Građanski rat u Ruandi
| Građanski rat u Ruandi | |||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|
 Karta Ruande sa označenim putevima i gradovima | |||||||
| |||||||
| Sukobljene strane | |||||||
 Patriotski front Ruande (PFR) |
 Interahamve Impuzamugambi | ||||||
| Komandanti i vođe | |||||||
|
Fred Rvigjema† Pol Kagame |
 Žuvenal Habijarimana† Teoneste Bagosora Avgustin Bicimungu Mobutu Sese Seko | ||||||
| Jačina | |||||||
| 20.000 PFR[1] | 35.000 OSR[1] | ||||||
| Žrtve i gubici | |||||||
| 5.000 ubijenih | 5.000 ubijenih | ||||||
Građanski rat u Ruandi bio je sukob u afričkoj republici Ruandi između Oružanih snaga Ruande (OSR) i pobunjenika okupljenih oko Patriotskog fronta Ruande (PFR). Rat je bio vođen u dve faze. Prva faza je počela 1. oktobra 1990. godine invazijom PFR-a na severoistoku zemlje iz pravca Ugande. Ova faza je završena 4. avgusta 1993. godine potpisivanjem Arušanskog sporazuma. Druga faza sukoba počela je 6. aprila 1994. godine nakon ubistva predsednika države Žuvenala Habijarimanea što je dovelo do početka genocida u Ruandi. PFR je nastavio sa borbama 7. april da bi ostvario pobedu 18. jula 1994. godine kojom je građanski rat okončan.
Rat je bio praćen dugogodišnjim sporom između dve etničke grupe Hutu i Tutsi koje su u sklopu etničkog sastava ruandskog stanovništva. Drevna Kraljevina Ruanda, kojom su vladali Tutsi kraljevi, sprovodila je anti-Hutu politiku u 19. veku koju su nasavile i evropske kolonijalne vlasti 1895. godine. Obe kolonijalne sile, Nemačka i Belgija, kontrolisale su Ruandom posredstvom kraljeva podržanih od strane Tutsija. Hutu stanovništvo se pobunilo 1959. godine, uz podršku Belgije, što je bio rezultat preokreta u odnosu na prethodnu podršku koja je bila pružana Tutsima. Hutu aktivisti su palili kuće Tutsima, pobili one koji su im se suprostavili i na kraju uspostavili nezavisnu dominantnu Hutu državu 1962. godine. Revolucija je naterala preko 100.000 Tutsija da zatraže utočište u susednim zemljama. Ove izbeglice su živele u izgnanstvu u roku od nekoliko decenija, agitujući za povratak u matičnu Ruandu ali nisu bili u stanju da ozbiljno napadnu. Nekoliko izbeglica, uključujući tada buduće PFR lidere Freda Rvigjema i Pola Kagamea, se borilo u građanskom ratu u Ugandi na čelu sa Joverijem Musevenijem, koji su postali viši oficiri vojske 1986. godine pod Musevenijevim predsedništvom. Odnosi između izbeglica i Ugandijaca, pod vođstvom Rvigjeme i Kagamea, su se izravnali kasnih 1980-ih godina ali tadašnji predsednik Habijarimana je odbio da dozvoli povratak izbeglicama. Ta odluka je u izbeglicama stvorila još veću želju za povratak u domovinu stavivši na vojnu gotovost udružene borbene snage Rvigjeme i Kagamea u sklopu PFR-a.
Oktobra 1990. godine invazija je započela od strane PFR-a ali se dogodio preokret kada je Fred Rvigjema ubijen na borilištu drugi dan od invazije. OSR, potpomognut od strane trupa poslanih iz Francuske , pridobio je PFR-a i do kraja oktobra ih porazio. Pol Kagame je preuzeo komandu nad demoralizovanim PFR-ovim vojnicima koji su se povukli sa planina Virunga nekoliko meseci pre obnavljanja rata. PFR je otpočeo klasični gerilski „ubij i beži” način ratovanja koji je trajao do sredine 1992. godine, nijedna strana nije bila u stanju da stekne valjaniju prednost. Rat je doveo do talasa nasilja protiv Tutsi stanovništva u Ruandi koji su označeni kao uspostavljivači višepartijskog političkog sistema. Niz protesta sredinom 1992. godine, učinili su da Habijarimana otpočne mirovne pregovore. To je bio složeni proces u vezi njegove vlade, PFR-a, zvaničnika opozicije i grupe Hutu lidera. Hutu lideri su se usprotivili mirovnim pregovorima i osujetili iste nakon čega su inicirali masovni talas ubistava početkom 1993. godine što je podstaklo Pola Kagamea da povuče nove vojne poteze sa PFR-om koji je bio na ivici da zauzme ruandski glavni grad Kigali. Kagame je odlučio da ne zauzme prestonicu, međutim, obe strane su se vratile za pregovarački sto, sa ojačanom pozicijom koju je uživao PFR.
