Grčki epski ciklus

Pad titana, Piter Pol Rubens, oko 1637–1638.

Grčki epski ciklus ili Kiklički epovi ( stgrč. ἐπικὸς κύκλος) je naziv za skup starogrčkih epskih pesama koje su u neprekinutom krugu (κυκλος = krug) predstavljale mitske događaje od braka Urana i Geje do smrti Odiseja i ženidbe njegova dva sina, Telegona za Penelopu i Telemaha za Kirka. Nakon toga su prikazali događaje koji su se desili pre onih koji su obuhvaćeni Homerovom Ilijadom, zatim šta se dogodilo između događaja u Ilijadi i onih u Odiseji, i na kraju, šta se dogodilo posle događaja iz Odiseje. Ciklus je započet mitskim pričama o bogovima, obrađenim u Teogoniji i Titanomahiji, a nastavio se mitovima o Tebi i Trojanskom ratu ..Nije moguće utvrditi da li je Hesiodova Teogonija bila na početku ili je to bila druga pesma sa istim naslovom.

Od kikličkih pesama sačuvani su samo fragmenti, oko 120 stihova, ali je njihov sadržaj poznat iz proznih rezimea u Gramatičkom hrestomatiju (Χρηστομαθεια γραμματικη), koji je sačuvan delom u Libriji, a delom u Libraciji. Ovaj podatak dopunjen je podacima iz biblioteke Pseudo-Apolodorov, kao i ilustracijama sa tzv. Ilijadne ploče sa scenama iz Ilijade. Ovi podaci nisu sasvim pouzdani, budući da su kiklički epovi već izgubljeni u vreme kada su nastale Ilijadne ploče i Pseudo-Apolodorova biblioteka, koje su svoj sadržaj crpele iz drugih izvora i obimnijih mitografskih izvora, sastavljenih ne samo na osnovu samih epova, već i od horskih pesama i drama.

Sadržaj epskog ciklusa

Pesme o bogovima

Na početku epskog ciklusa stajale su teogonije ( priče o stvaranju bogova), kosmogonije ( priče o stvaranju sveta), titanomahija i sl. Ranije je preovladavalo mišljenje da je ciklus započeo Hesiodovom Teogonijom (Θεογονια), ali se nedavno, na osnovu poređenja sa Pseudo-Apolodorovom bibliotekom i orfičkim spisima, pojavila teza da se radi o prerađenoj teogoniji. Sledila je Titanomahija (Τιτανομαχια), koja se pripisivala Eumelu iz Korinta ili Arktinu od Mileta, i pevala je o borbi olimpijskih bogova sa Titanima.

Tebanski ciklus

Četiri pesme koje čine tebanski ciklus opevale su mitsku istoriju beotskog grada Tebe.

• Edipodija (Οιδιποδεια, 6.600 stihova), koja se pripisuje Kinetonu iz Sparte, pripovedala je o tome kako je Edip iz neznanja ubio svog oca Laja, zatim rešio Sfinginu zagonetku, a kasnije i stupio u incestuozni brak sa svojom majkom, Jokastom.
• Tebaida (Θηβαις, 7.000 stihova), koja se u antici ponekad pripisivala Homeru, pevala je o sukobu između Edipovih sinova, Eteokla i Polinike i neuspešnom pohodu koji je Polinik pokrenuo protiv Tebe sa još šest vojskovođa („ sedmorica protiv Tebe “), u kome su živote izgubila oba brata. Pausanija pohvalno govori o ovoj pesmi i dodaje da ju je čak i čuveni elegista Kalin pripisao Homeru, sa čime se slažu neki istoričari.
• Epigoni (Επιγονοι, 7.000 stihova), koji su u antici pripisivani ponekad Antimahu iz Tesa, a ponekad Homeru, predstavljali su nastavak Tebaide i bavili su se ratom sinova Sedmorice protiv Tebe, koji su na kraju uspeli da osvoje Tebu. Sačuvan je prvi stih koji navodi da se ep nadovezuje na pesmu koja mu prethodi.
• Alkmeonida (Αλκμαιωνις), čiji je autor nepoznat, iopevala je mit o Alkmeonu, sinu Amfijarejevom, o tome kako je ubio svoju majku Erifilu, a zatim se čistio od svojih greha.

