Životne šanse
.svg)
Životne šanse (nem. Lebenschancen) je teorija društvenih nauka o verovatnoći svakog individualaca da unapredi sopstveni kvalitet života. Koncept je uveo nemački sociolog Maks Veber. To je probalistički koncept koji opisuje koliko je verovatno (uzimajući u obzir određene faktore) da život individue ispadne na određeni način.[1] Prema ovoj teoriji postoji pozitivna korelacija između životnih šansi i socioekonomskog statusa.[2]
U ovom smislu šanse se odnose na obim gde pojedinac ima pristup resursima, bilo da su opipljivi (hrana, odeća i sklonište) ili neopipljivi (npr. obrazovanje ili zdravstvena nega).[3] Životne šanse se sastoje od mogućnosti individualaca da dobiju materijalna dobra, imaju karijeru i da osete unutrašnje zadovoljstvo, drugim rečima mogućnost zadovoljenja potreba.
Teorija[uredi | uredi izvor]
Veberove životne šanse se mogu posmatrati kao proširenje ideja Karla Marksa. Veber i Marks se slažu da su ekonomski faktori važni za određenje budućnosti pojedinaca, ali Veberov koncept životnih šansi je kompleksniji; inspirisan je Marksovim razmišljanjima o socijalnoj stratifikaciji i društvenim klasama, ali drugačiji. Za Marksa, status klasa nije bio važan faktor, a životne šanse su u korelaciji sa materijalnim bogatstvom. S druge strane, Veber je uveo nove faktore kao što su socijalna mobilnost i socijalna jednakost.[4][5] Drugi faktori koji su u vezi sa socioekonomskim statusom su rod, rasa i etnicitet.[6]
Dok su neki faktori kao što su godine, rasa i rod nasumični, Veber je naglasio vezu između životnih šansi i elemenata teorije stratifikacije koji nisu bili nasumični – kako socijalna klasa, socijalni status i politička opredeljenost utiču na život pojedinaca.[6] Drugim rečima, pojedinac u određenim grupama ima zajedničke uzročne životne šanse: u sličnim situacijama postoji tendencija da imaju slične ishode. Veber napominje važnost ekonomskih faktora: upoređujući moć onih sa svojinom i onima koji nemaju svojinu, daje prednost ovim prvima.[7][8]
Veber je takođe primetio da su životne šanse do određene mere subjektivne; shvatanje pojedinaca o sopstvenim životnim šansama će uticati na njegovo ponašanje; zato, ako pojedinac veruje da je poštovan i vrednovan član društva ili ako misli da to može postati, postoji veća verovatnoća da će rezultati njegovih napora dovesti do toga.[9] Osobe bez tog verovanja, a posebno one koji svesno prihvataju ili su nesvesno prihvatili veru u suprotno, su ranjive na naučenu bespomoćnost i sve propratne posledice u vezi nje.
U vezi sa osnovom i nadogradnjom, životne šanse predstavljanju strukturu, faktore nad kojima niko nema kontrolu; dok kod životnog ponašanja – vrednosti i uverenja, stav prema rizikovanju, socijalne veštine ili slobodna volja – predstavljaju faktore nad kojima pojedinac ima kontrolu.[6] Prema Veberovim teorijama životne šanse i životno ponašanje određuju životni stil pojedinaca.[2]
U socijalnom inženjerstvu, životne šanse moraju da se balansiraju naspram drugih ciljeva, kao što su eliminisanje siromaštva, osiguravanje lične slobode i jednakost na rođenju.
