Država

Za druge upotrebe pogledajte stranicu Država (višeznačna odrednica).

Naslovna strana Tomas Hobsovog Levijatana

Država je organizacija koja ima monopol vlasti u određenoj društvenoj zajednici, postavlja se kao sila iznad društva radi zaštite poretka. Država kao organizacija u klasnom društvu zastupa prvenstveno interese vladajuće klase, ali svojim delovanjem obavezna je da štiti interese ostalih delova društva. Države mogu i ne moraju da budu suverene. Na primer, federalne države su članice federacije, i mogu da imaju samo parcijalni suverenitet, ali su ipak države. Neke države su potčinjene spoljašnjem suverenitetu ili hegemoniji, pri čemu ultimatni suverenitet leži u drugoj državi. Države koje imaju suverenitet su poznate kao suverene države.

Pojam države se može definisati po međunarodnoj i unutrašnjoj ulozi. Na međunarodnom nivou država je suvereno telo. Suverenitet čine definisane i međunarodno priznate granice i potpuna vlast države na toj teritoriji (kao i stanovništvo koje stalno naseljava teritoriju države). Kada teritorija ne ispunjava te osnovne uslove ona postaje neuspela država. Primer neuspele države je Somalija, gde ne postoji vlast koja ima suverenitet nad teritorijom okruženom granicama.

Dve najzastupljenije teorije na našim prostorima o unutrašnjoj ulozi države su:

1. Država je aparat za prinudu. Po ovoj teoriji država postoji da bi osigurala da svako ispuni svoje zakonske obaveze, kao što su isplata dugova, poštovanje privatne svojine itd.
2. Država ispunjava principe društvenog ugovora. Društveni ugovor je podrazumevani ugovor između svakog pojedinca i države. Otac ovog izraza je Žan Žak Ruso. Društveni ugovor se zasniva na tome da država treba da zaštiti prirodna prava svake osobe. Prirodna prava su pravo na život, pravo na slobodu i pravo na imovinu. U zamenu za tu zaštitu, svaka osoba mora da ispunjava određene dužnosti prema državi, kao što je plaćanje poreza. Ovakva ideja uloge države u društvenom ugovoru je prihvaćena u svim zapadnim demokratijama.

Atributi države su teritorija — geografsko prostranstvo, stanovništvo — ljudi nastanjeni na teritoriji koji imaju državljanstvo i državna vlast — najviša i suverena. Termin „država” se isto tako može odnositi na sekularne grane vlasti unutar države, često kao način naglašavanja razlike od crkvi i civilnih institucija. Osobe koje govore američki engleski često koriste termine država i vlada kao sinonime, pri čemu se obe reči odnose na organizovanu političku grupu koja vrši vlast nad datom teritorijom.

Mnogim ljudskim društvima su vladale države tokom milenijuma, dok su druga bila bezdržavna društva. Tokom vremena mnoštvo različitih formi je razvijeno, koristeći razne vrste opravdanja za svoje postojanje (kao što je božansko pravo kraljeva, teorija društvenog ugovora, etc.). U 21. veku, moderna nacionalna država je predominantna forma države kojoj su ljudi podložni.

Definicija

Ne postoji akademski konsenzus po pitanju najpodesnije definicije države. Termin „država” se odnosi na set različitih, ali međusobno povezanih i često preklapajućih, teorija o datom opsegu političkih fenomena. Na čin definisanja termina se može gledati kao na deo ideološkog sukoba, pošto različite definicije dovode do različitih teorija državnih funkcija, i kao rezultat validaciju različitih političkih strategija. Prema Džefriju i Pejnteru, „ako definišemo suštinu države na jednom mestu ili eri, neminovno ćemo uočiti da u nekom drugom vremenu ili prostoru nešto što je takođe shvatano kao država ima različite esencijalne karakteristike”.

