Pređi na sadržaj

Eva Iluz

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Eva Iluz
Eva Iluz 2008. godine
Datum rođenja(1961-04-30)30. april 1961. (63 god.)
Mesto rođenjaFes

Eva Iluz (arapski: إيفا اللوز ; jevrejski: אווה אילוז) (rođena 30. aprila 1961. u Fesu, Maroko) je profesorka sociologije na Jevrejskom univerzitetu u Jerusalimu. Bila je član Instituta za napredne studije Wissenschaftskolleg u Berlinu 2008. godine. U oktobru 2012. godine izabrana je za prvu ženu predsednika Bezazel akademije za umetnost i dizajn, odakle se povukla u decembru 2014. godine. Bila je profesor Škole za napredne studije društvenih nauka u Parizu 2016. godine.

Biografija[uredi | uredi izvor]

Eva Iluz je rođena u Fesu, Maroko i sa 10 godina se preselila u Francusku.[1] Diplomirala je na sociologiji, komunikacijama i književnosti u Parizu, masterirala književnost na Parizu H i masterirala je komunikaciju na Jevrejskom univerzitetu.[2]

Od 1986. do 1991. je studirala komunikacije i studije kulture u Anenberg školi za komunikacije na Pensilvanijskom univerzitetu u Filadelfiji, gde je odbranila doktorat. Mentor joj je bio Leri Gros, sadašnji direktor te ustanove.[1] Predavala je na univerzitetu u Tel-Avivu sve do 2000. godine kada je prešla na Jevrejski univerzitet u Jerusalimu. Bila je član Centra za studije racionalnosti na Jevrejskom univerzitetu, čiji je upravnik bio profesor Izrael Autman. Sada drži Rouz Ajzak Katedru za sociologiju na Jevrejskom univerzitetu u Jerusalimu.[1]

Bila je član Wissenschaftskolleg 2008. godine.[2] Od 2012. do 2015. bila je prva žena predsednik na Bezazel akademiji za umetnost i dizajn.[3] Od 2015. je direktorka Škole za napredne studije u Parizu. Bila je gostujući profesor na univerzitetu u Cirihu 2016, a 2019. će biti gostujući profesor na univerzitetu u Bilefeldu. Eva Iluz je autorka 12 knjiga i često objavljuje članke za vodeće novine kao što su Ha'aretz, Le Monde i Die Zeit.

Istraživanja[uredi | uredi izvor]

Iluzova se od svoje doktorske disertacije nadalje fokusirala na teme koje se po svojoj oblasti izučavanja nalaze na preseku izučavanja emocija, kulture i komunikacije.[2][3]

Kapitalizam i emocionalni obrasci[uredi | uredi izvor]

Dominantna tema tema njenih istraživanja su načini na koje je kapitalizam transformisao emotivne obrasce u domenima proizvodnje i potrošnje.[3][2]

Romansa i roba[uredi | uredi izvor]

Prva knjiga Eve Iluz se tiče komodifikacije romanse i romantizacije robe. Analizirajući veliki broj reklama u ženskim časopisima koji datiraju iz 1930. godine, autorka je došla do zaključka da su kultura marketinga i filmska industrija predstavile proizvode masovne potrošnje kao sredstvo za dostizanje emotivnih iskustava i naročito iskustva romanse. Robni proizvodi su predstavljeni kao nešto što omogućava ljudima da iskuse ljubav i romansu. Drugi značajan proces predstavlja komodifikacija romanse, proces u kome je 19-vekovna praksa u kojoj su se momak i devojka viđali pretežno u domu devojke zamenjena fenomenom zabavljanja: izlazaka u kojima se konzumira rastuća industrija zabave i slobodnog vremena. Romantični susreti se više nisu odvijali u kući, već su se izmestili u sferu potrošačke rekreativne industrije, a posledica toga je to što je romantična ljubav pretvorena u sredstvo za potrošnju dobara proizvedenih u okviru te industrije.[4][5][6]

Hladne intimnosti i Spašavajući modernu dušu[uredi | uredi izvor]

