David Švarc (pronalazač)

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
David Švarc
Datum rođenja(1850-12-20)20. decembar 1850.
Mesto rođenjaKeštelj, Austrijsko carstvo
Datum smrti13. januar 1897.(1897-01-13) (46 god.)
Mesto smrtiBeč, Austrougarska
ZanimanjePronalazač
Značajni radoviPionir avijacije

David Švarc (mađ. Schwarz Dávid; Keštelj, 20. decembar 1850 — Beč, 13. januar 1897) bio je pionir vazduhoplovstva u Evropi. Poznat je po stvaranju vazdušnog broda sa krutim omotačem u potpunosti napravljenim od metala.[1] Švarc je umro samo nekoliko meseci pre nego što je dirižabl poleteo. Neki izvori su tvrdili da je grof Ferdinand Graf fon Cepelin kupio Švarcov patent za dirižabl od njegove udovice, što je sporno. Bio je otac operske pevačice, soprana Vere Švarc (1888–1964).

Datum rođenja i nacionalnost[uredi | uredi izvor]

Izvori za njegov datum rođenja se razlikuju. OCLC navodi Z. 7. decembar 1850, dok Brokhaus navodi 20. decembar 1850. OCLC, kao i Brokhaus, prikazuju Švarcovo mesto rođenja kao Zalaegerseg u Mađarskoj.

Mladost[uredi | uredi izvor]

Švarc je rođen kao sin Jevreja u Keštelju, Kraljevina Ugarska, tada deo Austrijskog carstva. Bio je prvo trgovac drvom u Županji, a deo života je proveo u Zagrebu, u autonomnoj oblasti "Kraljevina Hrvatska-Slavonija" u Kraljevini Ugarskoj u Austrijskom carstvu.

Prve misli o vazdušnom brodu[uredi | uredi izvor]

Švarc se prvi put zainteresovao za vazdušne brodove tokom 1880-ih. To se dogodilo dok je radio van kuće i nadgledao seču šumskog zemljišta. Pošto je posao trajao duže nego što je planirano, naterao je ženu da mu pošalje knjige kako bi uveče malo odmarao. Ovo je uključivalo udžbenik mehanike. Njegov posao sa drvetom je patio zbog njegove opsesije pa je, kao i kod mnogih drugih pionira avijacije, njegov projekat izazivao sprdnju. Ipak, njegova supruga Melanija ga je podržala. Švarc je predložio aluminijum, tada veoma nov materijal, za izgradnju vazdušnih brodova.

Prvi vazdušni brod u Rusiji[uredi | uredi izvor]

Nakon što je razradio dizajn potpuno metalnog dirižabla, Švarc je ponudio svoje ideje austrougarskom ministru rata, koje je pokazalo interesovanje, ali Vlada nije bila spremna da pruži finansijsku podršku. Počeo je da gradi krajem 1892. godine sa industrijalcem Karlom Bergom koji je snabdevao aluminijum i neophodna sredstva. Ruski vojni ataše, tehnički obrazovan čovek, savetovao je Švarca da demonstrira svoj dirižabl u Sankt Peterburgu. 1893. je izgrađen u Sankt Peterburgu dirižabl po Švarcovim idejama. Švarc, a kasnije i njegova udovica, pretpostavljali su da će se tu obavljati i probni letovi, ali se to nije dogodilo.[2]

Problemi su nastali tokom punjenja gasa: tokom upumpavanja, struktura bi se urušila. Švarc je očigledno nameravao da metalni omotač sadrži gas direktno bez potrebe za unutrašnjim kesama za gas. Ruski inženjer Kovanko je istakao da bi nedostatak baloneta prouzrokovao naprezanje omotača tokom uspona i spuštanja. Takođe, problem je bio što omotoač nije bio hermetički zatvoren.[3]

Specifikacije prvog vazdušnog broda su bile:[4]

Drugi dirižabl u Berlinu[uredi | uredi izvor]

Godine 1894, Karl Berg je dobio ugovor za izgradnju vazdušnog broda za kraljevsku prusku vladu, pozivajući se na Švarca kao začetnika ideje.[5] Berg je već imao iskustva u radu sa tada novim materijalom aluminijumom. Uz finansijsku i tehničku pomoć Berga i njegove firme, dirižabl je projektovan i izgrađen.

Izgradnja je počela 1895. na polju Tempelhof u Berlinu. Jedno vreme pruski bataljon vazdušnih brodova stavio je Švarcu na raspolaganje svoje zemljište i osoblje.[6] Komponente su proizvedene u fabrici Eveking Vestfalija Karla Berga i, pod rukovodstvom Švarca, sastavljene u Berlinu.[7][8] Za okvir je pričvršćena gondola, takođe od aluminijuma. Za gondolu je bila pričvršćena Dajmlerov motor od 12 konjskih snaga koji je pokretao aluminijumske propelere. Jedan od propelera je korišćen za upravljanje letelicom.

Zbog kašnjenja, dirižabl je prvi put napunjen gasom i testiran 9. oktobra 1896. godine, ali rezultati nisu bili zadovoljavajući jer vodonik koji je isporučila firma iz okoline Štasfurta nije bio tražene čistoće i stoga nije omogućio dovoljno podizanja dirižabla. Međutim, neki izvori tvrde da je test obavljen 8. oktobra 1896. Utvrđeno je da je gas gustine 1,15 kilograma po kubnom metru bio neophodan. Gas tog kvaliteta nije se mogao nabaviti neko vreme, tako da probni let nije mogao da se obavi sve do novembra 1897, otprilike deset meseci nakon Švarcove smrti.

