Duško Zgonjanin
Duško Zgonjanin | |
|---|---|
| Datum rođenja | 1926. |
| Mesto rođenja | Kraljevina SHS |
| Datum smrti | 1994. |
| Mesto smrti | Banja Luka,  Republika Srpska |
Duško Zgonjanin (1926 — Banja Luka, 1994) bio je policajac, poznat kao zloglasni načelnik tajne policije.[1] Paralelno sa Vasom Gačićem pripisuju mu se etnički progoni u Bosni i Hercegovini.[2][3] Proslavio se u progonu Hamdije Pozderca.[4]
Bio je operativac i načelnik UDBA u Doboju. Službu je produžio u Banjaluci, a nakon toga je postaje šef Službe državne bezbednosti u Sarajevu i šef tajne policije Bosne i Hercegovine. 1980-ih godina je postaje bosanski ministar policije.[5]
Afera Agrokomerc[uredi | uredi izvor]
Povezuje se sa bankarskom Aferom Agrokomerc iz 1987. godine. Ovaj događaj je doveo do povećene stope inflacije u Jugoslaviji i uticao je na političku destabilizaciju SR Bosne i Hercegovine. Kao tadašnji ministar policije, Zgonjanin je predvodio istragu ovog slučaja. Na sednici Predsedništva Socijalističke Republike Bosne i Hercegovine 3. novembra 1987. godine, on je izneo imena onih koji su podržavali policiju u istrazi i na taj način je izdvojio ljude za koje je on smatrao da nisu krivi. Situacija je postala očitije upitna kada je on dan kasnije na listu ljudi koje je u ovom slučaju proglasio nevinima samo na osnovu ličnog mišljenja i stava, dodao i ime Nikole Stojanovića, člana tadašnjeg predsedništva. Zgonjanin je iskoristio opšte nezadovoljstvo naroda povodom ovog slučaja u svoju korist i policija je iz ovog slučaja izašla sa još većom moći nego pre. Niko ko nije bio pomenut u Zagonjaninovim izjavama, nije iz slučaja izašao kao oslobođen od optužbi. Ne smatra se da je Duško Zgonjanin radio samostalno i na svoju ruku, već da su mu uputi dolazili iz kabineta u Beogradu, od generala armije Nikole Ljubičića koji je kasnije doveo do uspona Slobodana Miloševića na vlast.[6][7]
Etnički problemi koji se vezuju za Duška Zgonjanina odnose se na period nakon Afere Agrokomerc. Iako je u vrhu tajne policije bilo pripadnika i Srba i Hrvata i Muslimana, spiskovi koje je Zgonjanin sastavio vezano za aferu ukazivali su na početke političkih sukoba među vrhom.[6]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ Stanko Božić: Bio sam državni neprijatelj, pristupljeno: 31. jul 2016.
- ^ Marko Pavić - karijerista, ne zločinac, pristupljeno: 31. jul 2016.
- ^ Munir Alibabić Munja - ispovest 1. deo, pristupljeno: 31. jul 2016.
- ^ „Godine nakon nesreće - Mostarski inženjer dokazao: Džamal Bijedić je ubijen?, pristupljeno: 31. jul 2016.”. Arhivirano iz originala 29. 09. 2016. g. Pristupljeno 31. 07. 2016.
- ^ O državnoj bezbednosti - 18. deo
- ^ a b Bosna i Hercegovina između Tita i rata, Neven Anđelić, 2003
- ^ „Etnonacionalizam za početnike, Nihad Filipović, pristupljeno: 31. jul 2016.”. Arhivirano iz originala 06. 03. 2016. g. Pristupljeno 31. 07. 2016.
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Ubij bližnjeg svog 4 - Jugoslovenska tajna policija 1945-2002, Marko Lopušina, Narodna knjiga, Alfa, 2002