DAH Teatar

DAH teatar
Osnivač	Dijana Milošević, Jadranka Anđelić
Datum osnivanja	1991

DAH Teatar je osnovan 1991. godine kao nezavisna, profesionalna, savremena pozorišna trupa i umetnički kolektiv koji koristeći tehnike savremenog teatra stvara angažovanu umetnost sa namerom da utiče na pozitivan razvoj društva lokalno i globalno.

Istorija

Početak rada DAH Teatra, njegov krik za stvaranjem, hronološki se poklopio sa raspadom bivše Jugoslavije i zbog toga je samo osnivanje nazvano kreacijom koja savladava destrukciju (do poslednjeg daha). Osnovale su ga rediteljke Dijana Milošević i Jadranka Anđelić 1991. godine, iz potrebe za eksperimentalnim, istraživačkim radom. Od samog osnivanja njima se pridružuje glumica Maja Mitić, da bi se tokom godina DAH Teatru pridružio veliki broj stalnih i povremenih saradnika.

Ime DAH daju Dijana Milošević I Jadranka Anđelić ukazujući na višeznačnost reči dah (obrnuto predstavlja Hada –podzemlje, imati daha, istrajati, duhovnost). Njih dve ističu da su najveći uticaj za rad na predstavama pronašle u predstavi “Oksirinkus” Odin teatra na koptskom jeziku, a da su ih posebno inspirisali i programi Studentskog kulturnog centra 70-ih I 80-tih.

Godine 1993. DAH Teatar je povećao svoje aktivnosti formirajući DAHTeatar Centar za pozorišna istraživanja. Tu nastavlja započetu ideju na istim osnovama, ali sa novim ciljevima. Svoje ispitivanje umetnosti glumca dalje proučava kroz upoznavanje tehnika modernog evropskog teatra - preko Jeržija Grotovskog, Euđenija Barbe, Pitera Bruka ... - orijentalnog pozorišta - No drame i Pekinške opere - borilačkih veština i tradicionalnih plesova iz različitih kultura. Cilj Centra je konstantna razmena znanja, iskustva i programa između umetnika i pozorišnih profesionalaca iz različitih pozorišnih i nacionalnih sredina.

Aktivnosti obuhvataju predstave, prezentacije rada, radionice, predavanja, seminare, programe za mlade, festivale i susrete, mreže i saradnje, internacionalnu školu za glumce i reditelje, gostovanja.

Danas, DAH Teatar predstavlja dinamičan umetnički kolektiv, čije jezgro čine rediteljka Dijana Milošević, glumica Ivana Milenović Popović i organizatorka/PR Nataša Novaković, koje dele umetničko-menadžmentske aspekte rada.

Stambeni problem

Prvobitno su se nastanili u Sava Centru da bi izlaskom iz ratnih godina  od 1994. do 2003. godine nastavljali svoj rad u Reksu, Jevrejskoj opštini i Bitef teatru. Ovaj period za DAH teatar značio je vreme afirmacije, gde je ustanovljeno da postoje kao prva pozorišna laboratorija i teatar koji neguje savremene pozorišne tehnike u Srbiji. Petogodišnjica i desetogodišnjica postojanja je obeležena u Reksu dok je prvi izlazak pred publiku 1992. godine izveden u Bitef teatru. Prvi nastup DAH teatra održan je istog dana kada je počeo rat.

Od 2003. godine koristili su prostor u Marulićevoj ulici br.8 uz podršku i preporuke Ministarstva kulture Republike Srbije, Ministarstva prosvete Republike Srbije, Sekretarijata za kulturu grada Beograda i Gradskog sekretarijata za obrazovanje.Iz ovog prostora su im iz Osnovne škole „Kralj Petar Drugi Karađorđević“ zatražili da izađu. Kratko su se zadržali i u Resavskoj ulici u prostoriji KUD-a Abrašević uz finansijsku podršku firme Energoprojekt , a trenutno se nalaze u Bulevaru Despota Stefana 53.

Aktivizam i stvaralaštvo

Kroz promovisanje evropskih vrednosti, otpora ratu, izgradnje održivog mira i feminističkih vrednosti DAH teatar svoj aktivizam iskazuje kroz performanse stvarajući svojom umetnošću utočište i podršku pojedincima i grupama.

