Друштвени уговор

Друштвени уговор је политички и филозофски концепт којим се објашњава однос између појединаца и власти. Заговорници теорије друштвеног уговора тврде да се појединци уједињују у политичку заједницу на основу узајамне сагласности и пристајања да се придржавају заједничких правила и да прихвате одређене обавезе како би заштитили себе и једни друге од насиља и других неправди.

Теорија друштвеног уговора је играла значајну улогу у настанку идеје да се политичка власт мора заснивати на сагласности оних којима се влада. Полазна тачка већине теорија друштвеног уговора је хеуристичко испитивање услова живота људи без икаквог политичког поретка, које се обично назива „природно стање“. У овом стању, деловање појединаца је условљено искључиво њиховом личном моћи и савести. Од ове заједничке полазне тачке, теоретичари друштвеног уговора настоје да покажу, на различите начине, зашто би се рационални појединац добровољно одрекао своје природне слободе да би уживао предности политичког поретка.

Теорије друштвеног уговора истичу да су људи по природи једнаки и да ниједан друштвени закон не може да доведе у питање законе природе. Пошто су једнаки и слободни, људи могу да одлуче на који начин ће уредити међусобне односе и уопште како ће живети. Они „потписују уговор“ којим успостављају друштво које им одговара. С обзиром на то да уговор, као правни акт, могу да потпишу само слободни и једнаки грађани, они самим тим чином успостављају и одговарајуће друштво — грађанско друштво.

Феминистичке теоретичарке сматрају да је функција теорије друштвеног уговора да представља доказ о наводном уговорном карактеру модерног патријархата, односно добровољности свих учесника. Оне сматрају да се добровољност многих учесника мора довести у питање, а пре свега добровољност жена које теорија друштвеног уговора уопште не помиње. Њихов аргумент лежи у објашњењу да ова прича није суштински прича о свим члановима друштва, већ је то патријархална прича о правима једног пола, мушког, да врши власт над женама.

Представници

Томас Хобс (1651), Џон Лок (1689) и Жан-Жак Русо (1762) су најпознатији теоретичари друштвеног уговора. Сваки од њих је извукао сасвим различите закључке о природи политичке власти. Хобс се залагао за апсолутну монархију, Лок је заступао природна права, а Русо је говорио о колективном суверенитету који је називао „општа воља“.

Томас Хобс каже да је човек по природи себичан и зао и тежи да оствари своје потребе независно од других људи, али пошто су сви људи такви, они се свесно и добровољно одлучују да ограниче своју слободу како би добили гаранцију за сопствену егзистенцију. Зато они склапају споразум, уговор којим стварају друштво. Сва своја права преносе на државу и владара који влада у њиховом интересу и коме су дужни да се покоравају. Такву државу Хобс назива Левијатан и каже да појединац практично нема другог излаза него да се за њу определи.

Барух де Спиноза, за разлику од Хобса, даје либералнију, демократскију верзију теорије друштвеног уговора. Он сматра да људи не преносе сва права, већ задржавају право на слободу савести, достојанство и својину. То су неотуђива права човека.

Џон Лок, енглески теоретичар, истиче да је право на својину неотуђиво право човека. По њему, друштвени уговор се односи само на онога ко га је потписао, то јест не преноси се на потомке. Он такође развија идеју о подели власти на законодавну и извршну власт. Локов концепт друштвеног уговора је употребљен у Декларацији независности САД.

Жан-Жак Русо, француски филозоф, сматра да су људи по природи добри, али да их друштво квари. У складу са тим, он је велики противник приватне својине. Залаже се за успостављање таквог друштва у којем ће људи моћи да сачувају своја природна права на слободу, једнакост и равноправност, у којој се права не преносе, већ је сам народ носилац суверенитета који је недељив и неотуђив. Русоове идеје су после Француске буржоаске револуције уграђене у Јакобински устав.

Појмове друштвеног уговора су недавно користили, у сасвим другачијем смислу, мислиоци као што је Џон Ролс.

Социобиологија

Иако је теорија друштвеног уговора настала у циљу разумевања људског друштва, социобиолози сматрају да је овај појам погодан и за разумевање друштвености појединих врста, па чак и односа симбиозе.