Usledio je teški mir praćen postepenim usklađivanjem stavki iz sporazuma. Trupe PFR-a su odvedene u logore u Kigaliju nakon čega je u Ruandu poslata misija organizacije Ujedinjenih nacija za sprovođenje mira (engl. UNAMIR). Pokret Hutu snaga je povećao svoj uticaj, nakon čega je počeo sa planiranjem konačne odluke koja se ticala „potpunog istrebljivanja” Hutu naroda. Ovaj plan je uspostavljen nakon ubistva predsednika Habijarimane 6. aprila 1994. godine. U roku od 100 dana, između 500.000 i 1.000.000[2] Tutsija i Hutu političkih protivnika su ubijeni u akciji koja je postala poznata kao genocid u Ruandi. Kada je počeo genocid OSR su nastavile sa građanskim ratom. PFR su zauzimali teritoriju sporo i metodično, oko grada time presecajući linije snabdevanja. Do sredine juna oni su opkolili prestonicu, Kigali, a 4. jula su ga zarobili. Rat je završen mesec dana kasnije, pobedom PFR-a, kada su privremena vlada i istrebljivači bili primorani da napuste Ruandu i odu u Zair.
Pobednički PFR uspostavio je kontrolu nad zemljom na čelu sa Polom Kagameom koji je defakto postao lider. Kagame je bio na funkciji kao potpredsednik Ruande od 1994. godine do 2000. godine kada je postao predsednik osvojivši predsedničke izbore iste godine kao i, do sada, sve naredne predsedničke izbore u Ruandi 2003, 2010. i 2017. godine. PFR je nastavio sa sprovođenjem programa obnove države koja je uključila infrastrukturu i ekonomiju, koja je bila u delikatnoj situaciji nakon okončanja genocida, kao i da uspostavi promociju pomirenja između svih naroda u Ruandi, posebno Hutu i Tutsi naroda. Godine 1996. PFR je otpočeo ofanzivu protiv izbeglica u logorima širom Zaira, koji je bio dom za prognane lidere bivšeg režima i milione Hutu izbeglica. Ovom akcijom je počeo Prvi kongoanski rat kojim je zbačen sa vlasti dugogodišnji predsednik i diktator Mobutu Sese Seko. Rezultirajući sa 2018. godinom Kagame i PFR su i dalje dominantna politička i vojna snaga u Ruandi.
