Dijalekti mađarskog jezika
| Mađarski jezik (magyar nyelv) |
|---|
  |
| Abeceda |
| Gramatika |
| Istorija |
|
|
| Ostale karakteristike |
| Kultura Mađarske |
|
Mađarski jezik ima deset dijalekata.[1][2] Oni su međusobno potpuno razumljivi i ne razlikuju se značajno od standardnog mađarskog osim za Čango dijalekat. Uglavnom se razlikuju po izgovoru; iako postoje razlike u rečniku, one su obično male i ne ometaju razumljivost. Zbog povećane unutrašnje migracije i urbanizacije tokom 20. veka, većina karakteristika različitih dijalekata može se uočiti samo u manjim gradovima i selima, pa čak i tamo uglavnom među starijima, stanovništvo većih gradova i posebno prestonice generacijama je mešano i dijalekatske razlike su izgubljene. Značajan izuzetak je zapadni transdunavski izgovor, koji je izrazito uočljiv čak i u Sombathelju, najvećem gradu u regionu.
Istraživači trenutno izdvajaju sledeće dijalektičke regione:
- Zapadni prekodunavski dijalektički region
- Centralno prekodunavsko-maloveliko ravničarsko područje Mali Alfeld
- Južno prekodunavski dijalektički region
- Velika južna ravnica (+Tisa–Kereš)
- Paloc dijalektički region
- Severoistočni dijalektički region
- Transilvanijska ravnica (Mezőség)
- Sekeljski dijalektički region
- Moldavijanski dijalektički region (Čango)
Poslednja tri dijalekta sa spiska se govore van sadašnje teritorije Mađarske, u delovima Rumunije. Čango dijalekt se prvenstveno govori u okrugu Bakau u istočnoj Rumuniji. Mađarska grupa Čango je u velikoj meri bila izolovana od drugih mađarskih naroda, pa su stoga sačuvali dijalekt koji veoma liči na raniji oblik mađarskog..[3]
Nekadašnja jezička klasifikacija je razlikovala sledeće dijalekte: velika mađarska ravnica, zapadni Dunav, dunavsko-tisa (teritorije između dve reke), mađarski kraljevski prolaz (prevoj u planinama Apušeni), severoistočni mađarski, severozapadni mađarski, sekeljski, zapadnomađarski i Čango. Ovu klasifikaciju je koristila i godišnja referentna publikacija „Etnolog”, sa izuzetkom Čaango dijalekta.[4]
Pored toga, postoji sedam dijalekata mađarski znakovni jezik.[5]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ A magyar nyelv kézikönyve, szerk. Kiefer Ferenc, Akadémiai, Budapest, 2003, 273–279. o.
- ^ A magyar nyelv könyve, szerk. Adamikné Jászó Anna, Trezor, Budapest, 2004, 664–679.
- ^ „A magyar nyelvjárások”.
- ^ Etnolog
- ^ mađarski znakovni jezik
Literatura[uredi | uredi izvor]
- A magyar nyelvjárások (Balassa Iván – Ortutay Gyula: Magyar néprajz)
- Mazurka Károly: Szuhogyi palóc tájszótár, Budapest, Tinta Könyvkiadó, 2009.
- Kiss Gábor, Bató Margit (szerkesztő): Tájszavak A magyar nyelvjárások atlaszának szavai, szóalakjai, Budapest, Tinta Könyvkiadó, 2012.
- Kiss Gábor (szerkesztő): Kis magyar tájszótár 5800 népies és tájnyelvi szó magyarázata, Budapest, Tinta Könyvkiadó, 2014.