Гроф Миклош Естерхази

С Википедије, слободне енциклопедије
Миклош Естерхази
Гроф од Галанте
Слика Миклоша Естерхазија из папске античке галерије
Лични подаци
Пуно имеГроф Миклош Естерхази од Галанта
(Count Miklós Esterházy de Galántha)
Датум рођења(1583-04-08)8. април 1583.
Место рођењаГаланта
(данас: Галанта, Словачка), Краљевина Мађарска
Датум смрти11. септембар 1645.(1645-09-11) (62 год.)
Место смртиНађхефлањ
(данас: Гросхефлејн, Аустрија), Краљевина Мађарска
Породица
СупружникОршиља Дершфи (1612–1619)
Кристина Њари (1624–1641)
Потомство(Једанаест):
Иштван
Ладислав
Пал
Ана Јулија Естерхази (1630–1669)
РодитељиФеренц Естерхази
Жофија Каталин Илешхази
ДинастијаЕстерхази
Мађарски гроф
Период25. октобар 1625 – 11. септембар 1645.
ПретходникСтанислав Турзо
НаследникПринц Пал I Естерхази
Надор Мађарске

Миклош Естерхази (мађ. Gróf galántai Esterházy Miklós; Галанта, 8. април 1583 — Гросхофлајн, 11. септембар 1645), барон, касније гроф, био је оснивач западно-мађарске племићке лозе Естерхазија која је постала једна од највећих и најутицајнијих аристократских породица краљевине Мађарске.

Живот[уреди | уреди извор]

Ову венчану крагну (непотпуну) са драгуљима је наводно носио Миклош Естерхази (ака Николаус Естерхази), на свом венчању 1611.[1] Музеј уметности Волтерс..

Родитељи Миклоша Естерхазија су били протестанти, и он их је у почетку следио, али је касније постао католик и заједно са кардиналом Петром Пазмањијем, његовим најозбиљнијим супарником на двору, постао стуб католичанства, и верски и политички. На двору се супротставио двојици великих протестантских првака тог периода, Габору Бетлену и Ђерђу I Ракоцију. Матија II га је поставио за барона (1613), грофа од Берега (1617) (бивша жупанија), и намесника-потпоручника (мађ.főispán) грофовије Звољен и господара царскиг двора magister curiae regiae (1618).[2]

Његов политички идеал био је консолидација куће Хабзбурговаца као средства за ослобађање Мађарске од доминације Османског царства, а Хабзбурговци су га поштовали због његове ревности у том циљу. Миклош Естерхази је 1623. године водио битку и победио Турке на обалама реке Њитре.[2]

Његов први брак са Оршољом Дершфи учинио га је неизмерно богатим и донео му такође господства Мункач (данас: Мукачево, Украјина) и Ланзер-Лакемнах (данас: Ландзе и Лакенбах у Аустрији). Када је 1622. морао да преда Мункач Габору Бетлену због Николзбуршког мира, цар га је надокнадио са 2 нова властелинства, и то Фракно (данас: Форхтенштајн, Аустрија) и Кишмартон (данас: Ајзенштат, Аустрија).

Године 1625. помагао на организацији крунисања цара Фердинанда II, који га је поставио за Надора Мађарске, на највишу политичку функцију у земљи.[2] Такође је постао гроф од Фракна и и понео титулу Витеза златног руна, 10. августа 1626. године.

Миклош је такође био успешан писац.[2]

Брак и деца[уреди | уреди извор]

Миклош се два пута женио

Прво је 1612. године оженио Баронесу Оршоља Дершфи од Сердахељ (1583–1619) и имао је двоје деце, једног сина и једну ћерку:[3]

Након смрти прве жене, поново се оженио 1624. године са Баронесом Кристином Њари од Бедега (1604–1641) и у овом браку је имао деветоро деце:

  • Магдолна (1625–1627)
  • Ласло (1626–1652), погинуо у „Битци код Возокања” (Возокањ, данас Вељке Возокани (Словачка)
  • Каталин, (1628–1630)
  • Ана Јулија (1630–1669), удала се за Ференца Надеждија од Надажда у Фогарашу (Данас Фагараш, Брашов)
  • Михаљ (1632–1633)
  • Марија Кристина (1634–1634)
  • Пал I од Галанта (1635–1713), његов наследник
  • Марија (1638–1684), удала се за грофа Ђерђа Другета од Хомона
  • Ференц (1641–1683)

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Esterhazy Marriage Collar”. Музеј уметности Волтерс. 
  2. ^ а б в г Bain 1911, стр. 794.
  3. ^ „Esterhazy1”. Извор из генеологије. 

Спољашње везе и извори[уреди | уреди извор]

  • Esterházy Pál: Galántai gróf Eszterházy Miklós Magyarország nádora. Lauffer és Stolp, Pest, 1863
  • Szalay László–Salamon Ferenc: Galántai gróf Eszterházy Miklós, Magyarország nádora, 1-3.; s.n., Pest, 1863-1870
  • Pózna József: Gróf Esterházy Miklós nádor politikai szereplése és jelentősége; Nyitrai Ny., Léva, 1901
  • Csapodi Csaba: Eszterházy Miklós nádor, 1583–1645; Franklin, Bp., 1942 (Magyar életrajzok)
  • Erdélyi Gabriella 2019: Esterházy Miklós mint családfő – utódlás és érzelmek egy 17. századi arisztokrata dinasztiában és mozaikcsaládban. Történelmi Szemle 2019/4.
  • Diana Duchoňová: Palatín Mikuláš Esterházy
  • Markó László: A magyar állam főméltóságai Szent Istvántól napjainkig (2., bővített, javított kiadás). Helikon Kiadó, Budapest, 2006 ISBN 963-208-970-7
  • Péter Katalin: Esterházy Miklós. Magyar História – Életrajzok. Gondolat kiadó, Budapest, 1985 ISBN 963-281-605-6
  • Bangha Béla: Jellemrajzok. Kalocsa, 1909
  • Dőry Ferenc 1901: Gróf Esterházy Miklós nádor udvari rendtartása, 1630 körül. Magyar Gazdaságtörténelmi Szemle 8.
  • Merényi Lajos 1900: Esterházy Miklós levelei Nyári Krisztinához I–II. Történelmi Tár 1.
  • Szalay László (1813–1864): Galántai gróf Eszterházy Miklós, Magyarország nádora
  • Szinnyei József Magyar írók élete és munkái II. (Caban–Exner)