Pozadina
[uredi | uredi izvor]![[ikona]](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/1/1c/Wiki_letter_w_cropped.svg/20px-Wiki_letter_w_cropped.svg.png){kind=small} | Ovaj odeljak bi trebalo proširiti. Možete pomoći dodavanjem sadržaja. |
Prekolonijalni period Ruande
[uredi | uredi izvor]
Najraniji žitelji koji su živeli na teritoriji Ruande jesu pripadnici naroda Tva, koji pripadaju grupi urođeničkih Pigmeja lovca–sakupljača, koji su se naselili na ovom području između 8000 i 3000 godine pre nove ere na kome su se održali sve do dan danas.[3][4] Između 700 godine pre nove ere i 1500 godine nove ere, značajan broj Bantu naroda je emigrirao u Ruandu baveći se krčenjem šume kao bi stvorio povoljno tlo za poljoprivredni uzgoj.[5][4] Šumski narod Tva su se nakon gubitka velikog dela njihovog staništa preselilo u planine.[6] Istoričari imaju nekoliko teorija o doseljavanju Bantu naroda na ovom području. Prema nekim podacima, prvi doseljenici su narod Hutu dok se za narod Tutsi smatra da su se doselili kasnije i formirali jasne rasne grupe, verovatno, Kušitskog porekla.[7] Alternativna teorija o naseljavanju kaže da se isto odvijalo polako i mirno (bez pretenzija za osvajanjem), sa dolazećim grupama naroda koji su se integrisali u postojeće društvo.[8][4] Prema ovoj teoriji razlikovanje Hutu i Tutsi naroda je nastalo kasnije, kao razlika po klasama, a ne kao prethodno navedena radikalna razlika.[9][10]
Stanovništvo je uglavnom bilo ujedinjeno u klanovima (ubwoko)[11] u oko osam kraljevstva do 1700. godine.[12] Zemlja je bila plodna i gusto naseljena sa kraljevstvima koji su striktno kontrolisali društvo.[13] Kraljevina Ruanda vladala je Tutsi–Njiginja klanom koji je postao dominantan početkom i sredinom 18. veka.[14] Njegovo poreklo vodi od male toparhije u blizini jezera Muhazi,[15] kraljevstvo koje je krenulo putem osvajanja i asimilacije,[16] dostiže svoj vrhunac za vreme vladavine kralja (Mwami) Kigelija Rvabugirija između 1853. i 1895. godine. Rvabugiri je proširio kraljevstvo na sever i zapad,[17][14] sprovođenjem administrativnih reformi, koje su obuhvatile ubuhake (grupu naroda Tutsi koji čuvaju stoku i privilegovani Hutu ili Tutsi narod koji se bavio trgovinskom razmenom)[18] i uburetva (grupa naroda Hutu koja je kulučila za lidere naroda Tutsi).[17] Rvabugirijeve reforme su dovele do raskola između Hutu i Tutsi naroda.[17]
Revolucija, proterivanje Tutsija, i Hutu republika
[uredi | uredi izvor] | Ovaj odeljak bi trebalo proširiti. Možete pomoći dodavanjem sadržaja. |
Formiranje PFR i ratne pripreme
[uredi | uredi izvor] | Ovaj odeljak bi trebalo proširiti. Možete pomoći dodavanjem sadržaja. |
Tok rata
[uredi | uredi izvor] | Ovaj odeljak bi trebalo proširiti. Možete pomoći dodavanjem sadržaja. |
Invazija 1990. godine i smrt Rvigjeme
[uredi | uredi izvor] | Ovaj odeljak bi trebalo proširiti. Možete pomoći dodavanjem sadržaja. |
Reorganizacija Kagameovog PFR-a
[uredi | uredi izvor] | Ovaj odeljak bi trebalo proširiti. Možete pomoći dodavanjem sadržaja. |
Napan na Ruhengeri u januaru 1991. godine
[uredi | uredi izvor] | Ovaj odeljak bi trebalo proširiti. Možete pomoći dodavanjem sadržaja. |
Rat pobunjenika, 1991—1992. godine
[uredi | uredi izvor] | Ovaj odeljak bi trebalo proširiti. Možete pomoći dodavanjem sadržaja. |
Mirovni proces, 1992—1993. godine
[uredi | uredi izvor] | Ovaj odeljak bi trebalo proširiti. Možete pomoći dodavanjem sadržaja. |
Ofanziva PFR-a u februaru 1993. godine
[uredi | uredi izvor] | Ovaj odeljak bi trebalo proširiti. Možete pomoći dodavanjem sadržaja. |
Sporazum u Aruši i porast Hutu moći, 1993—1994. godine
[uredi | uredi izvor] | Ovaj odeljak bi trebalo proširiti. Možete pomoći dodavanjem sadržaja. |
Vojne operacije tokom genocida 1994. godine
[uredi | uredi izvor] | Ovaj odeljak bi trebalo proširiti. Možete pomoći dodavanjem sadržaja. |
Posledice
[uredi | uredi izvor] | Ovaj odeljak bi trebalo proširiti. Možete pomoći dodavanjem sadržaja. |
Unutrašnja situacija
[uredi | uredi izvor] | Ovaj odeljak bi trebalo proširiti. Možete pomoći dodavanjem sadržaja. |
Izbeglička kriza, pobuna i ratovi u Kongu
[uredi | uredi izvor] | Ovaj odeljak bi trebalo proširiti. Možete pomoći dodavanjem sadržaja. |
Reference
[uredi | uredi izvor]- ^ a b IPEP 2000, str. 50.
