Građanski rat u Iraku (2011—2017)
| Rat u Iraku (2011—2017) | ||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Deo Arapskog proleća | ||||||||
 | ||||||||
| ||||||||
| Sukobljene strane | ||||||||
suniti Islamska Država u Iraku i Levantu Baas partijaPodrška:  Saudijska Arabija  Katar (navodno) |
šiiti Federalna vlada  Iran (od 13. juna 2014)  Rusija  Australija Podrška:  SAD |
Kurdi Južni KurdistanPodrška:  Zapadni Kurdistan | ||||||
| Komandanti i vođe | ||||||||
|
Ebu Bekr el Bagdadi Izet Ibrahim el Duri † [1][2][3] |
Džalal Talabani Nuri el Maliki Ahmed Abu Riša Fuad Masum (od 2014) |
Masud Barzani | ||||||
| Jačina | ||||||||
100.000 ISIL  1.000—2.000 Al Kaida gen. vojni savet Irački revolucionari  75.000 |
Irak 300.000+300.000 iračka vojske i šiitska milicija | |||||||
Pobuna je u početku bila odgovor od strane iračkih grupa na američku invaziju na Irak, ali je uspešno gušena tokom godina okupacije. Pobuna se ponovo javlja posle povlačenja američkih trupa 2011. godine. Ali sukob nije poprimio veće razmere sve do Sirijskog građanskog rata, koji se prelio i preko granica u Irak. Stanje se naglo pogoršava početkom 2014. godine, sa sve većim prelaskom islamista iz Sirije u Irak, kada se islamistima priključuju i lojalisti Baas partije. 10. juna 2014. pobunjenici zauzimaju drugi irački grad po broju stanovnika Mosul. Već 16. juna islamisti se nalaze u blizini glavnog grada Bagdada. Ovo je imalo za posledicu prisilnu ostavke premijera Nurija al-Malikija, bombardovanja od strane Sjedinjenih Država, Irana, Sirije, i najmanje desetak drugih zemalja, učešće iranskih vojnika, i vojnu pomoć koja je pružena Iraku od Rusije.
2014[uredi | uredi izvor]
Od januara do juna 2014. godine, ISIL militanti su zauzeli najmanje 70% provincije Anbar, uključujući gradove Faludže, Al Kaim, Abu Graib i pola pokrajinske kapitala Ramadi tokom kampanje Anbar.
Početkom juna, nakon svoje velike ofanzive u Iraku, ISIL preuzeo kontrolu nad Mosulom, drugi najmnogoljudniji grad u Iraku, obližnji grad Tal Afa i većina okolnog pokrajine Ninive. ISIL takođe zauzima delove Kirkuk i Dijala pokrajine i Tikrit, administrativnog centra Salahudin Governorate, sa krajnjim ciljem zarobljavanja Bagdada, u iračkoj prestonici. Islamisti su verovali da imaju samo 2.000-3.000 borci sve do Mosul kampanje, ali tokom te kampanje, postalo je očigledno da je taj broj bio bruto potčinjen. Bilo je izveštaja da broj sunitskih grupa u Iraku koji su se protivili pretežno šiitskoj vladi pa su se prešli u islamiste, stoga jačanje brojeve grupe. Međutim, Kurdi-koji su uglavnom suniti-na severoistoku Iraka, nisu bili voljni da bude uvučen u sukob, a bilo je sukoba u tom području između ISIL-a i kurdskih Pešmerga.
Islamisti pogubljavaju 1.700 iračkih vojnika koji su se predali u borbama i objavili su mnoge slike masovnih egzekucija preko svog tviter profila i raznih drugih sajtova. Krajem juna, ISIL militanti zarobili su dva ključna prelaza u Anbaru, dan nakon oduzimanja granični prelaz na Al-Kaim. Prema analitičarima, zauzimanje ovih prelaza mogli pomoći islamisti u transportu oružja i opreme za različite ratišta. Dva dana kasnije, sirijski vazduhoplovstvo bombardovali položaje ISIL-a u Iraku. Irački premijer Nuri al-Maliki je izjavio: "nije bilo koordinacije, ali mi pozdravljamo ovu akciju Mi pozdravljamo svaku sirijsku operaciju protiv islamista jer je ova grupa ima ciljeve u Iraku i Siriji".
Premijer Iraka Hajder el Abadi izjavio je 9. decembra 2017. godine da je završen rat koji se tri godine vodio protiv džihadista Islamske Države u Iraku[4].