Глог
| Глог | |
|---|---|
| |
| Crataegus monogyna | |
Научна класификација 
| |
| Царство: | Plantae |
| Кладус: | Tracheophytes |
| Кладус: | Angiospermae |
| Кладус: | Eudicotidae |
| Кладус: | Rosids |
| Ред: | Rosales |
| Породица: | Rosaceae |
| Потплеме: | Malinae |
| Род: | Crataegus Tourn. ex L. |
| Секције | |
Род глогова (лат. Crataegus) комплексна је група дрвећа и жбуња из породице ружа (Rosaceae), нативна у умереним пределима северне хемисфере, сродна роду мушмула. Број описаних и верификованих врста у роду је око 250, од чега већина (око 200) настањује Неарктик, а 50-ак врста Палеарктик. Глогови расту у веома разноликим стаништима.
Систематика и филогенија рода Crataegus[уреди | уреди извор]
Историја таксономије рода је пуна описивања врста и варијетета, при чему се број врста кретао од 20 средином тридесетих година 20. века, до 1.500 само за Северну Америку почетком деведесетих година истог века.[1] Поједини аутори таксономску ситуацију рода описују као „проблем Crataegus".
Тешко разграничење врста се објашњава веома присутном и честом хибридизацијом, макар међу врстама Палеарктика. Појава апомиксије је такође чешћа код евроазијских врста.
Присутно је неколико алтернативних интрагенеричких класификација, са бројним подредовима, секцијама и серијама (в. таксономске категорије). Дикинсон и сарадници (2000) препознају 15 секција и 35 серија са око 250 врста.[2]
Род је подељен у секције које су даље подељене у серије.[3][4] Секције су:
Таксономија[уреди | уреди извор]
Најпознатије врсте рода Crategus суː Crategus monogyna, односно бели глог и Crategus oxyacantha, црвени глог.[5]
Опис[уреди | уреди извор]
Црвени глог је висине до 5 m, по хабитусу је гранати грм прекривен трновима. Кора стабла се мења од зелене до тамније браон са старошћу грма. Листови су смештени на дугачкој дршци, овалног су облика и имају три режња. Цветови су беличасти, скупљени у главичасту цваст, и имају по 5 круничних и по 5 чашичних листића. Период цветања је од маја до јуна. Плод је овална црвена бобица, дијаметра око 10 мм на којој се налазе чашични листићи, и носи по пар семена.[5] Период сазревања је од септембра до октобра.
Бели глог је дрво висине до 8 m, са пуно трнова.[5] Листови као и изданци су прекривени длачицама. Цветови су беличасти али су прашници црвене боје док je gineceum одсутан. Ова врста глога мало касније цвета од црвеног глога. Плод садржи само једно семе.[5]
Ареал распрострањености[уреди | уреди извор]
Расте у Европи. Може се срести на ливадама, шикарама, ивицама шума, каменитим планинама.[5]
Расејавање и размножавање[уреди | уреди извор]
Изданке и водопије узете из шуме најчешће пресађују. Семе захтева стратификацију да би након годину или две проклијало.[6] Побољшање клијавости постиже се интензивним сушењем семена на собној температури, пре стратификације.[7] Ређе се калеми на сејанце других врста.[6]
Употреба[уреди | уреди извор]
Плод је јестив и често се употребљава за прављење компота, слатка, мармеладе, док се млади изданци и листови користе као додатак јелима.[5]
Листови, цветови и плодови црвеног и белог глога (Crataegus monogyna) делују благотворно на рад срчаног мишића и код умерено повишеног срчаног притиска, узнемирености.
Галерија[уреди | уреди извор]
-
хабитус -
изданак -
Бели глог -
Crataegus pentagyna -
Crataegus pentagyna -
Crataegus pentagyna -
Crataegus pentagyna -
Crataegus pentagyna -
Плодови глога у јесен, околина Пирота
_02.jpg)
_01.jpg)
.jpg)
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Palmer E.J. (1925). „Synopsis of North American Crataegi”. Journal of the Arnold Arboretum. 6 (1–2): 5—128.
- ^ Phipps, J.B., O'Kennon, R.J., Lance, R.W. (2003). Hawthorns and medlars. Royal Horticultural Society, Cambridge, U.K.
- ^ Phipps, J.B.; Robertson, K.R.; Smith, P.G.; Rohrer, J.R. (1990), „A checklist of the subfamily Maloideae (Rosaceae)”, Canadian Journal of Botany, 68 (10): 2209—2269, doi:10.1139/b90-288
- ^ Phipps, J.B. (2015), „Crataegus”, Ур.: L. Brouillet; K. Gandhi; C.L. Howard; H. Jeude; R.W. Kiger; J.B. Phipps; A.C. Pryor; H.H. Schmidt; J.L. Strother; J.L. Zarucchi, Flora of North America North of Mexico, Volume 9: Magnoliophyta: Picramniaceae to Rosaceae, New York, Oxford: Oxford University Press, стр. 491—643, ISBN 978-0-19-534029-7
- ^ а б в г д ђ „Glog (Crataegus)”. Plantea (на језику: хрватски). 29. 1. 2015. Приступљено 30. 8. 2019.
- ^ а б Bailey, L.H.; Bailey, E.Z.; the staff of the Liberty Hyde Bailey Hortorium. 1976. Hortus third: A concise dictionary of plants cultivated in the United States and Canada. Macmillan, New York.
- ^ Bujarska-Borkowska, B. (2002) Breaking of seed dormancy, germination and seedling emergence of the common hawthorn (Crataegus monogyna Jacq.). Dendrobiology. 47(Supplement): 61–70.
Литература[уреди | уреди извор]
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Crataegus Species – The Hawthorns at Plants For A Future Архивирано на сајту Wayback Machine (26. јун 2018)
