Žetulio Vargas

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Žetulio Vargas
Žetulio Vargas 1930. godine
Lični podaci
Datum rođenja(1882-04-19)19. april 1882.
Mesto rođenjaSao Borža, Brazilsko carstvo
Datum smrti24. avgust 1954.(1954-08-24) (72 god.)
Mesto smrtiRio de Žaneiro, Brazil
DržavljanstvoBrazil
ranije: Brazilsko carstvo
Profesijaadvokat, političar
Porodica
SupružnikDarsi Vargas (v. 1911 —  njegova smrt 1954)
Deca5
Politička karijera
Politička
stranka		Radnička partija Brazila (PTB)
3. decembar 1930 — 29. oktobar 1945.
PrethodnikAugusto Taso Faragoso
NaslednikŽoze Linjares
31. januar 1951 — 24. avgust 1954.
PrethodnikEuriko Gaspar Dutra
NaslednikKate Filjo
Potpis

Žetulio Dorneles Vargas (port. Getúlio Dornelles Vargas; Sao Borža, 19. april 1882 — Rio de Žaneiro, 24. avgust 1954) bio je brazilski političar, te predsednik Brazila u dva navrata (1930—1945. i 1951—1954. godine).[1]

Biografija[uredi | uredi izvor]

Rođen je u mestu Sao Borža, država Rio Grande do Sul, u porodici gaučosa. Prvo je pošao u vojsku, a posle je studirao pravo.

Ušao je u republikansku politiku, bio izabran u Predstavnički dom i na mnoge druge funkcije. Od 1928. godine do 1930. godine bio je guverner svoje države.[1] Kada je 24. oktobra 1930. godine izvršen puč kojim je svrgnut predsednik Vašington Luis i njegov naslednik, koji je porazio Vargasa na izborima ranije te godine, bio je imenovan za privremenog predsednika.

Vladao je kao diktator. Sprovodio je populističku politiku i podsticao nacionalizam, suzbijajući levičarsku ideologiju. Njegova država bila je ustrojena slično kao Italija pod vlašću Benita Musolinija ili Portugalija kojom tada vlada Antonio de Oliveira Salazar. Po uzoru na njega proglasio je tzv. Novu državu (Estado Nuovo) 1937. godine.[1]

Prvobitno je bio pod uticajem mlađih vojnih oficira koji su bili protiv zemljoposednika i plantažera kafe, a kasnije je na njega uticao brazilski integralizam kojeg je vodio brazilski fašista Plinio Salgado. Rekao je da Brazilci moraju pomoći „usavršiti svoje proizvođače do te mere kada će postati nedomoljubno hraniti se ili oblačiti stranom robom“.

Tolerisao je antisemitizam, poslavši telegram za rođendan Adolfu Hitleru. Iako su mu vođe Sila osovine ponudili da Brazil postane njihov saveznik, Vargas je tu ponudu odbio 1937. godine.[2] Pred kraj rata 1944. godine, prešao je na stranu Saveznika.

Svrgnut je 1945. godine pod uticajem antidiktatorskih i prodemokratskih strujanja među narodom.[1]

Međutim, naredni, proamerički orijentisani predsednik Gaspar Dutra, ostavio je Brazil u ekonomskoj krizi, jer je tokom mandata novac uglavnom trošio na interese SAD u brazilskoj privredi. Zbog toga se Vargas vratio na funkciju predsednika 1951. godine[1] i u privredi ponovo stavio prirodna bogatstva Brazila ispred interesa SAD.

Nakon političke krize uzrokovane atentatom na gradonačelnika Rio de Žaneira, Vargas je počinio samoubistvo 1954. godine u predsedničkoj palati Rio de Žaneira.[3]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b v g d Mišić, Milan, ur. (2005). Enciklopedija Britanika. V-Đ. Beograd: Narodna knjiga : Politika. str. 20. ISBN 86-331-2112-3. 
  2. ^ Dennison de Oliveira, "Os soldados alemães de Vargas" Portuguese [Germans against Hitler; "The German soldiers of Vargas"] 1st Chapter, Jurua print. 2008. ISBN 978-85-362-2076-5.
  3. ^ „1954: Brazilian president found dead”. British Broadcasting Corporation. 1954. Pristupljeno 24. 04. 2013. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Žetulio Vargas na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Жетулио_Варгас&oldid=26381208”