Јовери Мусевени
 | Неутрална тачка гледишта овог чланка је оспорена. |
| Јовери Мусевени | |||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
 Мусевини 2015 год. | |||||||||||||
| Лични подаци | |||||||||||||
| Датум рођења | 15. август 1944. | ||||||||||||
| Место рођења | Нтунгамо, Уганда | ||||||||||||
| Религија | Хришћанство (Англиканизам) | ||||||||||||
| Професија | политичар | ||||||||||||
| Породица | |||||||||||||
| Деца | 4 | ||||||||||||
| Политичка каријера | |||||||||||||
| Политичка странка | Покрет националног отпора | ||||||||||||
| |||||||||||||
Јовери Кагута Мусевени (енгл. Yoweri Kaguta Museveni; Нтунгамо, 15. август 1944.), тренутни председник Уганде. На ову функцију је ступио 1986. године.
Биографија[уреди | уреди извор]
Рођен је 15. августа 1944[1] у месту Нтунгамо у народу Бањанколе, тадашња британска колонија Уганда. Након завршетка основне и средње школе, уписао је Универзитет у Дар ес Саламу 1967. године, где је похађао студије економије и политичких наука. Тамо је прихватио идеје марксизма.
Године 1970, постао је члан обавештајне службе у влади тадашњег уганђанског председника Милтона Оботеа. Када је генерал Иди Амин 1971. извршио војни удар, Мусевени је с већином из Оботеове администрације отишао у егзил у Танзанију. Учествовао је у свргавању Амина 1979, након чега је добио место министра државне одбране. убрзо је основао сопствену странку, Патриотски покрет Уганде.
Повратак Оботеа на власт узроковао је окршаје с опозицијом, који су прерасли у крвави грађански рат. Разочаран Оботеовом политиком, Мусевени је основао Покрет националног отпора и придружио се герилцима на југу у борби против Оботеове владе. Јула 1985, генерал Тито Окело извршио је пуч, свргнувши Оботеа и окончавши рат.
Председник[уреди | уреди извор]
Мусевени је одбио да дели власт са војском, па је у року од године дана са својим герилцима освојио главни град Кампалу[2]. Функцију председника Уганде преузео је 29. јануара 1986. године. Током својих година владавине, успео је да осигура релативну стабилност и економски раст у земљи која је претрпела деценије лоше вођене политике и економије, грађански рат и активности герилаца. Његова политика је такође значајно допринела већој заштити од Сиде у земљи.[3]
До средине 1990-их, Запад га је сматрао једним од представника нове генерације афричких политичара. Међутим, поверење у њега пољуљано је његовим учешћем у инвазији на ДР Конго у Другом конгоанском рату 1998 – 2003. Пре одржања избора 2006. године, укинуо је временско ограничење трајања председничког мандата. Спољашњи посматрачи запазили су и Мусевенијево повремено гушење деловања демократске опозиције. Године 2011, започео је његов четврти председнички мандат.[4][5]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Museveni 1997.
- ^ "Kampala troops flee guerrilla attacks", The Times, 23 January 1986
- ^ "Declining HIV Prevalence, Behavior Change, and the National Response", Janice A. Hogle, US Agency for International Development, September 2002
- ^ Kron, Josh (20. 2. 2011). „President Yoweri Museveni of Uganda Easily Wins Election”. The New York Times.
- ^ „Uganda's Museveni wins disputed presidential vote”. Reuters. 20. 2. 2011. Архивирано из оригинала 03. 03. 2011. г. Приступљено 20. 10. 2012.
Литература[уреди | уреди извор]
- Museveni, Yoweri (1997). Sowing the mustard seed: the struggle for freedom and democracy in Uganda. Macmillan. ISBN 978-0-333-68908-0.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
Председници Републике Уганде | ||
|---|---|---|
 | ||
| ||
| Опште | |
|---|---|
| Народне библиотеке | |
| Научне базе података | |
| Остало | |
