Žoašen di Bele

Žoašen di Bele
Žoašen di Bele, francuski književnik
Lični podaci
Datum rođenja	1522.
Mesto rođenja	Lire, Kraljevina Francuska
Datum smrti	1. januar 1560.(1560-01-01) (37/38 god.)
Mesto smrti	Pariz, Kraljevina Francuska

Žoašen di Bele (franc. Joachim du Bellay; 1522 — 1560) je bio francuski renesansni pesnik, teoretičar književnosti i jedan od članova pesničke grupe Plejada.

Život

Di Bele je poreklom iz ugledne plemićke porodice iz pokrajine Anžu. Rano je ostao bez roditelja, pa se o njegovom vaspitanju brinuo stariji brat. Studirao je pravo, a zatim pohađao kolež Kokre (franc. College de Coqueret), na čijem čelu se nalazio Žan Dora, u to vreme istaknuti humanista i poznavalac antičkih jezika i književnosti. Di Bele je u pratnji rođaka, kardinala Žana di Belea, posetio Rim, gde su ga oduševili spomenici antičke kulture, što će kasnije, zajedno sa predavanjima profesora Dora, imati velikog uticaja na njegovo pesničko opredeljenje.

Poezija

Di Bele je iza sebe ostavio nekoliko zbirki pesama (Olivija, Rimske starine, Žaljenja i Razne seoske igre), kao i satiričnu pesmu Dvorski pesnik (franc. Le Poete courtisan).

Olivija

Prva di Beleova zbirka pesama, Olivija (franc. L'olive) nosi naziv po glavnoj junakinji 115 soneta, koliko sadrži zbirka. Pesnik ne prikazuje iskrena ljubavna osećanja prema voljenoj ženi, već slika idealnu damu. U tome se ugleda na italijanske pesnike, Petrarku, Bamba i Ariosta, kao i na Ronsara. Od svojih uzora di Bele pozajmljuje i neke pesničke slike i stilske figure: epitete, metafore, poređenja, perifraze, antiteze (npr. ten kao ljiljan beo, usnice poput ruže, oči sjajne kao sunce...) Ove pozajmice on ne krije i bez ustručavanja o tome govori u predgovoru svojoj zbirci. Pored ovog, prisutan je i uticaj Platona i platonskog idealizma, jer di Bele senzualnoj, putenoj ljubavi pretpostavlja čistu, platonsku. Iako bez mnogo originalnosti ova zbirka se odlikuje znatnom veštinom pesničke tehnike.

Rimske starine

Zbirka pesama Rimske starine (franc. Les Antiquites de Rome) rezultat je istovremenog oduševljenja i razočarenja koje je pesnik doživeo boraveći u Rimu sa svojim stricem. Zbog tog dvostrukog osećaja u zbirci preovlađuju dve osnovne teme: opisi veličine i slave drevnog Rima i opisi njegovih ruševina. Pored tih opisa pesnik razmišlja, između ostalog, o sudbini Rima, uzrocima njegovog opadanja i o krhkosti ljudskih tvorevina. I ovde su primetni uticaji, pre svega antičkih pesnika, Vergilija, Horacija, Ovidija, Propercija i Lukana, ali je di Bele svoje pesme obogatio i ličnim utiscima i osećanjima:

  „Велике ове гомиле камења, стари ови зидови што видиш,
   Бијаху негда оградни зид поља;
   А палате лепе ове, којима је загосподарило време,
   Пастирске кућице бијаху некоћ.“

Sa Rimskim starinama di Bele je postao prvi „pesnik ruševina“ u francuskoj književnosti, a nekim pesničkim osobinama, pre svega iskrenošću i dubinom osećanja kojima je opevao ruševine slavnog grada, nagovestio romantične pesnike.

Žaljenja

Zbirka pesama Žaljenja (franc. Les Regrets)je najbolje i najvrednije pesničko delo Žoašena di Belea. Objavljeno je 1555. godine i sadrži 191 sonet. Kao i Rimske starine i Žaljenja su rezultat pesnikovog boravka u Rimu. Razočaran onim što je video u Rimu on žali za svojim rodnim krajem, pokrajinom Anžu, čije privlačnosti detaljno opisuje. Pored pesama elegičnog raspoloženja posvećenih zavičaju u ovoj zbirci ima i pesama satiričnog karaktera u kojima pesnik žigoše naravi i poroke koji vladaju tadašnjim Rimom i Parizom, pogotovo među visokim društvenim slojevima.

Ostala pesnička dela

Poslednje di Beleovo delo nosi naziv Razne seoske igre (franc. Divers jeux rustiques) koje u sebi sadrži elegije, ode, epitafe i ljubavne pesme. Posebno se ističe satirična pesma Dvorski pesnik (franc. Le Poete courtisan).

Vidi još

• Francuska književnost renesanse

Literatura

• Francuska književnost, knjiga prva, u okviru Edicije strane književnosti, Izdavačko preduzeće „Nolit“, Beograd, 1976.