Trojanski ciklus

Pesme koje pripadaju trojanskom ciklusu bavile su se događajima vezanim za Trojanski rat. Iako su po sadržaju blisko povezane sa ovim pesmama, Ilijada i Odiseja se obično, ne smatraju cikličkim epovima, pa tako i ne ulaze u trojanski ciklus.

• Kiparska pesma (Κυπρια, 11 pevanja), koja se pripisuje Stasinu Kiprijanu ili Hegeziji sa Salamine na ostrvu Kipar, opisuje događaje koji su se desili pre onih događaja opisanih u Ilijadi, uključujući venčanje Peleja i Tetide, pariski sud, otmica Jelene, okupljanje ahejskih mornara, Artemidino spasavanje Ifigenije u trenutku kada je trebalo da bude žrtvovana, borba sa Telefosom i prvi sukobi pred Trojom. Sačuvani fragment ne implicira postojanje pesme koja je prethodila ovom epu.
• Etiopis (Αιθιοπις, 5 pevanja), koji se pripisuje Arktinu iz Mileta, pevao je o događajima koji su se desili posle onih opisanih u Ilijadi i pre događaja opisanih u Maloj Ilijadi, uključujući smrt Amazonke Pentezileje i etiopskog kralja Memnona od ruke grčkog junaka Ahila, ali i pogibije samog Ahila od Parisove strele, te njegove sahrane i sukoba Odiseja i Ajanta oko Ahilovog oružja. U antici se ova pesma ponekad pominjala pod naslovom Amazonija.

• Mala Ilijada (Ιλιας μικρων, 4 pevanja), koja se pripisuje Homeru, Testoridu iz Fokeje, Spartancu Kinetonu, Diodoru iz Eritre ili Leseju iz Lesblijana, opevava događaje koji su usledili nakon onih opisanih u Etiopidi. Međutim, Mala Ilijada se tu verovatno nije završila i bavila se verovatno i zauzimanjem same Troje, jer ono što Pausanije navodi iz Ilijeovog uništenja i pripisuje Leseju zapravo pripada Maloj Ilijadi, pa se najbolje može razumeti i kao nastavak Ilijade, koji se bavi istim događajima kao Etiopida i Uništenje Ilije, ali u sažetijoj formi.

• Uništenje Troje (Ιλιου περσις, 2 pevanja), koje se pripisuje Arktinu iz Mileta, prepričava događaje koji su usledili posle onih opisanih u Maloj Ilijadi, tj. scena drvenog konja, Laokoonove smrti, Sinonov poziv ahejskoj floti u Tenedi da se vrate u Troju, zauzimanje Troje, smrt Prijama i Astijanaksa, spaljivanje grada, žrtvovanje Poliksene na Ahilejevom grobu i odlazak Ahejaca.

• Povratak (Νοστοι, 5 pevanja), koji se pripisuje Agiji od Trezena, ali i Homeru i Eumelu iz Korinta, opevava događaje posle onih opisanih u Uništenju Troje i pre onih koji se spominju u Odiseji.
• Telegonija (Τηλεγονεια, 2 pevanja), koja se pripisivala Spartancu Kinetonu ili Eugamonu iz Kirene, je zasnovana na samoj Odiseji i dobila je ime po Telegonu, sinu Odiseja i Kirke. Ep se sastojao od dve različite priče, od kojih je jedna pripovedala o Odisejevom putovanju u Tesprotiju, a druga o Telegonovom dolasku na Itaku i njegovom nevoljnom ubistvu svog oca Odiseja, nakon čega se oženio Penelopom.

Odlike kikličkih epova

Na početku grčke književnosti nalaze se njena dva najveća epska pesnika, Homer i Hesiod, ali oni nisu bili ni bez prethodnika, ni bez savremenih konkurenata, ali ni bez imitatora. O postojanju ranijeg usmenog predanja i živog epskog stvaralaštva u 8. veku p.n.e. Ove pesme su izvodili profesionalni pevači, rapsodije, na pesničkim takmičenjima održanim tokom raznih festivala i verovatno su bile poznate širokoj publici sve do 5. veka p.n.e. Svi antički epovi, uključujući i Homerove, verovatno su se u početku zvali kikličkim pesmama, a tek posle Aristotela počela je da se pravi razlika između epskog ciklusa i Homerove poezije.

Vidi još

• Grčka književnost
• Starogrčka filozofija
• Grčka mitologija