Najčešće korištena definicija je definicija Maksa Vebera, kojom se opisuje država kao mandatorna politička organizacija sa centralizovanom vladom koja održava monopol legitimne upotrebe sile unutar određene teritorije. Opšte kategorije državnih institucija obuhvataju administrativnu birokratiju, pravne sisteme, i vojne ili religiozne organizacije.

Još jedna široko prihvaćena definicija države je data na Montevidejskoj konvenciji o Pravima i dužnostima države iz 1933. godine. Po ovoj definiciji država je prostor koji poseduje sledeće: permanentnu populaciju, definisanu teritoriju i vladu koji je sposobna da održava efektivnu kontrolu nad korespondirajućom teritorijom i da sprovodi međunarodne odnose sa drugim državama.

Prema Oksfordskom engleskom rečniku, država je „a. organizovana politička zajednica pod jednom vladom; komonvelt; nacija. b. takva zajednica koja čini deo federalne republike, na primer. SAD”.

Ono što unosi zabunu u problem definisanja termina je da se pojmovi „država” i „vlada” često sinonimno koriste u svakodnevnoj konverzaciji, pa čak i u nekim akademskim predavanjima. Prema jednoj definicionoj shemi, države su nefizičke osobe u smislu međunarodnog prava, dok su vlade organizacije koje sačinjavaju ljudi. Odnos između vlade i njene države ima svojstvo predstavništva i ovlašćene agencije.

Međunarodno pravo

Međunarodno pravo ne sadrži definiciju države. Pokušaji činjeni u tom pravcu, u okviru Ujedinjenih nacija ostali su bezuspešni, zbog suprotnih ideoloških stavova i pristupa ovom pitanju.

Teškoće u definisanju i utvrđivanju pravnih kriterijuma države dolaze delimično i otuda, što, posmatrajući državu sa stanovišta unutrašnjeg prava imamo u vidu, pre svega, njen odnos prema pojedincima, njenim subjektima koji su joj potčinjeni. Međutim sa stanovišta međunarodnog prava, državu posmatramo prvenstveno u odnosu na druge države, koje su sa pravne tačke potpuno ravnopravne.

Kriterijumi državnosti

Nauka međunarodnog prava akcenat stavlja na kriterijume državnosti. Da bi se jedna jedinka mogla smatrati državom, potrebno je da poseduje:

1. postojano stanovništvo
2. utvrđenu teritoriju i
3. suverenu vlast

Postojano stanovništvo

Država je organizovana zajednica, a to pretpostavlja stanovništvo nastanjeno na jednoj određenoj teritoriji. Nomadskim plemenima koja nisu vezana za jednu teritoriju nije priznato svojstvo subjekta međunarodnog prava. Veze između države i stanovništva su različite, zavisno od ličnog položaja stanovnika. Najmnogobrojniji i najznačajniji deo stanovništva predstavljaju državljani; oni poseduju na teritoriji države maksimalna prava, ali i najteže obaveze. U odnosu na državljane, država poseduje punu teritorijalnu i personalnu nadležnost, što znači da su državljani podvrgnuti izvesnim obavezama, na primer, vojnoj, ako borave na teritoriji druge države. Isto tako, država ima pravo diplomatske zaštite svog državljanina, bez obzira na mesto njegovog boravka.

Među stanovništvom jedne teritorije može biti i izvestan broj strana čiji je položaj regulisan posebnim unutrašnjim propisima ili međunarodnim konvencijama. Konačno, jedan deo stanovništva može predstavljati i nacionalnu manjinu koja je podvrgnuta pod specijalni režim.

Brojnost stanovništva nije uvek odlučujući momenat, budući da ima veoma malih država, npr. Island ili Luksemburg. Nagla proliferacija država usledila je kroz proces dekolonizacije, raspadom Sovjetskog Saveza i nasilnim razaranjem Jugoslavije. Država jeste statusni simbol za ulazak u međunarodnu zajednicu, ali treba dodati da „mini” države danas predstavljaju veliki problem, koji se našao na dnevnom redu Generalne skupštine i Saveta bezbednosti unazad poslednjih deset i više godina. Mnoge od njih su samo fiktivne države, jer ne poseduju ni ekonomski, ni bezbednosni potencijal za samostalan život. Formalna proklamacija suvereniteta ne znači i efektivni suverenitet.

