Језици у Мађарској
Језици у Мађарској су језици који се говоре у Мађарској држави су мађарски, признати језици мањина и други мање кориштени језици.
Мањински језици у Мађарској[уреди | уреди извор]
Мањински језици се говоре у низу аутохтоних насеља у Мађарској. Земља је потписница Европске повеље о регионалним или мањинским језицима, која је ратификована 26. априла 1995. године према којој је 14 мањинских језика признато и заштићено.[1] Службена језичка права 13 признатих мањина регулисана су Законом о правима националних и етничких мањина, који предвиђа мере за развој културно-просветне аутономије.[2] Нивои језичке асимилације међу мађарским етничким мањинама су високи.[2] У време Пописа 2001. године, од 314.059 грађана који припадају етничким мањинама, 135.787 је навело мањински језик као примарни језик.[2] .
Према условима Европске повеље о регионалним или мањинским језицима, Мађарска пружа посебну заштиту за јерменски, бојашки, бугарски, хрватски, немачки, грчки, пољски, ромски, румунски, русински, српски, словачки, словеначки и украјински језик.[1]
Породице језика[уреди | уреди извор]
- Уралски језици
- – Мађарски: Једини службени језик у земљи, неповезан ни са једним од суседних језика. То је први језик од неких 98,9% укупне популације.
- Индоевропски језици
- – Немачки: којима говори немачка мањина, посебно у Мечек планинама и око њих, али и у другим деловима земље. (Историјски гледано, швапски немачки дијалект се некада говорио у Мађарској.)
- – Словачки: говори словачка мањина, посебно у Северномађарским планинама и око Бекешчабе.
- – Српски: којима говори српска мањина, посебно у и око Бачке, али и на другим територијама јужне Мађарске.
- – Словеначки: говори словеначка мањина, посебно око словенске границе, Западна Мађарска.
- – Хрватски: којима говори хрватска мањина, посебно у јужној Мађарској.
- – Румунски: којим говори румунска мањина, посебно у и око Ђуле у источној Мађарска.
- – Ромски: којима говоре неки припадници ромске мањине широм земље.
- Туркијски језици
- – кумански: некада се говорило у Куншагу, региону у Мађарској. То је кипчачки језик и он је уско повезан са другим кипчак језицима као што је кримскотатарски. Последњи говорник куманског језика је умро 1777. године.
- – Кипчак: некада се говорило у источној Европи која укључује Мађарску. Био је то лингва франка области под контролом Златне хорде. То је предак свих кипчачких језика данас, што укључује и изумрли кумански језик.
- Знаковни језик
- – Мађарски знаковни језик: њиме зна да се служи око 9.000 људи. Припада фамилији француског знаковног језика.
Становништво по знању језика[уреди | уреди извор]
| Language | Number of speakers (2011)[3][4] | Note |
|---|---|---|
| Мађарски | 9,896,333 (99.6%) | Једини службени језик Мађарске, од којих га 9.827.875 људи (98,9%) говори као први језик, док га 68.458 људи (0,7%) говори као други језик. |
| Енглески | 1,589,180 (16.0%) | Страни језик |
| Немачки | 1,111,997 (11.2%) | Страни језик и суслужбени језик мањине |
| Руски | 158,497 (1.6%) | Страни језик |
| Румунски | 128,852 (1.3%) | Страни језик и суслужбени језик мањине |
| Француски | 117,121 (1.2%) | Страни језик |
| Италијански | 80,837 (0.8%) | Страни језик |
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б „Hungary needs to strengthen use of and access to minority languages”. Council of Europe. Приступљено 16. 1. 2019.
- ^ а б в Antal Paulik; Judit Solymosi. „Language policy in Hungary” (PDF). Noves SL. Revista de Sociolingüística. Приступљено 16. 1. 2019.
- ^ Hungarian census 2011 / Országos adatok / 1.1.4.2. A népesség nyelvismeret és nemek szerint (population by spoken language), 1.1.6.1 A népesség anyanyelv, nemzetiség és nemek szerint (population by mother tongue and ethnicity) (Hungarian)
- ^ Note: percentages do not add up to 100% as, according to the census, large proportion of Hungarians speak more than one language (native and a second language). Not all languages are shown.
