Pređi na sadržaj

Emil Đilioli

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Emil Đilioli
Puno imeEmil Đilioli
Datum rođenja(1911-06-10)10. jun 1911.
Mesto rođenjaPariz, Francuska
Datum smrti19. januar 1977.(1977-01-19) (65 god.)
Mesto smrtiPariz, Francuska

Emil Đilioli (fr. Émile Gilioli; 10. jun 1911 — 19. januar 1977)[1][2] bio je francuski vajar i jedan od predstavnika apstraktne francuske skulpture 1950-ih.[3]

Biografija[uredi | uredi izvor]

Rođen je 10. juna 1911. u Parizu,[4] u porodici italijanskih obućara koji su se nastanili pored kanala Sen Marten, a posle Prvog svetskog rata u Nici.[5] Godine 1932. je pohađao kurseve u Nacionalnoj školi dekorativnih umetnosti, posebno kod umetnice Mari Remon.[5] Tokom Drugog svetskog rata je mobilisan u Grenoblu gde je prošao ostatak sukoba i tamo je upoznao konzervatora kojeg je naveo da otkrije kubizam.[5]

Posle rata se nastanio blizu Grenobla gde je vajao u svojoj radionici.[5] Njegova umetnost je na izvestan način bila povezana sa delima francuskog pokreta otpora. Sprijateljio se sa Tomasom Glebom, a Žoržu Ladreju je preporučio da razvije sopstvenu umetničku viziju ocenivši da je njegova tehnika dovoljno rafinirana. Godine 1947. je izlagao na Sajmu nove stvarnosti u Parizu, a 1949. je učestvovao na prvom Sajmu mladih skulptura u bašti i kapeli Rodenov muzeja.[4] Na sajmu je prisustvovalo 63 vajara među kojima su Etjen Hajdu, Baltazar Lobo i Berto Lardera. Od 1954. je učestvovao na kolektivnim izložbama sa drugim umetnicima kao što su Etjen Martin, Alisija Penalba i Fransoa Stahli.

Preminuo je 19. januara 1977. u Parizu. Godine 1997, povodom obeležavanja dvadesetogodišnjice Điliolijeve smrti, opština Sen Martin de la Kluz je odlučila da kupi njegovu kuću i radionicu, poštujući izraženu želju njegove supruge da stvori prostor posvećen sećanju na umetnika.[5] Iste godine je Majolov muzej organizovao izložbu u njegovu čast od 27. februara do 15. maja.[5] Godine 2004. je radionica–kuća pretvorena u muzej–biblioteku u kojoj se nalazi stalna postavka koja predstavlja Điliolijev rad.

Radovi[uredi | uredi izvor]

Điliolijevi radovi su izloženi u Muzeju slikarstva i skulpture, Centru Žorž Pompidu, Nacionalnom muzeju moderne umetnosti, Muzeju gradske skulpture, Muzeju skulptura na otvorenom, Muzeju lepih umetnosti, Muzeju lepih umetnosti u Ruanu, Tejt galeriji, Muzeju moderne umetnosti Sao Paula, Muzeju moderne umetnosti u Njujorku, Nacionalnom muzeju istorije i umetnosti u Luksemburgu i drugim.[4] Neki od njegovih radova su:

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Émile Gilioli, The Steeple”. Marabouparken konsthall (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-04-28. 
  2. ^ „Emile Gilioli”. Nasjonalmuseet (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-04-28. 
  3. ^ Tate. „Emile Gilioli 1911–1977”. Tate (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-04-28. 
  4. ^ a b v Exhibit-E. „Emile Gilioli - Artists - Hanina Fine Arts”. www.haninafinearts.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-04-28. 
  5. ^ a b v g d đ „Emile Gilioli”. Boccara (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 02. 07. 2022. g. Pristupljeno 2022-04-28. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Емил_Ђилиоли&oldid=27393806”