Цепелин

Из Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Ваздушни брод)
Иди на навигацију Иди на претрагу

Цепелин је тип балона ваздухоплова на моторни погон[1], којег је развио гроф Фердинанд фон Цепелин почетком 20. века, базираног на ранијим нацртима Давида Шварца. Обликом и аеродинамичким карактеристикама је сличан дирижаблу али за разлику од њега, поседује круту носећу конструкцију. [2]

У питању је летелица лакша од ваздуха, вретенастог, издуженог облика на сопствени погон. Њоме управља пилот помоћу великог кормила. За доњи део летелице причвршћена је гондола, у коју стају посада и путници. За гондолу је причвршћен мотор, који покреће пропелере. Кретање летелице не зависи од ветра. За испуну се раније користио водоник, а данас се користи хелијум. Данас је путовање њима угодно, безбедно и тихо. Обично може да прими до 20 путника. С обзиром да може да мирује у ваздуху, цепелин је погодан за фотографисање, надгледање,[3] снимање тла, као и пренос спортских такмичења из птичије перспективе. Користе се и као летеће дизалице, којима се терет може изузетно прецизно спустити на жељено место.[1]

Историја[уреди]

Први цепелин (LZ1) лети изнад језера Констанца, 2. јул 1900.

Прву овакву летелицу је направио конструктор српског порекла Огњеслав Костовић Степановић, још 1888. године, али никад није полетела. Њено конструисање је држао у тајности, али га је пожар спречио да је проба у ваздуху. Гроф Цепелин је дошао на сличну идеју гледајући употребу балона у Француско-пруском рату, при опсади Париза, мада је чуо и за сличну употребу током Америчког грађанског рата. Осмислио је летелицу 1890. године, на основу нацрта Давида Шварца, али је у конструисање кренуо 1899. године. Прва успешна демонстрација летелице обављена је 2. јуна 1900. године на језеру Констанца. Прототип је назван LZ1, био је дугачак 128 m и имао је два „Дајмлер” мотора од 10,6 kW.

LZ1 је прва летелица коришћена за комерцијалне летове почевши од 1909. године. До 1914. године је Немачко аеро-удружење обавило 1.500 ваздушних летова превозећи 35.000 путника без иједне незгоде. Немачко ваздухопловство 1909. године у наоружање уводи модел Z1, а током Првог светског рата је масовно коришћен у извиђачке али и бомбардерске сврхе. Десетине летова су изведене над територијом Велике Британије током којих су избачене тоне бомби уз мањи војни али значајни психолошки ефекат. Немачки пораз у Првом светском рату је зауставио развој овог вида ваздушног транспорта све до 1920.-их, када креће ренесанса. Тако је 1924. године у САД конструисан ZR-1, прва америчка летелица, а 12. октобра је ZR-3 "USS Los Angeles" обавио први трансатлантски лет дуг 8.050 km који је трајао 82 сата и 2 минута. Врхунац је 1930.-их када летелице LZ127 Graf Zeppelin и LZ129 Hindenburg обављају прве трансатлантске летове.

Цепелин „Хинденбург“[уреди]

Хинденбург (LZ129), 6. мај 1937.

Најпознатији догађај из историје ових летелица је трагедија цепелина „Хинденбурга“ (LZ129), највећег цепелина на свету, дугог 245 m. Произведен је у Немачкој 1936. године. Имао је 61 чланова посаде и 36 путника, са две палубе за путнике, једнокреветним и двокреветним кабинама, трпезаријом, библиотеком и салоном и могао је да лети брзином од 125 km/h.[1] Свој последњи лет започео је из Франкфурта 3. маја 1937.[4] Прелетео је Атлантик за 65 сати.[1] Међутим, 6. маја, на пристаништу код Лејкхерста, Њу Џерзи, у раним јутарњим сатима,[1] хиљаде гледалаца присуствовало је пристајању ваздушне лађе, која се у року од пар секунди претворила у огромну летећу буктињу, када је страдало 35 од 97 путника и чланова посаде. Тада се радијски пренос пристајања чуда немачког инжењерског савршенства, претворио у први медијски спектакл директног преноса велике катастрофе. Тај догађај је запечатио судбину ове гране ваздухопловне индустрије. Од тада се за испуну више није користио водоник.[1]