- ^ Henley 2007.
- ^ Chrétien 2003, str. 44.
- ^ a b v Mamdani 2002, str. 61.
- ^ Chrétien 2003, str. 58.
- ^ King 2007, str. 75.
- ^ Prunier 1999, str. 16.
- ^ Mamdani 2002, str. 58.
- ^ Chrétien 2003, str. 69.
- ^ Shyaka, str. 10–11.
- ^ Chrétien 2003, str. 88–89.
- ^ Chrétien 2003, str. 482.
- ^ Prunier 1999, str. 3.
- ^ a b Chrétien 2003, str. 160.
- ^ Prunier 1999, str. 18.
- ^ Dorsey 1994, str. 38.
- ^ a b v Mamdani 2002, str. 69.
- ^ Prunier 1999, str. 13–14.
Literatura
[uredi | uredi izvor]- Appiah, Anthony; Gates, Henry Louis (2010). Encyclopedia of Africa, Volume 1 (illustrated izd.). Oxford: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-533770-9. (jezik: engleski)
- Associated Press (I) (7. 4. 1981). „Guerrillas Ambush Troops In Uganda”. Observer–Reporter. Washington, Penn. Pristupljeno 18. 9. 2012. (jezik: engleski)
- Memorial, Australian War. „United Nations Assistance Mission for Rwanda (UNAMIR)”. War history. Pristupljeno 16. 11. 2012. (jezik: engleski)
- Bamurangirwa, Patricia (2013). Rwanda Yesterday. Leicester: Troubador Publishing Ltd. ISBN 978-1-78306-041-2. (jezik: engleski)
- BBC News (I) (12. 1. 2010). „Hutus 'killed Rwanda President Juvenal Habyarimana'”. Pristupljeno 8. 2. 2017. (jezik: engleski)
- BBC News (II). „Democratic Republic of Congo profile”. Pristupljeno 21. 11. 2012. (jezik: engleski)
- BBC News (III) (22. 4. 2000). „Rwanda's Kagame sworn in”. Pristupljeno 8. 2. 2013. (jezik: engleski)
- BBC News (IV) (10. 1. 2012). „Rwanda genocide: Kagame 'cleared of Habyarimana crash'”. Pristupljeno 8. 5. 2013. (jezik: engleski)
- BBC News (V) (17. 9. 2013). „Rwanda election: RPF wins parliamentary landslide”. Pristupljeno 8. 2. 2017. (jezik: engleski)
- Biles, Peter (4. 10. 1990). „Rwanda calls for aid to halt rebels”. The Guardian. London. Pristupljeno 7. 3. 2015. (jezik: engleski)
- Bonner, Raymond (7. 9. 1994). „Rwanda's Leaders Vow to Build a Multiparty State for Both Hutu and Tutsi”. The New York Times. New York, N.Y. Pristupljeno 16. 11. 2012. (jezik: engleski)
- Bowcott, Owen (2. 4. 2014). „Rwanda genocide: the fight to bring the perpetrators to justice”. The Guardian. London. Pristupljeno 12. 4. 2017. (jezik: engleski)
- Brittain, Victoria (5. 4. 1999). „Rwanda makes its way to regeneration”. The Guardian. London. Pristupljeno 16. 11. 2012. (jezik: engleski)
- Bruguière, Jean-Louis (17. 11. 2006). „Report” (PDF). Paris Court of Serious Claims (na jeziku: francuski). Arhivirano iz originala (PDF) 16. 12. 2006. g. Pristupljeno 10. 10. 2012. (jezik: francuski)
- Byman, Daniel; Chalk, Peter; Hoffman, Bruce; Rosenau, William; Brannan, David (2001). Trends in Outside Support for Insurgent Movements. Rand Corporation. ISBN 978-0-8330-3232-4. (jezik: engleski)
- Carney, J.J. (2013). Rwanda Before the Genocide: Catholic Politics and Ethnic Discourse in the Late Colonial Era. Oxford: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-998227-1. (jezik: engleski)
- Central Intelligence Agency (CIA) (I). „Rwanda”. The World Factbook. Arhivirano iz originala 24. 12. 2018. g. Pristupljeno 12. 11. 2015. (jezik: engleski)
- Chrétien, Jean-Pierre (2003). The Great Lakes of Africa: Two Thousand Years of History. Cambridge, Mass.: MIT Press. ISBN 978-1-890951-34-4. (jezik: engleski)