Utvrđena teritorija

Država je teritorijalna organizacija sa sopstvenim mehanizmom. Drugim rečima, državna teritorija je drugi, bitan element države. Teritorija ima i psihološki značaj za narod; nacionalni ponos se budi kad je teritorija ugrožena, naročito istorijska mesta vezana za prošlost naroda. Državna teritorija, po pravilu, mora biti utvrđena graničnom linijom. Međutim, ponekad politički motivi imali su prevagu nad pravnim kriterijumima, pa su države priznate kao subjekti i pre nego što su bile utvrđene državne granice.

U toku Prvog svetskog rata priznato je niz novih država, a da pitanje njihove teritorije nije bilo rešeno. Izrael je proglašen za nezavisnu državu i primljen u članstvo Ujedinjenih nacija, a da definitivno razgraničenje njegove teritorije nije izvršeno. Problem je naročito složen u vezi sa priznanjem nezavisnosti zemalja koje su tek izašle iz kolonijalnog statusa. Kolonijalne sile povlačile su granice svojih poseda zavisno od moći, potreba, interesa a često i međusobnog cenkanja; te okolnosti su uslovile da bivši kolonijalni posedi sticanjem nezavisnosti nisu imali rešen problem svojih sopstvenih granica. No bilo bi svakako neosnovano pri ovako specifičnim uslovima zahtevati primenu napred pomenutih kriterijuma.

Suverena vlast

Treći element, suverena vlast, upravo karakteriše državu i po njemu se država razlikuje od ostalih organizacija. Suverenost državne vlasti ogleda se u supremaciji državne vlasti prema svim drugim vlastima unutar te države, u nezavisnosti pri obavljanju svoje interne misije i svoje funkcije na međunarodnom planu. Suverena vlast države je izvorna — originalna, i ne izvodi se ni iz kakve druge vlasti. Taj izvorni karakter vlasti nemaju, na primer, drugi subjekti međunarodnog prava, kao što je bilo Društvo naroda ili danas Ujedinjene nacije, koje poseduju izvedenu vlast tj. vlast koju su države dobrovoljno prenele na te organizacije.

Problem definisanja suverene vlasti izaziva u praksi često velike teškoće. Polazi se obično od pretpostavke da vlast ima efektivnu kontrolu i moć vladanja na celoj teritoriji. Poučan je u tom pogledu primer Finske 1917/18, koja se otcepila od Rusije u toku Oktobarske revolucije, ali su se na njenoj teritoriji vodile borbe. Komitet pravnika formiran od Društva naroda 1922, povodom spora između Finske i Švedske, po pitanju Alandskih ostrva, u svom izveštaju istakao je:

Kroz duži vremenski period nisu postojali uslovi koji se zahtevaju za formiranje suverene države. U jeku revolucije i anarhije nedostajali su izvesni bitni elementi za postojanje države [...] Politički i društveni život bio je dezorganizovan; vlast nije bila dovoljno jaka da bi se odbranila [...] nadalje, osporena je legalnost zakonodavne Skupštine od većeg dela stanovništva [...] Teško je reći kog datuma je Finska Republika definitivno konstituisana kao suverena država u pravom smislu reči. To svakako nije bio slučaj pre no što je stvorena stabilna politička organizacija i pre no što su javne vlasti postale dovoljno jake da se zaštite na celoj teritoriji zemlje, bez pomoći stranih trupa.

Priznanje država

Da bi država dobila priznanje mora imati glas da od svih ostalih država.

