovalnog su oblika i imaju tri režnja. Cvetovi su beličasti, skupljeni u glavičastu cvast, i imaju po 5 kruničnih i po 5 čašičnih listića. Period cvetanja je od maja do juna. Plod je ovalna crvena bobica, dijametra oko 10 mm na kojoj se nalaze čašični listići, i nosi po par semena.[5] Period sazrevanja je od septembra do oktobra.

Beli glog je drvo visine do 8 m, sa puno trnova.[5] Listovi kao i izdanci su prekriveni dlačicama. Cvetovi su beličasti ali su prašnici crvene boje dok je gineceum odsutan. Ova vrsta gloga malo kasnije cveta od Crvenog gloga. Plod sadrži samo jedno seme.[5]

Areal rasprostranjenosti[uredi | uredi izvor]

Raste u Evropi. Može se sresti na livadama, šikarama, ivicama šuma, kamenitim planinama.[5]

Rasejavanje i razmnožavanje[uredi | uredi izvor]

Izdanke i vodopije uzete iz šume najčešće presađuju. Seme zahteva stratifikaciju da bi nakon godinu ili dve proklijalo.[6] Poboljšanje klijavosti postiže se intenzivnim sušenjem semena na sobnoj temperaturi, pre stratifikacije.[7] Ređe se kalemi na sejance drugih vrsta.[6]

Upotreba[uredi | uredi izvor]

Plod je jestiv i često se upotrebljava za pravljenje kompota, slatka, marmelade, dok se mladi izdanci i listovi koriste kao dodatak jelima.[5]

Listovi, cvetovi i plodovi crvenog i belog gloga (Crataegus monogyna) deluju blagotvorno na rad srčanog mišića i kod umereno povišenog srčanog pritiska, uznemirenosti.

Galerija[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Palmer E.J. (1925). „Synopsis of North American Crataegi”. Journal of the Arnold Arboretum. 6 (1–2): 5—128. 
  2. ^ Phipps, J.B., O'Kennon, R.J., Lance, R.W. (2003). Hawthorns and medlars. Royal Horticultural Society, Cambridge, U.K.
  3. ^ Phipps, J.B.; Robertson, K.R.; Smith, P.G.; Rohrer, J.R. (1990), „A checklist of the subfamily Maloideae (Rosaceae)”, Canadian Journal of Botany, 68 (10): 2209—2269, doi:10.1139/b90-288 
  4. ^ Phipps, J.B. (2015), „Crataegus”, Ur.: L. Brouillet; K. Gandhi; C.L. Howard; H. Jeude; R.W. Kiger; J.B. Phipps; A.C. Pryor; H.H. Schmidt; J.L. Strother; J.L. Zarucchi, Flora of North America North of Mexico, Volume 9: Magnoliophyta: Picramniaceae to Rosaceae, New York, Oxford: Oxford University Press, str. 491—643, ISBN 978-0-19-534029-7 
  5. ^ a b v g d đ „Glog (Crataegus)”. Plantea (na jeziku: hrvatski). 29. 1. 2015. Pristupljeno 30. 8. 2019. 
  6. ^ a b Bailey, L.H.; Bailey, E.Z.; the staff of the Liberty Hyde Bailey Hortorium. 1976. Hortus third: A concise dictionary of plants cultivated in the United States and Canada. Macmillan, New York.
  7. ^ Bujarska-Borkowska, B. (2002) Breaking of seed dormancy, germination and seedling emergence of the common hawthorn (Crataegus monogyna Jacq.). Dendrobiology. 47(Supplement): 61–70.

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Dickinson, T. A. 2000. Botany 307F – Families of Vascular Plants, Rosales – Rosaceae: [1],[2]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]