- bde Brouwer, Anne-Marie L. M. (2005). Supranational Criminal Prosecution of Sexual Violence: The ICC and the Practice of the ICTY and the ICTR. Antwerp and Oxford: Intersentia. ISBN 978-90-5095-533-1. (jezik: engleski)
- Dorsey, Learthen (1994). Historical Dictionary of Rwanda. Metuchen, N.J.: Scarecrow Press. ISBN 978-0-8108-2820-9. (jezik: engleski)
- Dallaire, Roméo (2003). Shake Hands with the Devil: The Failure of Humanity in Rwanda. London: Arrow. ISBN 978-0-09-947893-5. (jezik: engleski)
- Dash, Leon (2. 12. 1983). „Many Rwandan Refugees Moving North in Uganda to Escape Attacks”. Washington Post. Pristupljeno 16. 3. 2017. (jezik: engleski)
- Gourevitch, Philip (2000). We Wish To Inform You That Tomorrow We Will Be Killed With Our Families (Reprint izd.). London; New York, N.Y.: Picador. ISBN 978-0-330-37120-9. (jezik: engleski)
- Rwanda, Government of (2009). „Chronology of Events Leading to Liberation”. Official Website of the Government of Rwanda. Arhivirano iz originala 7. 3. 2012. g. Pristupljeno 9. 5. 2013. (jezik: engleski)
- Henley, Jon (31. 10. 2007). „Scar tissue”. The Guardian. London. Pristupljeno 13. 11. 2015. (jezik: engleski)
- Human Rights Watch (I) (1999). „The Rwandan Patriotic Front”. Pristupljeno 16. 11. 2012. (jezik: engleski)
- Human Rights Watch (II) (1999). „Propaganda and Practice”. Pristupljeno 8. 2. 2017. (jezik: engleski)
- Publishing, ITMB. Rwanda & Burundi (Mapa) (4th Revised izd.). ITMB Publishing. ISBN 978-1-55341-382-0. (jezik: engleski)
- King, David C. (2007). Rwanda (Cultures of the World). New York, N.Y.: Benchmark Books. ISBN 978-0-7614-2333-1. (jezik: engleski)
- Kinzer, Stephen (2008). A Thousand Hills: Rwanda's Rebirth and the Man Who Dreamed it (Hardcover izd.). Hoboken, N.J.: John Wiley & Sons. ISBN 978-0-470-12015-6. (jezik: engleski)
- Kroslak, Daniela (2007). The role of France in the Rwandan genocide. Hurst & Co. (jezik: engleski)
- Lorch, Donatella (25. 4. 1995). „Mood Grim at Camp in Rwanda”. The New York Times. New York, N.Y. Pristupljeno 16. 11. 2012. (jezik: engleski)
- Mamdani, Mahmood (2002). When Victims Become Killers: Colonialism, Nativism, and the Genocide in Rwanda. Princeton, N.J.: Princeton University Press. ISBN 978-0-691-10280-1. (jezik: engleski)
- McGreal, Chris (1. 10. 2010). „Delayed UN report links Rwanda to Congo genocide”. The Guardian. London. Pristupljeno 10. 11. 2015. (jezik: engleski)
- Melvern, Linda (2000). A people betrayed: the role of the West in Rwanda's genocide (8, illustrated, reprint izd.). London; New York, N.Y.: Zed Books. ISBN 978-1-85649-831-9. (jezik: engleski)
- Melvern, Linda (2004). Conspiracy to Murder: The Rwandan Genocide. London and New York, NY: Verso. ISBN 978-1-85984-588-2. (jezik: engleski)
- Murdock, Deroy (13. 12. 2010). „Rwanda's Economic Miracle”. National Review. Pristupljeno 13. 5. 2013. (jezik: engleski)
- National Assembly of France (15. 12. 1998). „Report of the Information Mission on Rwanda” (na jeziku: francuski). Section 4: L'Attentat du 6 Avril 1994 Contre L'Avion du Président Juvénal Habyarimana. (jezik: engleski)