Isto tako mora da ima stabilnu ekonomiju i politiku

Literatura

• Hay, Colin (2001). Routledge Encyclopedia of International Political Economy. New York, NY: Routledge. str. 1469—1474. ISBN 978-0-415-14532-9. Arhivirano iz originala 3. 5. 2016. g. 
• Shaw, Martin (2003). War and genocide: organized killing in modern society. Wiley-Blackwell. str. 59. ISBN 978-0-7456-1907-1. Arhivirano iz originala 3. 6. 2016. g. 
• Dubreuil, Benoít (2010). Human Evolution and the Origins of Hierarchies: The State of Nature. Cambridge University Press. str. 189. ISBN 978-0-521-76948-8. Arhivirano iz originala 4. 5. 2016. g. 
• Gordon, Scott (2002). Controlling the State: Constitutionalism from Ancient Athens to Today. Harvard University Press. str. 4. ISBN 978-0-674-00977-6. Arhivirano iz originala 3. 5. 2016. g. 
• Kosijer, Nikola C. (1993). People, power, and politics: an introduction to political science. Rowman & Littlefield. str. 20. ISBN 978-0-8226-3025-8. Arhivirano iz originala 8. 5. 2016. g. 
• Painter, Joe; Jeffrey, Alex (2009). Political Geography (2nd izd.). London: SAGE Publications Ltd. str. 21. ISBN 978-1-4129-0138-3. 
• Avramov, Smilja; Kreća, Milenko (2003). Međunarodno javno pravo. Beograd. ISBN 978-86-387-0713-3. 
• Luelen, Ted (2008). Uvod u političku antropologiju. Čačak — Beograd: Umetničko društvo „Gradac” (Zuhra). 
• Čupić, Čedomir (2002). Politička antropologija:hrestomatija. Beograd: Čigoja štampa. 
• Barrow, Clyde W. (1993). Critical Theories of State: Marxist, Neo-Marxist, Post-Marxist. University of Wisconsin Press. ISBN 978-0-299-13714-4. 
• Bobbio, Norberto (1989). Democracy and Dictatorship: The Nature and Limits of State Power. University of Minnesota Press. ISBN 978-0-8166-1813-2. 
• Cudworth, Erika (2007). The Modern State: Theories and Ideologies. Edinburgh University Press. ISBN 978-0-7486-2176-7. 
• Dogan, Mattei (1992). „Conceptions of Legitimacy”. Ur.: Paynter, John; et al. Encyclopedia of government and politics. Psychology Press. ISBN 978-0-415-07224-3. 
• Flint, Colin & Taylor, Peter (2007). Political Geography: World Economy, Nation-State, and Locality (5th изд.). Pearson/Prentice Hall. ISBN 978-0-13-196012-1. 
• Joseph, Jonathan (2004). Social theory: an introduction. NYU Press. ISBN 978-0-8147-4277-8. 
• Malešević, Siniša (2002). Ideology, legitimacy and the new state: Yugoslavia, Serbia and Croatia. Routledge. ISBN 978-0-7146-5215-3. 
• Nelson, Brian T. (2006). The making of the modern state: a theoretical evolution. Palgrave Macmillan. ISBN 978-1-4039-7189-0. 
• Rueschemeyer, Dietrich; Skocpol, Theda; Evans, Peter B. (1985). Bringing the State Back In. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-31313-1. 
• Salmon, Trevor C. (2008). Issues in international relations. Taylor & Francis US. ISBN 978-0-415-43126-2. 
• Sartwell, Crispin (2008). Against the state: an introduction to anarchist political theory. SUNY Press. ISBN 978-0-7914-7447-1. 
• Scott, James C. (2009). The art of not being governed: an anarchist history of upland Southeast Asia. Yale University Press. ISBN 978-0-300-15228-9. 
• Barrow, Clyde W. (2002). „The Miliband-Poulantzas Debate: An Intellectual History”. Ур.: Aronowitz, Stanley; Bratsis, Peter. Paradigm lost: state theory reconsidered. University of Minnesota Press. ISBN 978-0-8166-3293-0. 
