Pređi na sadržaj

Grof Mikloš Esterhazi

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Mikloš Esterhazi
Grof od Galante
Slika Mikloša Esterhazija iz papske antičke galerije
Lični podaci
Puno imeGrof Mikloš Esterhazi od Galanta
(Count Miklós Esterházy de Galántha)
Datum rođenja(1583-04-08)8. april 1583.
Mesto rođenjaGalanta
(danas: Galanta, Slovačka), Kraljevina Mađarska
Datum smrti11. septembar 1645.(1645-09-11) (62 god.)
Mesto smrtiNađheflanj
(danas: Grosheflejn, Austrija), Kraljevina Mađarska
Porodica
SupružnikOršilja Deršfi (1612–1619)
Kristina Njari (1624–1641)
Potomstvo(Jedanaest):
Ištvan
Ladislav
Pal
Ana Julija Esterhazi (1630–1669)
RoditeljiFerenc Esterhazi
Žofija Katalin Ilešhazi
DinastijaEsterhazi
Mađarski grof
Period25. oktobar 1625 – 11. septembar 1645.
PrethodnikStanislav Turzo
NaslednikPrinc Pal I Esterhazi
Nador Mađarske

Mikloš Esterhazi (mađ. Gróf galántai Esterházy Miklós; Galanta, 8. april 1583 — Groshoflajn, 11. septembar 1645), baron, kasnije grof, bio je osnivač zapadno-mađarske plemićke loze Esterhazija koja je postala jedna od najvećih i najuticajnijih aristokratskih porodica kraljevine Mađarske.

Život

[uredi | uredi izvor]
Ovu venčanu kragnu (nepotpunu) sa draguljima je navodno nosio Mikloš Esterhazi (aka Nikolaus Esterhazi), na svom venčanju 1611.[1] Muzej umetnosti Volters..

Roditelji Mikloša Esterhazija su bili protestanti, i on ih je u početku sledio, ali je kasnije postao katolik i zajedno sa kardinalom Petrom Pazmanjijem, njegovim najozbiljnijim suparnikom na dvoru, postao stub katoličanstva, i verski i politički. Na dvoru se suprotstavio dvojici velikih protestantskih prvaka tog perioda, Gaboru Betlenu i Đerđu I Rakociju. Matija II ga je postavio za barona (1613), grofa od Berega (1617) (bivša županija), i namesnika-potporučnika (mađ.főispán) grofovije Zvoljen i gospodara carskig dvora magister curiae regiae (1618).[2]

Njegov politički ideal bio je konsolidacija kuće Habzburgovaca kao sredstva za oslobađanje Mađarske od dominacije Osmanskog carstva, a Habzburgovci su ga poštovali zbog njegove revnosti u tom cilju. Mikloš Esterhazi je 1623. godine vodio bitku i pobedio Turke na obalama reke Njitre.[2]

Njegov prvi brak sa Oršoljom Deršfi učinio ga je neizmerno bogatim i doneo mu takođe gospodstva Munkač (danas: Mukačevo, Ukrajina) i Lanzer-Lakemnah (danas: Landze i Lakenbah u Austriji). Kada je 1622. morao da preda Munkač Gaboru Betlenu zbog Nikolzburškog mira, car ga je nadoknadio sa 2 nova vlastelinstva, i to Frakno (danas: Forhtenštajn, Austrija) i Kišmarton (danas: Ajzenštat, Austrija).

Godine 1625. pomagao na organizaciji krunisanja cara Ferdinanda II, koji ga je postavio za Nadora Mađarske, na najvišu političku funkciju u zemlji.[2] Takođe je postao grof od Frakna i i poneo titulu Viteza zlatnog runa, 10. avgusta 1626. godine.

Mikloš je takođe bio uspešan pisac.[2]

Brak i deca

[uredi | uredi izvor]

Mikloš se dva puta ženio

Prvo je 1612. godine oženio Baronesu Oršolja Deršfi od Serdahelj (1583–1619) i imao je dvoje dece, jednog sina i jednu ćerku:[3]

  • Ištvana (1616–1641)
  • Kristina (1617–1617).

Nakon smrti prve žene, ponovo se oženio 1624. godine sa Baronesom Kristinom Njari od Bedega (1604–1641) i u ovom braku je imao devetoro dece:

  • Magdolna (1625–1627)
  • Laslo (1626–1652), poginuo u „Bitci kod Vozokanja” (Vozokanj, danas Veljke Vozokani (Slovačka)
  • Katalin, (1628–1630)
  • Ana Julija (1630–1669), udala se za Ferenca Nadeždija od Nadažda u Fogarašu (Danas Fagaraš, Brašov)
  • Mihalj (1632–1633)
  • Marija Kristina (1634–1634)
  • Pal I od Galanta (1635–1713), njegov naslednik
  • Marija (1638–1684), udala se za grofa Đerđa Drugeta od Homona
  • Ferenc (1641–1683)

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ „Esterhazy Marriage Collar”. Muzej umetnosti Volters. 
  2. ^ a b v g Bain 1911, str. 794.
  3. ^ „Esterhazy1”. Izvor iz geneologije. 

Spoljašnje veze i izvori

[uredi | uredi izvor]
  • Esterházy Pál: Galántai gróf Eszterházy Miklós Magyarország nádora. Lauffer és Stolp, Pest, 1863
  • Szalay László–Salamon Ferenc: Galántai gróf Eszterházy Miklós, Magyarország nádora, 1-3.; s.n., Pest, 1863-1870
  • Pózna József: Gróf Esterházy Miklós nádor politikai szereplése és jelentősége; Nyitrai Ny., Léva, 1901
  • Csapodi Csaba: Eszterházy Miklós nádor, 1583–1645; Franklin, Bp., 1942 (Magyar életrajzok)
  • Erdélyi Gabriella 2019: Esterházy Miklós mint családfő – utódlás és érzelmek egy 17. századi arisztokrata dinasztiában és mozaikcsaládban. Történelmi Szemle 2019/4.
  • Diana Duchoňová: Palatín Mikuláš Esterházy
  • Markó László: A magyar állam főméltóságai Szent Istvántól napjainkig (2., bővített, javított kiadás). Helikon Kiadó, Budapest, 2006 ISBN 963-208-970-7
  • Péter Katalin: Esterházy Miklós. Magyar História – Életrajzok. Gondolat kiadó, Budapest, 1985 ISBN 963-281-605-6
  • Bangha Béla: Jellemrajzok. Kalocsa, 1909
  • Dőry Ferenc 1901: Gróf Esterházy Miklós nádor udvari rendtartása, 1630 körül. Magyar Gazdaságtörténelmi Szemle 8.
  • Merényi Lajos 1900: Esterházy Miklós levelei Nyári Krisztinához I–II. Történelmi Tár 1.
  • Szalay László (1813–1864): Galántai gróf Eszterházy Miklós, Magyarország nádora
  • Szinnyei József Magyar írók élete és munkái II. (Caban–Exner)