- National Institute of Statistics of Rwanda (februar 2012). „The third Integrated Household Living Conditions Survey (EICV 3) – Main indicators Report” (PDF). Arhivirano iz originala (PDF) 20. 11. 2015. g. Pristupljeno 19. 11. 2015. (jezik: engleski)
- Newbury, Catharine (1988). The Cohesion of Oppression: Clientship and Ethnicity in Rwanda, 1860–1960. New York, N.Y.: Columbia University Press. ISBN 978-0-231-06257-2. (jezik: engleski)
- Nganda, Ssemujju Ibrahim (6. 8. 2009). „WHO FOUGHT: Kagame helped Museveni crush internal NRA revolt”. The Observer. Kampala. Pristupljeno 25. 9. 2012. (jezik: engleski)
- „Official holidays”. Government of Rwanda. Arhivirano iz originala 3. 5. 2016. g. Pristupljeno 8. 2. 2017. (jezik: engleski)
- Pomfret, John (9. 7. 1997). „Rwandans Led Revolt in Congo”. Washington Post. Pristupljeno 16. 10. 2012. (jezik: engleski)
- Prunier, Gérard (1999). The Rwanda Crisis: History of a Genocide (2nd izd.). Kampala: Fountain Publishers Limited. ISBN 978-9970-02-089-8. (jezik: engleski)
- Prunier, Gérard (2009). Africa's World War : Congo, the Rwandan Genocide, and the Making of a Continental Catastrophe: Congo, the Rwandan Genocide, and the Making of a Continental Catastrophe. Oxford: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-970583-2. (jezik: engleski)
- Rwanda – The preventable genocide (PDF). The Report of International Panel of Eminent Personalities to Investigate the 1994 Genocide in Rwanda and Surrounding Events (IPEP). Addis Ababa: Organisation of African Unity. 2000. Arhivirano iz originala (PDF) 8. 9. 2015. g. Pristupljeno 8. 2. 2017. (jezik: engleski)
- Sabar, Ariel (27. 3. 2013). „A King With No Country”. Washingtonian. Washington, D.C. Pristupljeno 8. 2. 2017. (jezik: engleski)
- Shyaka, Anastase. „The Rwandan Conflict: Origin, Development, Exit Strategies” (PDF). National Unity and Reconciliation Commission, Republic of Rwanda. Pristupljeno 16. 2. 2012. (jezik: engleski)
- Simpson (I), Chris (14. 11. 2000). „Kagame: Quiet soldier who runs Rwanda”. BBC News. London. Pristupljeno 25. 9. 2012. (jezik: engleski)
- United States Holocaust Memorial Museum. „Rwanda”. Holocaust Encyclopedia. Arhivirano iz originala 5. 8. 2011. g. Pristupljeno 8. 2. 2017. (jezik: engleski)
- United Nations Development Programme (UNDP) (2013). „Human Development Report 2013: Rwanda” (PDF). Pristupljeno 31. 8. 2015. (jezik: engleski)
- United Nations High Commissioner for Refugees (UNHCR) (2000). „Ch. 10: The Rwandan genocide and its aftermath” (PDF). State of the World's Refugees 2000. Pristupljeno 8. 2. 2017. (jezik: engleski)
- Wallis, Andrew (2006). Silent Accomplice: The Untold Story of France's Role in the Rwandan Genocide. I.B.Tauris. ISBN 978-1-84511-247-9. (jezik: engleski)
- Wilkinson, Tracy (7. 2. 2008). „Spain indicts 40 Rwandan officers”. Los Angeles Times. Los Angeles, Calif. Pristupljeno 25. 2. 2014. (jezik: engleski)
Vidi još
[uredi | uredi izvor]Spoljašnje veze
[uredi | uredi izvor]
- Rwanda Civil War, globalsecurity.org (jezik: engleski)
- Human Rights Developments in Rwanda, Human Rights Watch report of 1992 (jezik: engleski)
- The genocide and war in Rwanda, 1990–1994 (jezik: engleski)
| Međunarodne | |
|---|---|
| Državne | |
| Ostale | |