• Skinner, Quentin (1989). „The state”. Ур.: Ball, T; Farr, J.; Hanson, R.L. Political Innovation and Conceptual Change. Cambridge University Press. стр. 90—131. ISBN 978-0-521-35978-8. 
• Vincent, Andrew (1992). „Conceptions of the State”. Ур.: Paynter, John; et al. Encyclopedia of government and politics. Psychology Press. ISBN 978-0-415-07224-3. 
• Bottomore, T. B., ur. (1991). „The State”. A Dictionary of Marxist thought (2nd izd.). Wiley-Blackwell. ISBN 978-0-631-18082-1. 
• Bratsis, Peter (2006). Everyday Life and the State. Paradigm. ISBN 978-1-59451-219-3. 
• Faulks, Keith (2000). „Classical Theories of the State and Civil Society”. Political sociology: a critical introduction. NYU Press. ISBN 978-0-8147-2709-6. 
• Feldbrugge, Ferdinand J. M., ur. (2003). The law's beginning. Martinus Nijhoff Publishers. ISBN 978-90-04-13705-9. 
• Fisk, Milton (1989). The state and justice: an essay in political theory. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-38966-2. 
• Friedeburg, Robert von (2011). State Forms and State Systems in Modern Europe. Institute of European History. 
• Green, Penny & Ward, Tony (2009). „Violence and the State”. Ur.: Coleman, Roy; et al. State, Power, Crime. SAGE. ISBN 978-1-4129-4805-0. 
• Hall, John A., ur. (1994). The state: critical concepts (Vol. 1 & 2). Taylor & Francis. ISBN 978-0-415-08683-7. 
• Hansen, Thomas Blom; Stepputat, Finn, ur. (2001). States of imagination: ethnographic explorations of the postcolonial state. Duke University Press. ISBN 978-0-8223-2798-1. 
• Hoffman, John (1995). Beyond the state: an introductory critique. Polity Press. ISBN 978-0-7456-1181-5. 
• Hoffman, John (2004). Citizenship beyond the state. SAGE. ISBN 978-0-7619-4942-8. 
• Jessop, Bob (1990). State theory: putting the Capitalist state in its place. Penn State Press. ISBN 978-0-271-00735-9. 
• Jessop, Bob (2009). „Redesigning the State, Reorienting State Power, and Rethinking the State”. Ur.: Leicht, Kevin T.; Jenkins, J. Craig. Handbook of Politics: State and Society in Global Perspective. Springer. ISBN 978-0-387-68929-6. 
• Lefebvre, Henri (2009). Brenner, Neil; Elden, Stuart, ur. State, space, world: selected essays. University of Minnesota Press. ISBN 978-0-8166-5317-1. 
• Long, Roderick T. & Machan, Tibor R. (2008). Anarchism/minarchism: is a government part of a free country?. Ashgate Publishing. ISBN 978-0-7546-6066-8. 
• Mann, Michael (1994). „The Autonomous Power of the State: Its Origins, Mechanisms, and Results”. Ur.: Hall, John A. The State: critical concepts, Volume 1. Taylor & Francis. ISBN 978-0-415-08680-6. 
• Oppenheimer, Franz (1975). The state. Black Rose Books. ISBN 978-0-919618-59-6. 
• Poulantzas, Nicos & Camiller, Patrick (2000). State, power, socialism. Verso. ISBN 978-1-85984-274-4. 
• Sanders, John T. & Narveson, Jan (1996). For and against the state: new philosophical readings. Rowman & Littlefield. ISBN 978-0-8476-8165-5. 
• Scott, James C. (1998). Seeing like a state: how certain schemes to improve the human condition have failed. Yale University Press. ISBN 978-0-300-07815-2. 
• Taylor, Michael (1982). Community, anarchy, and liberty. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-27014-4. 
• Zippelius, Reinhold (2010). Allgemeine Staatslehre, Politikwissenschaft (16th izd.). C.H. Beck, Munich. ISBN 978-3-406-60342-6. 
• Uzgalis, William (5. 5. 2007). „John Locke”. Stanford Encyclopedia of Philosophy. 

Spoljašnje veze

• Vikiknjiga: Platon, Psihološki problem