Duma (institucija)
A duma (rus. дума) je ruska skupština sa savetodavnom ili zakonodavnom funkcijom.
Izraz bojarska duma se koristi za označavanje savetodavnih saveta u Rusiji od 10. do 17. veka. Počevši od 18. veka, širom Rusije formirane su gradske dume.
Prva formalno konstituisana državna duma bila je Carska državna duma koju je u Rusko carstvo uveo car Nikolaj II 1905. godine. Car je zadržao apsolutni veto i mogao je da otpusti Državnu dumu u bilo kom trenutku iz njemu odgovarajućeg razloga. Car Nikolaj je raspustio Prvu državnu dumu (1906) u roku od 75 dana; izbori za drugu Dumu održani su sledeće godine. Ruska privremena vlada je raspustila poslednju Carsku državnu dumu (četvrtu Dumu) 1917. godine tokom Ruske revolucije.
Od 1993. Državna duma (rus. Государственная дума) je funkcionisao kao niži zakonodavni dom Ruske Federacije.
Etimologija[uredi | uredi izvor]
Ruska reč je nasleđena od praslovenske reči duma za koju se smatra da je izvedena iz protogermanskog *dōmaz . Reč je takođe povezana sa ruskim glagolom dumat′ (dumatь) što znači „misliti“.[1]
Bojarska duma[uredi | uredi izvor]
Izraz bojarska duma se koristi da se odnosi na veća bojara i mlađih bojara (bojarskih potomaka) koji su savetovali kneza o državnim pitanjima u vreme Kijevske Rusije i carstva Rusije (tadašnjeg cara).[2] Godine 1711. Petar Veliki je preneo njene funkcije na Praviteljstvujušči senat . Savremeni izvori se uvek pozivaju jednostavno na „bojare“ ili na „dumu“, ali nikada na „bojarsku dumu“. Prvobitno je bilo deset do dvanaest bojara[traži se izvor] i pet ili šest okolnihija. Do 1613. godine duma se povećala na dvadeset bojara i osam okolnih . Manja vlastela, „gospoda duma“ (dumnye dvoriane) i sekretari, dodani su dumi i broj okolničija je porastao u drugoj polovini 17. veka. Godine 1676. broj bojara se povećao na 50 – do tada su činili samo trećinu Dume.[3][4]
Opštinske dume[uredi | uredi izvor]
Za vreme vladavine Katarine Velike, reforme lokalne uprave dovele su do osnivanja gradskih duma u ruskim gradovima.
Za vreme vladavine Aleksandra II sprovedeno je nekoliko reformi tokom 1860-ih i 1870-ih. To je uključivalo stvaranje lokalnih političkih tela poznatih kao zemstva.[5] Svi vlasnici kuća, trgovci koji plaćaju porez i radnici upisani su na spiskove po opadajućem redosledu prema njihovom procenjenom bogatstvu. Ukupna procena se zatim deli na tri jednaka dela, koji predstavljaju tri grupe birača veoma nejednakog broja, od kojih svaka bira jednak broj delegata u opštinsku dumu. Izvršna vlast je u rukama izbornog gradonačelnika i uprave, koja se sastoji od više članova koje bira Duma. Pod Aleksandrom III, međutim, zakonima objavljenim 1892. i 1894. godine, opštinske dume su bile potčinjene gubernatorima na isti način kao i zemstva. Godine 1894. opštinske ustanove, sa još ograničenijim ovlašćenjima, dodeljene su nekoliko gradova u Sibiru, a 1895. nekima na Kavkazu.
Državne dume[uredi | uredi izvor]
Pod pritiskom Ruske revolucije 1905. godine, Sergej Vite je 6. avgusta 1905. objavio manifest o sazivanju Dume, za koju se u početku smatralo da je savetodavni organ. U narednom oktobarskom manifestu, Nikolaj II se obavezao da će uvesti osnovne građanske slobode, obezbediti široko učešće u Državnoj dumi i dati Dumi zakonodavna i nadzorna ovlašćenja.
Međutim, Nikolaj II je bio odlučan da zadrži svoju autokratsku vlast. Neposredno pre stvaranja Dume u maju 1906. godine, car je doneo osnovne zakone . Delimično je navedeno da Carske ministre ne može imenovati Duma, niti su joj odgovorni, čime se poriče odgovorna vlada na izvršnom nivou. Štaviše, car je imao moć da raspusti Dumu i raspiše nove izbore kad god je hteo. Na ovom prvom sastanku članovi Dume su predložili oslobađanje političkih zatvorenika, davanje prava sindikatima i uvođenje zemljišne reforme. Nikolaj II je odbacio ove predloge i raspustio skupštinu u julu 1906.[6]
Carska Državna Duma je birana četiri puta: 1906. godine, dva puta 1907. i 1912. godine.
Ruska Federacija[uredi | uredi izvor]
Državna duma (rus. Gosudarstvennaa duma, Gosudarstvennaa duma, uobičajena skraćenica: Gosduma, Gosduma) Rusije jeste donji dom Federalne skupštine Ruske Rusije ( parlament), a gornji dom je Savet Federacije Rusije. Prema Ustavu Rusije iz 1993. godine, postoji 450 poslanika Državne Dume (član 95), svaki izabran na mandat od četiri godine (član 96); ovo je promenjeno na petogodišnji mandat krajem 2008. Na prethodnim izborima 1993, 1995, 1999. i 2003. godine polovina poslanika je birana po sistemu proporcionalne zastupljenosti, a polovina je birana pluralnošću u jednočlanim distriktima. Međutim, izbori za Dumu 2007. sprovedeni su u novom formatu: svih 450 poslanika izabrano je po sistemu proporcionalne zastupljenosti. Ruski državljani koji imaju najmanje 21 godinu imaju pravo da se kandiduju za Dumu (član 97).
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ Vasmer, Max. Эtimologičeskiй slovarь Maksa Fasmera.
- ^ „boyar”. Encyclopedia Britannica. Pristupljeno 7. 10. 2022.
- ^ Paul Bushkovitch, Peter the Great (Rowman and Littlefield, 2001).
- ^ Gustave Alef, "Reflections on the Boyar Duma in the Reign of Ivan III", The Slavonic and East European Review, 45, 104 (1967): 76–123.
- ^ Stearns, Peter (2007). World Civilizations the Global Experience. New York: Pearson Education. str. 620. ISBN 978-0132206990.
- ^ „The Duma”. Pristupljeno 8. 11. 2016.
