Dragan Torbica
| Dragan Torbica | |
|---|---|
 | |
| Osnovne informacije | |
| Nadimak | Drago, Gutenberg |
| Nacionalnost | Srbin |
| Religija | Pravoslavac |
| Poreklo | Bosanska Krajina |
| Obrazovanje | Fakultet za bezbednost, Univerzitet u Sarajevu |
| Supružnik | Smiljka |
| Deca | Miloš, Milan, Milica |
| Porodica | Otac Jovo, đed Đuro, baba Joka |
| Rođaci | Radenko Salapura - Tetak, Dane, Mane, Zdravko, Joja, Joja mali |
| Zanimanje | Pomoćnik glavnog arhivatora i potporučnik JNA/VJ u rezervi[1][2][3] |
| Titula | Zamenik glavnog arhivatora |
| Prebivalište | Novi Sad/Veternik |
| Podaci o liku | |
| Rod | Muški |
| Podaci o kreaciji | |
| Prvo prik. | Državni posao |
| Izmislio | Nikola Škorić |
| Tumač | Nikola Škorić |
Dragan Jove Torbica je lik u satiričnoj seriji Državni posao.[4]
Detinjstvo[uredi | uredi izvor]
Dragan Torbica je rođen i odrastao u Bosanskoj Krajini (navode se sela Krnjeuša i Medna). Osnovnu školu je završio u Mrkonjić Gradu. Ubrzo je sa svojom porodicom oteran u Vojvodinu koju ni dan danas ne voli. Njegova porodica je dobila ime po torbici koja je služila da se u nju stavi „malo sira i malo rakije neke, onako jače” prilikom čuvanja stoke u rodnom selu.[5]
Vojska[uredi | uredi izvor]
Vojni rok je služio u Bileći 1972. U svojim dnevnicima je opisao kako ga je drug Smajo naterao da nosi šarca (mitraljez): „Opet mi je zastavnik Smajo uvalio šarca da nosim skroz na brdo... veli, Dimče ima poštedu, ojeo se jako juče; mislom se, kako se neće ojest nije okup’o mjesec dana... ako druže zastavniče, kad god neko ima poštedu Dragan nosi šarca... mrš, večeras u džuboks, kaže meni Smajo... a jel tako, druže zastavniče, a jel tako, druže Smajo, e nema šanse, Smajo, nema šanse... mislim se ja u sebi... onda sam uveče ostao zadnji u džuboksi dok sav onaj drnč nisam sastugao sa tanjira...” Takođe je učestvovao u Ratnim akcijama Vojske Jugoslavije ’90-tih i za vreme NATO agresije na Srbiju i Crnu Goru vodio je mali broj ljudi među kojima je bio i njegov kolega u arhivi Đorđe Čvarkov.
Za najveći ratni podvig smatra se gađanje aviona tokom bombardovanja Savezne Republike Jugoslavije, ali umesto aviona Dragan Torbica i njegov rođak Mićo su sa PVO topa pogodili ambar u Loku.
Politička opcija[uredi | uredi izvor]
Dragan Torbica je bio veliki obožavalac Vuka Draškovića i njegove stranke Srpskog pokreta obnove, međutim kada je Vuk Drašković promenio svoju političku opciju, on se odlučio za dr Vojislava Šešelja i dan danas ga podržava i pominje ga u nekim epizodama. Sa svojim kolegama je pokušao da ode na izbore sa Partijom arhivatora Srbije (PAS), ali mu nije uspelo jer su se obrukali gostovanjem u emisiji.
Posao[uredi | uredi izvor]
Kao mlad Dragan Torbica je radio gde je mogao, najčešće sa Radenkom Salapurom - Tetkom u njegovim brojnim kombinacijama. Prvi posao u preduzeću mu je bio u auto-servisu u državnoj firmi gde je radio sa današnjim Direktorom Dobrosavljevim, kojega su tada zvali Musavi, vozio je i provodio se sa Đorđem Čvarkovim i tadašnjim i njima omiljenim direktorom Živkom Marjanovićem. Nakon Jogurt revolucije postao je arhivator u istoj firmi.
Privatni život[uredi | uredi izvor]
Oženio se Smiljkom, ima dva sina i ćerku, Miloša, Milana i Milicu koja mu je najdraža i uvek govori da mu je žao što je žensko. Ima svoje rođake, na stotine njih, ali se vrti samo nekoliko imena kao što su Zdravko, Joja, Dane, Mane, koje zove kada mu je nešto potrebno. Oni ga nikada ne prepoznaju pa im mora objašnjavati da je on „Dragan Torbica iz Novog Sada, rođak tvoj”. Živi kao podstanar kod svog tasta kog mrzi pa mu je ispevao stih: „imam tasta ne da garsonjeru; neka, neka, uzeću mu mjeru”. Iako je tada pobedio u finalu takmičenja za najbolji tekst pesme, 5000 evra nije uzeo on, nego Radenko Salapura - Tetak.