Види још

• Политички мандат

Литература

• Ankerl, Guy. Towards a Social Contract on a Worldwide Scale: Solidarity contracts. Research series. Geneva: International Institute for Labour Studies [Pamphlet], 1980, ISBN 92-9014-165-4.
• Carlyle, R. W. A History of mediæval political theory in the West. Edinburgh London: W. Blackwood and sons, 1916.
• Falaky, Faycal (2014). Social Contract, Masochist Contract: Aesthetics of Freedom and Submission in Rousseau. Albany: State University of New York Press. ISBN 978-1-4384-4989-0
• Gierke, Otto Friedrich Von and Ernst Troeltsch. Natural Law and the Theory of Society 1500 to 1800. Translated by Sir Ernest Barker, with a Lecture on "The Ideas of Natural Law and Humanity", by Ernst Troeltsch. Cambridge: The University Press, 1950.
• Gough, J. W.. The Social Contract. Oxford: Clarendon Press. 1936.
• Harrison, Ross. Hobbes, Locke, and Confusion's Empire: an Examination of Seventeenth-Century Political Philosophy. Cambridge University Press, 2003.
• Hobbes, Thomas. Leviathan. 1651. Архивирано на сајту Wayback Machine (27. новембар 2010)
• Locke, John. Second Treatise on Government 1689.
• Narveson, Jan; Trenchard, David (2008). „Contractarianism/Social Contract”. Ур.: Hamowy, Ronald. The Encyclopedia of Libertarianism. Thousand Oaks, CA: SAGE; Cato Institute. стр. 103—05. ISBN 978-1412965804. LCCN 2008009151. OCLC 750831024. doi:10.4135/9781412965811.n66. 
• Pettit, Philip. Republicanism: A Theory of Freedom and Government. NY: Oxford U.P., 1997, ISBN 0-19-829083-7, Oxford: Clarendon Press, 1997
• Pufendorf, Samuel, James Tully and Michael Silverthorne. Pufendorf: On the Duty of Man and Citizen according to Natural Law. Cambridge Texts in the History of Political Thought. Cambridge University Press 1991.
• Rawls, John. A Theory of Justice (1971)
• Riley, Patrick. "How Coherent is the Social Contract Tradition?" Journal of the History of Ideas 34: 4 (Oct. – Dec., 1973): 543–62.
• Riley, Patrick. Will and Political Legitimacy: A Critical Exposition of Social Contract Theory in Hobbes, Locke, Rousseau, Kant, and Hegel. Cambridge, Massachusetts : Harvard University Press, 1982.
• Riley, Patrick. The Social Contract and Its Critics, chapter 12 in The Cambridge History of Eighteenth-Century Political Thought. Eds. Mark Goldie and Robert Wokler. Vol 4 of The Cambridge History of Political Thought. Cambridge University Press, 2006. pp. 347–75.
• Rousseau, Jean-Jacques. The Social Contract, or Principles of Political Right (1762)
• Scanlon, T. M. 1998. What We Owe To Each Other. Cambridge, Massachusetts

Спољашње везе

• Social Contract Theory entry in the Internet Encyclopedia of Philosophy
• "The Social Contract". In Our Time (7 Feb 2008). BBC Radio Program. Melvyn Bragg, moderator; with Melissa Lane, Cambridge University; Susan James, University of London; Karen O'Brien, University of Warwick.
• "Game Theory". In Our Time (May 10, 2012). BBC Radio Program. Melvin Bragg, moderator, with Ian Stewart, Emeritus, University of Warwick, Andrew Colman, University of Leicester, and Richard Bradley, London School of Economics. Discussion of game theory that touches on relation of game theory to the Social Contract.
• Foisneau, Luc. "Governing a Republic: Rousseau's General Will and the Problem of Government". Republics of Letters: A Journal for the Study of Knowledge, Politics, and the Arts 2, no. 1 (December 15, 2010)
• "The Social Contract and Constitutional Republics" Архивирано на сајту Wayback Machine (18. септембар 2012). Constitution Society, website.
• Sigmund, Paul E. "Natural Law, Consent, and Equality: William of Ockham to Richard Hooker". Published on website Natural Law, Natural Rights, and American Constitutionalism. A We the People project of the National Endowment for the Humanities.
• Cudd, Ann. „Contractarianism”. Ур.: Zalta, Edward N. Stanford Encyclopedia of Philosophy. 
• D'Agostino, Fred. „Contemporary Approaches to the Social Contract”. Ур.: Zalta, Edward N. Stanford Encyclopedia of Philosophy. 
• „Social contract”. Internet Encyclopedia of Philosophy. 
• Jan Narveson. "The Contractarian Theory of Morals:FAQ". On website Against Politics: Anarchy Naturalized.
• A satirical example of a social contract for the United States from the Libertarian Party. Parody.
• Social Contract: A Basic Contradiction in Western Liberal Democracy, Eric Engle. A critique of social contract theory as counter-factual myth.