Цепелини данас[уреди]

Деведесетих година 20. века долази до оживљавања идеје цепелина. Међутим овога пута за туристичке и рекламне сврхе. Нове летелице, назив им је Zeppelin NT, више нису грандиозних димензија и много су безбедније.

Терминологија[уреди]

Ваздушни брод[уреди]

Током пионирских година у ваздухопловству, појмови као што су „цепелин”, „ваздушни брод”, „ваздушни-брод” и „брод од ваздуха” односили су се на било какву летећу или машину којом се могло управљати.[5][6][7][8][9][10] Забележено је да је 1919. године Фредерик Хандли Пејг говорио о „бродовима од ваздуха”, при чему је мање путничке типове назива „ваздушним јахтама”.[11] Током 1930-их, велики интерконтинентални летећи бродови понекад су називани и „бродовима од ваздуха”.[12][13] У данашње време се термин „ваздушни брод” користи само за погонске, дирижабалске балоне, а подтипови су класификовани као крути, полу-крути или некрути.[14] Полутврда архитектура је новијег датума, настала након напретка у деформабилним структурама и услед потребе за смањењем тежине и запремине ваздушних бродова. Они имају минималну структуру која задржава облик заједно са надпритиском у гасној овојници.[15][16]

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 Оксфорд школска енциклопедија, Књига-комерц. 2007. ISBN 978-86-7712-190-7.
  2. ^ http://www.airships.net/dirigible/
  3. ^ Блиц онлајн: Полиција надгледала дилере из цепелина, Тамара Марковић Субота, 16. 5. 2012., Приступљено 1. 11. 2012.
  4. ^ Аirships.net: The Hindenburg Disaster, Приступљено 1. 11. 2012.(на језику: енглески)
  5. ^ US patent 467069 "Air-ship" referring to a compound aerostat/rotorcraft.
  6. ^ Ezekiel Airship (1902) wright-brothers.orgaltereddimensions.net "airship,"- referring to an HTA aeroplane.
  7. ^ The Bridgeport Herald, August 18, 1901 Archived август 3, 2013 at the Wayback Machine - "air ship" referring to Whitehead's aeroplane.
  8. ^ Cooley Airship of 1910, also called the Cooley monoplane.[1]„Archived copy”. Архивирано из оригинала на датум 2012-04-02. Приступљено 2011-09-07. - a heavier-than-air monoplane.
  9. ^ Frater, A.; The Balloon Factory, Picador (2009), Page 163. - Wright brothers' "airship."
  10. ^ George Griffith, The angel of the Revolution, 1893 Archived 2014-02-22 at the Wayback Machine - "air-ship," "vessel" referring to a VTOL compound rotorcraft (not clear from the reference if it might be an aerostat hybrid.)
  11. ^ Auckland Star, 24 February 1919 "Ships of the air," "Air yachts" - passenger landplanes large and small
  12. ^ The Sydney Morning Herald, Monday 11 April 1938 -"ship of the airs," "flying-ship," referring to a large flying-boat.
  13. ^ Smithsonian, America by air "Ships of the Air" referring to Pan Am's Boeing Clipper flying-boat fleet.
  14. ^ Ege, L.; Balloons and Airships, Blandford (1973).
  15. ^ Liao, L., & Pasternak, I. (2009). A review of airship structural research and development. Progress in Aerospace Sciences, 45(4), 83–96.
  16. ^ Tuckerman, L. B. (1926). Inertia factors of ellipsoids for use in airship design.

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]