Od 1993. učestvuje u organizaciji internacionalnih projekata (Predeo sećanja, Krugovi znanja, Umetnički karavan,itd.), postaje domaćin umetnika iz različitih zemalja ( David Zinder – Izrael, 7 Stages Theatre – SAD, Gennadi Bogdanov – Rusija,...) , realizuje EU projekte ( Equality ambassadors, Preskakači zida, Umetnost i ljudska prava, Žene u ravnopravnoj Evropi...), nacionalnih projekata (Srbija u Srbiji, Moć pamćenja, Projekti za mlade,...) kao i specifične radionice poput Suzuki tehnike, Aleksander tehnike, nasleđe Mage Magazinović, rad sa štulama,...) Demonstracije rada u DAH teatru imaju za cilj da otkriju publici savremene pozorišne forme i upute ih kako izgleda stvaralački proces u teatru ( Plamen vatre na dnu mora; Telo koje peva, glas koji pleše) Koncept rezidencije podrzumeva pružanje prilike za međunarodnu razmenu u kreativnom okruženju.

Prva antiratna predstava „Ova vavilonska pometnja“ odgovara na pitanje kakva je uloga umetnika u mračnim vremenima i zasnovana je na pesmama Bertolta Brehta.

Predstava „Drveće pleše“ DAH teatar pokušava da odgovori na problem krčenja šuma i ukazuje na važnost očuvanja drveća kao i značaj aktivizma i angažovanja građana u zaštiti životne sredine.

U predstavi „Zagonetka revolucije“ suprotstavljaju se uloge pojedinaca i mase i traži se odgovor na pitanje značaja istorijskih ličnosti poput Roze Luksemburg, Majakovskog itd.

Predstava „Zemlja“ otvara pitanje uloge migranata i saosećanja sa njihovim životnim putevima.

DAH teatar sarađuje sa mnogobrojnim udruženjima, mirovnim organizacijama, feminističko-aktivističkim grupama (Žene u crnom, Žene na delu, ACT Woman), manjinskim grupama, grupama sa posebnim potrebama itd i često gostuje kako u Evropi i SAD, tako i u Australiji i Novom Zelandu. Osim toga, učestvovali su i na Međunarodnom susretu pozorišnih umetnika u Brazilu – ECUM, kao i međunarodnim festivalima u Mongoliji, Maroku, Singapuru i širom sveta su jako cenjeni.

Prva knjiga o DAH Teatru

2016. godine, DAH Teatar je proslavio 25 godina postojanja i rada kada je izašla prva knjiga o DAH Teatru – “Dah Theatre – A Sourcebook” u izdanju Lexington Books, koju je uredio Denis Barnet, profesor drame i književnosti na Koi Koledžu , Ajova [SAD]. U knjizi su svoj doprinos, tekstove o DAH Teatru dali eminentni umetnici iz celog sveta ali i iz Srbije, a predgovor je napisao Euđenio Barba, čuveni reditelj i osnivač Odin Teatra. Iz SAD-a su dobili pohvale za najuticajnije umetnike u kontekstu savremenog teatra.

Predstave

• Ova vavilonska pometnja (1992)
• Darovi naših predaka (1992)
• Zenit (1994)
• Legenda o kraju sveta (1995)
• Sećanje anđela (1996)
• Slučaj Helen Keler (1998)
• Anđeli u gradovima (1998)
• Putnici (1999)
• Dokumenti vremena (1999)
• Mape zabranjenog pamćenja (2001)
• Unutrašnja mandala (2002)
• Ples sa tamom (2002)
• Cirque Macabre (2002)
• Alisa i Kafka su mrtvi / Živeli Rozenbergovi (2005)
• Ne/vidljivi grad (2005)
• Priča o čaju (2006)
• Vodič kroz alternativnu istoriju Beograda (2006)
• Traženje grada (2007)
• Prelazeći liniju (2009)
• Dve babe, četiri mačke i trotinet (2009)
• Kod Nastasijevića (2010)
• Nežno, nežno, nežnije (2011)
• Snovi i prepreke (2012)
• Prisustvo odsustva (2013)
• Drhtaj ruže (2014)
• Nekada plavo (2015)
• Možda sanjati (2016)
• Čaša vina (2016)
• Žene dade – jedna moguća izložba (2017)
• Zagonetka revolucije (2018)
• Zemlja (2020)
• Za tvoje dobro (2020)
• Drveće pleše (2021)

Nagrade

• Nagrada za najbolju režiju predstave „Kod večite slavine“ (1989)
• Nagrada za najbolju predstavu na Jugoslovenskom Festivalu Novog Teatra „Malo pozorje“ (1994)
• Nagrada „Luigi Pirandello International Prize" , zajedno sa Euđeniom Barbom (1997)
• Nagrada „Otto Rene Castillo“ (2007)
• Nagrada „Grozdanin kikot“ (2008)
• Nagrada ERSTE fondacije za socijalnu integraciju (2009)
• Nagrada fonda „Jelena Šantić“ (2012)
• Nagrada „Zvezde Beograda“ (2013)
• Nagrada „Anđelka Milić" (2017)
• Nagrade „ArtTrema Fest" (2019)