Pripisan status[uredi | uredi izvor]
Koncept životnih šansi sugerira da status se ne dostiže u potpunosti, već do određene mere se pripisuje.[10] Uopšteno, društva koja ističu pripisivanje, postoji malo šansi (u smislu postizanja prestiža u zajednici) i status se često nasleđuje. To praktično znači da ljudi dobijaju status na osnovu grupe u kojoj su rođene, a ne na osnovu zasluga koje su oni zaradili. Pripisani atributi, kao što su rasa/etnicitet, rod i klasno poreklo, mogu imati uticaj na životne šanse pojedinaca. U svim društvima roditelji prenose sve prednosti i mane koje imaju na svoje potomstvo.[11]
Klasa kojoj pripada individualac određuje komšiluk u kom živi, koji će da utiče na nivo obrazovanja, ljudi sa kojima se socijalizuje i klasnu svest. Veoma važan faktor koji utiče na životne šanse jeste stanovanje. Siromašniji stanovi će uticati na zdravlje, raspoložive objekte, verovatnoću da se bude žrtva kriminala itd. Objekti za provođenje slobodnog vremena se često nalaze u regionima u kojima dominira srednja bela klasa ili blizu mesta gde nema manuelnih radnih mesta. Članstvo u teretani je skupo, a članarina je retko kad dostupna za zaposlene na nižim radnim mestima, etničkih manjina ili žena. Zbog toga uopšteno posmatrano, bela srednja klasa ima više dostupnih životnih šansi u odnosu na manje povlašćene grupe.[10]
Ako je pojedinac rođen u bogatoj porodici imaće daleko više poželjnih resursa za budućnost koji će im poboljšati životne šanse u odnosu na pojedinca koji je rođen u radničkoj porodici. Neki od ovih resursa su socijalne mreže i mogućnost da osobe sa dobro povezanim roditeljima imaju beneficije u sticanju statusa. Sticanje statusa se odnosi na to kako svaki pojedinac dobija određeno zanimanje. Ovo obuhvata kako se pripisani i postignuti faktori kombinuju, jer svaki pojedinac uzima određenu profesiju u odnosu na profesiju svojih roditelja odnosno prednosti i mana njihovih profesija, zatim na osnovu sopstvenog uloženog napora i sposobnosti, kao i sreće.[11]
Dodatna dimenzija koja utiče na životne šanse jeste porodična dinamičnost odnosno prisustvo bioloških roditelja, kvalitet porodičnih veza i prisustvo braće i sestara. Na primer, studije su pokazale da deca deca razvedenih roditelja imaju niži nivo psihološkog zdravlja, mnogo više problema u sopstvenim vezamaći rizik da se i sama razvedu, kao tendenciju da se manje obrazuju.[12]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ Hughes, Sharrock & Martin 2003, str. 107.
- ^ a b Blackwell, 2005
- ^ Kendall, 2009
- ^ Rowenna Harrison, Is an unstratified society possible?
- ^ „Life Chances and Social Mobility”. Arhivirano iz originala 16. 09. 2006. g. Pristupljeno 30. 04. 2016.
- ^ a b v Fitzpatrick, Kevin; LaGory, Mark (2004). Unhealthy Places: The Ecology of Risk in the Urban Landscape. Taylor & Francis. str. 90—91. ISBN 978-0-203-90667-5.
- ^ Cockerham, William C. (1999). Health and Social Change in Russia and Eastern Europe. Psychology Press. str. 57. ISBN 978-0-415-92081-0.
- ^ Multiple Sources of Power – Class, Status, and Party
- ^ WEBER AND CLASS.
- ^ a b Yeates, Nicola. "Sociology Factsheet – Life Chances."www.curriculum-press.co.uk. Bank House, n.d. Web. 14 Nov. 2013.
- ^ a b Beeghley, Leonard. "Sociology and Stratification." The Structure of Social Stratification in the United States. 5th ed. N.p.: Pearson Education, 2008. N. pag. Print.
- ^ Gugushvili, Alexi. Ascriptive Inequality and Life Chances in Georgia. www.css.ge. N.p., n.d. Web. 14 Nov. 2013. [1] Arhivirano na sajtu Wayback Machine (22. april 2014).
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Diana Kendall, Sociology in Our Times:
- Kendall, Diana (2008). Sociology in Our Times: The Essentials. Cengage Learning. ISBN 978-0-495-59862-6.
- Hughes, John A; Sharrock, Wes; Martin, Peter J (2003). Understanding Classical Sociology: Marx, Weber, Durkheim. SAGE Publications. str. 107. ISBN 978-1-4462-0525-9.
- Cockerham, William (2004). The Blackwell Companion to Medical Sociology. Wiley. str. 12. ISBN 978-1-4051-2266-5.
- Multiple Sources of Power – Class, Status, and Party
- WEBER AND CLASS (broken link)
- Social Stratification
- Weber, Max (1978). Economy and Society. University of California Press. ISBN 978-0-520-03500-3.