U ove dve knjige, Iluzova razmatra ulogu emocija u domenu ekonomske produkcije. Iluzova ističe da su psiholozi unajmljeni od strane američkih korporacija kako bi povećali produktivnost i omogućili bolje upravljanje radnom snagom, a to su uspeli tako što su spojili emocije, s jedne, i ekonomiju, s druge strane. Kroz spajanje emocija sa ekonomskom delatnošću došlo se do radikalno drugačije percepcije procesa proizvodnje. Bilo u proizvodnji ili potrošnji, emocije su mobilizovane, preispitivane i oblikovane od strane ekonomskih sila, konstruišući na taj način savremene građane kao istovremeno i emotivne i ekonomske aktere.[2]

Uloga popularne kliničke psihologije u konstruisanju modernog identiteta[uredi | uredi izvor]

Iluzova smatra da je psihologija igrala ključnu ulogu u stvaranju modernog identiteta i oblikovanja modernog emotivnog života: od 1920. do 1960. klinički psiholozi su obavljanjem svojih delatnosti unutar vojski, korporacija, škola, društvenih usluga, medija, odgajanja dece, seksualnosti, braka i crkve postali dominantna društvena grupa. U svim ovim oblastima, psihologija je postala vrhovni autoritet prilikom objašnjavanja ljudske patnje tako što je nudila tehnike i metode pomoću kojih je tu patnju moguće otkloniti. Psiholozi su najviše doprineli širenju diskursa ličnog rasta i razvoja u 20. veku. Psihologija je transformisala ono što su prethodno bile moralne kategorije u bolesti i patologije i kao takva može biti shvaćena kao deo opšte medikalizacije društvenog života. Ono što je zajedničko ovim temama kojima se Iluzova bavila jeste tvrdnja da ljubav i psihičko zdravlje predstavljaju utopije u kojima moderni subjekti mogu da pronađu svoju sreću, da se oba mogu dostići kroz potrošnju i da su u njima locirane težnje i aspiracije savremenog društva. U tom smislu, preovlađujuća tema njenog rada se može opisati kao istraživanje načina na koje utopija sreće dolazi u dodir sa utopijom potrošnje.[7][8]

Transformacija strukture i ekologije izbora[uredi | uredi izvor]

Pojam izbora je centralna tema njene knjige Zašto ljubav boli. U njoj, autorka iznosi pomalo kontraintuitivnu tvrdnju da se upravo pomoću njega može objasniti transformacija ljubavi u modernom dobu. Iluzova izbor posmatra kao definišuću kulturnu karakteristiku modernosti zato što u ekonomskom i političkom domenu, on otelovljuje dva koncepta koja su nužna za praktikovanje slobode: racionalnost i autonomiju. Autorka potom ovaj uvid prebacuje u domen emocija i proučava razne mehanizme pomoću kojih se izbor partnera u modernom dobu promenio, kao i načine na koje se promenila struktura volje i emocija partnera koji se susreću u tržišnoj atmosferi. Na taj način, izbor postaje najsnažniji kulturni i institucionalni vektor koji nam pomaže pri razumevanju savremenog individualizma. Pošto je izbor intrinsičan modernoj individualnosti, kako i zbog čega ljudi biraju da li će ući u vezu je pitanje koje je ključno za razumevanje ljubavi kao emocije i kao odnosa.[9][10][11]

Ovaj pristup se razlikuje od onog kojim se služe ekonomisti i psiholozi koji smatraju da je izbor prirodna odlika racionalnosti, fiksna i nepromenljiva sposobnost uma, mogućnost da se procenjuju razne opcije i da se dela u skladu sa prethodno ustanovljenim prioritetima. Međutim, izbor je, kako autorka ističe, bilo posmatrano uopšteno ili konkretno, uslovljen kulturom baš kao i svi ostali aspekti čovekovog delanja. Iluzova se ovoj temi naročito posvetila nakon što je postala član Centra za studije racionalnosti na Jevrejskom univerzitetu 2006. godine.[7]

Objavljeni radovi[uredi | uredi izvor]