Švarcova smrt i prvi let njegovog dirižabla[uredi | uredi izvor]

Dirižabl Davida Švarca

Švarc nije doživeo da vidi svoj dirižabl kako leti. Između 1892. i 1896. često je putovao, što je uticalo na njegovo zdravlje. Nedugo pre smrti dobio je vest da je njegov vazdušni brod spreman za punjenje gasom. 13. januara 1897. srušio se ispred bečkog restorana "Kod lipe" (nem. Zur Linde) i preminuo nekoliko minuta kasnije od srčane slabosti. Istorijski izvori govore o blutšturcu (izraz koji znači ili hemoptiza ili hematemeza).

David Švarc je sahranjen u Središnjem groblju u Beču.

Karl Berg je tražio potvrdu o Švarcovoj smrti, sumnjajući da je ovaj pobegao iz želje da proda svoje tajne. Ipak, Berg je nastavio rad sa Melanijom, Švarcovom udovicom, i zajedno su dovršili dirižabl dodatkom gasnog ventila.[9]

Ovaj drugi vazdušni brod imao je sledeće specifikacije: [10]

  • Obim: 3250 m³
  • Dužina: 47,55 m
  • Prečnik: 13,49 m
  • Motor: 16 konjskih snama (marke Dajmler)
  • Četiri propelera: jedan prečnika od 2,6 m, dva prečnika od 2 m, i četvrti prečnika od 2 m koji se okreće u horizontalnoj ravni montiran ispod gondole da bi se letelica pomerala gore ili dole.
  • Koverta: 0,2 mm aluminijumske ploče zakivane za okvir.

Drugi dirižabl testiran je sa delimičnim uspehom u Tempelhofu kod Berlina, 3. novembra 1897. Mehaničar Ernst Jegels popeo se u gondolu i poleteo u 15 časova. Međutim, kako se vazdušni brod oslobodio zemaljske posade, podigao se prebrzo, pa je Jegels isključio elisu za podizanje vertikalne ose. Na nadmorskoj visini od oko 130 metara pogonski remen je skliznuo sa levog propelera, što je dovelo do toga da se brod „...[okreće] bočno prema vetru, [i sa rezultatom da se] prednji privez pokidao“. Kako se brod popeo na 510 m pogonski remen je skliznuo sa desnog propelera, čime je vazdušni brod izgubio sav pogon. Jegels je zatim otvorio novougrađeni ventil za ispuštanje gasa i bezbedno sleteo, ali se brod prevrnuo i srušio, te bio teško oštećen bez mogućnosti popravke.[11]

Nasleđe[uredi | uredi izvor]

Neki izvori navode da je grof Ferdinand fon Cepelin kupio Švarcov patent od njegove udovice 1898. godine, dok drugi izvori tvrde da je grof koristio dizajn. Međutim, Hugo Ekener, koji je radio sa grofom Cepelinom, odbacio je ove tvrdnje:

„Grof Cepelin je pregovarao sa firmom gospodina Berga o kupovini aluminijuma za njegov sopstveni brod. Firma je, međutim, bila pod ugovorom da isporučuje aluminijum za vazdušne brodove isključivo Švarcovom preduzeću. Bergova firma je tako morala da dobije oslobađanje od ovog ugovora dogovorom sa Švarcovim naslednicima pre nego što je mogla da isporuči aluminijum grofu Cepelinu."[12]

Cvi Rotem (1903–1980) napisao je jedinu poznatu biografiju pod nazivom David Švarc: Tragedija pronalazača. O istoriji vazdušnog broda (nem. David Schwarz: Tragödie des Erfinders. Zur Geschichte des Luftschiffes).[13] Rotem je tu napisao da su i Berg i Švarc želeli da drže svoj rad u tajnosti.

Izvori[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Ernst Heinrich Hirschel, Horst Prem, Gero Madelung, Aeronautical Research in Germany: From Lilienthal until Today, "The Controllable Airship - The Dirigible", pp. 24-25. Springer-Verlag Berlin Heidelberg, (2004) ISBN 978-3-540-40645-7 (eBook ISBN 978-3-642-18484-0)
  2. ^ Dooley 2004, A.184, citing Robinson 1984, str. 1 and Berg 1926. Berg and Schwarz signed a contract 23 August 1893.
  3. ^ Robinson 1973, str. 6–7 harvnb greška: više ciljeva (2×): CITEREFRobinson1973 (help)
  4. ^ Dooley 2004, A.185.
  5. ^ Dooley 2004, A.186.
  6. ^ Dooley 2004, A.186, in the Prussian Airship Battalion's hangar.
  7. ^ Whale 1995
  8. ^ Dooley 2004, A.184. Accounts vary: George Whale wrote that the Berlin firm of Weisspfennig and Watzesch built it while Sean Dooley cites the U.S. airship historian Douglas Robinson as stating the work was done by Berg's engineers.
  9. ^ Dooley 2004, A.191.
  10. ^ Robinson 1973, str. 6 harvnb greška: više ciljeva (2×): CITEREFRobinson1973 (help)
  11. ^ Dooley 2004, A.193.
  12. ^ Eckener, Hugo (1938). Count Zeppelin The Man and his Work. Massie Publishing Company. ASIN B003YY9M2G. 
  13. ^ Dooley 2004, A.183.

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Давид_Шварц_(проналазач)&oldid=27678233”