  • 1997: Consuming the Romantic Utopia: Love and the Cultural Contradictions of Capitalism. Berkeley: University of California Press. (371 pp.). (Trad. esp.: El consumo de la utopía romántica, Buenos Aires/Madrid, Katz editores S.A. 2009. ISBN 978-84-96859-53-1.)
  • 2002: The Culture of Capitalism (in Hebrew). Israel University Broadcast (110 pp.).
  • 2003: Oprah Winfrey and the Glamour of Misery: An Essay on Popular Culture. Columbia University Press (300 pp.). ISBN 978-0-231-11812-5.
  • 2007: Cold Intimacies: The Making of Emotional Capitalism. Polity Press. London. (Trad. esp.: Intimidades congeladas, Buenos Aires/Madrid, Katz editores S.A. 2007. ISBN 978-84-96859-17-3.)
  • 2008: Saving the Modern Soul: Therapy, Emotions, and the Culture of Self-Help/ The University of California Press. ISBN 978-0-520-25373-5.
  • 2012: . Illouz, Eva (5. 6. 2012). Why Love Hurts: A Sociological Explanation Polity. Polity. ISBN 978-0-7456-6152-0.  (appeared first in German: Warum Liebe weh tut. Suhrkamp Verlag, Berlin . 2011. ISBN 978-3-518-29657-8.).
  • 2014: . Hard Core Romance: Fifty Shades of Grey, Best Sellers and Society. University of Chicago Press. 22. 5. 2014. ISBN 978-0-226-15369-8.  (in German: . Die neue Liebesordnung: Frauen, Männer und Shades of Grey. Berlin: Suhrkamp Verlag. 2013. ISBN 978-3-518-06487-0. )
  • 2015: . Israel – Sociological Essays. Berlin: Suhrkamp Verlag. 2015. ISBN 978-3-518-12683-7. 
  • 2018: Emotions as Commodities: How Commodities Became Authentic. Routledge. ISBN 978-1-138-62823-6. (appeared first in German: . Wa(h)re Gefühle – Authentizität im Konsumkapitalismus. Berlin: Suhrkamp Verlag. 2018. ISBN 978-3-518-29808-4. )
  • 2018: Unloving: A Sociology of Negative Relations. Oxford University Press, forthcoming (appeared first in German: Warum Liebe endet – Eine Soziologie negativer Beziehungen, Suhrkamp Verlag. . Berlin. ISBN 978-3-518-58723-2. )
  • 2018: Happycracy: How the Industry of Happiness controls our lives. Polity Press, forthcoming (appeared first in French: Happycratie: Comment l’Industrie du Bonheur contrôle notre vie Premier Parallèle Editeur, Paris. ISBN 979-1-09-484176-1.)
  • 2011: Who needs democracy anyway?, Haaretz.
  • 2011: Neutrality is political, Haaretz.
  • 2011: A collapse of trust, Haaretz.

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b v Emet Prize Laureates - Prof. Eva Illouz, C.V. - http://en.emetprize.org/laureates/social-sciences/sociology/eva-illouz/ - sajtu pristupljeno: 2019-02-18
  2. ^ a b v g d Kobi Meidan. interview in with illouz in the Hotzeh Israel (Crossing Israel). Israeli Educational Television.
  3. ^ a b v Koby Ben Simhon, Interview with Eva Illouz, Haaretz, 20 June 2009 (Hebrew)
  4. ^ Turner, Bryan S. (1998). „Consuming the Romantic Utopia: Love and the Cultural Contradictions of Capitalism by Eva Illouz”. Body & Society. Sage Publications. 4 (3): 115—120. S2CID 143870528. doi:10.1177/1357034X98004003007. 
  5. ^ PE Wegner (1999). Book Review. . Utopian Studies. Penn University Press. 10 (2): 264—268. 1999.  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć)
  6. ^ Scott Coltrane (July 1998). Book Review. American Journal of Sociology. 104 (1). 1998.  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć)
  7. ^ a b 2007. Cold Intimacies: The Making of Emotional Capitalism, Polity Press, London.
  8. ^ 2008, . Saving the Modern Soul: Therapy, Emotions, and the Culture of Self-Help. the University of California Press. 
  9. ^ Tracy McVeigh (12 February 2012). Love hurts more than ever before (blame the internet and capitalism). The Guardian.
  10. ^ Jacqui Gabb: Book Review. . London School of Economics Review of Books. 2012. 
  11. ^ Sara Clavero (May 2015). Book Review. Springer. Feminist Review. Volume 110, Issue 1, pp e4–e5.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ева_Илуз&oldid=27781754”