Zvezdani sistem

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

 
  • Vrh: Algolov sistem s tri zvezde u infracrvenom spektru.
  • Dole levo: Algol B redovno pomračuje sajnijeg Algola A svaka 2,87 dana.
  • Dole desno: Umetnikov dojam o orbiti HD 188753, trostrukog zvezdanog sistema.
Sirijus A (u sredini), sa svojim pratiteljem Sirijusom B.

Zvezdani sistem ili stelarni sistem je mali broj zvezda koje orbitiraju jedna oko druge, i koje su vezane gravitacionom silom.[1] Veliki broj zvezda koje su vezane gravitaciono mogu biti otvorena zvezdana jata, zatvorena zvezdana jata ili galaksije. Strogo gledano, i ovi nabrojani objekti su takođe zvezdani sistemi. Međutim, kad kažemo zvezdani sistem, mislimo prvenstveno na sistem zvezda koje su članovi i većih skupova zvezda, ali i unutar njih su članovi drugog manjeg sistema zvezda. Izraz zvezdani sistem se ponekad koristi i za sistem koji čine zvezda zajedno sa svojim planetarnim sistemom[2]. Zvezdani sistemi se dele na dvojne zvezde i višestruke zvezde. Dvojne zvezde su zvezdani sistemi od dva člana. Neke dvojne zvezde su bile poznate još u antička vremena, kao što su Mizar i Alkor u sazvezđu Velikog medveda. Višestruke zvezde ili sistemi su sistemi zvezda sačinjeni od više od dva člana. Poznati su sistemi od čak šest članova. Npr., zvezda Kastor u sazvežđu Blizanaca je šestostruka zvezda. Drugi poznati višestruki sistemi su: zvezda Severnjača koja je trostruka zvezda. Alfa Kentauri koja je sistem sastavljen od tri zvezde, od kojih je Proksima Kentauri najbliža zvezda Suncu.

Zvezdani sistem dve zvezde poznat je kao binarna zvezda, binarni sistem zvezda ili fizička dvostruka zvezda. Ako nema uticaja plimne sile, poremećaja od drugih sila i nema prenosa mase s jedne zvezde na drugu, takav sistem je stabilan, a obe zvezde imaju eliptičnu orbitu oko baricentra sistema u nedogled. (Pogledajte Problem dva tela). Primeri binarnih sistema su Sirius, Prokion i Cygnus X-1, od kojih se poslednji verovatno sastoji od zvezde i crne rupe.

Višestruki zvezdani sistem sastoji se od tri ili više zvezda koje se pojavljuju sa Zemlje da bi bile blizu jedna drugoj na nebu. To može biti posledica toga da su zvezde fizički bliske i gravitacijski povezane jedna s drugom; u tom slučaju to je fizička višestruka zvezda, ili je ta blizina možda samo prividna, u kojem slučaju je to optička višestruka zvezda (što znači da su zvezde prividno bliske jedna drugoj kada se gledaju sa Zemlje, jer obe izgledaju kao da zauzimaju istu tačku na nebu, ali u stvarnosti je jedna zvezda možda mnogo udaljenija od Zemlje, nego druga, što nije lako vidljivo).[3][4][5][6]

Većina sistema s više zvezda su trostruke zvezde. Manje je verovatno da će se pojaviti sistemi s četiri ili više komponenti.[5] Višestruki zvezdani sistemi se zovu trostruki, ako sadrže tri zvezde; četverostruki ili kvartarni ako sadrže četiri zvezde; peterostruki s pet zvezda; šestostruki sa šest zvezda; sedmerostruki sa sedam zvezda. Ovi su sistemi manji od otvorenih skupova, koji imaju složeniju dinamiku i obično imaju od 100 do 1.000 zvezda.[7] Većina poznatih zvezdanih sistema su trostruka; za veće množine broj poznatih sistema s zadatim mnoštvom eksponencijalno opada s mnoštvom.[8] Na primer, u reviziji 1999. godine Tokovininovog kataloga fizičkih višestrukih zvezda, 551 od 728 opisanih sistema je trostruko. Međutim, zbog efekata odabira, pouzdanost ove statistike vrlo je nepotpuna.[9]

Sistemi s više zvezda mogu se podeliti u dve glavne dinamičke klase: hijerarhijski sistemi koji su stabilni i sastoje se od ugnežđenih orbita koje ne deluju mnogo i tako se svaki nivo hijerarhije može tretirati kao problem s dva tela ili kao trapezija koja imaju nestabilne orbite koje snažno deluju i modeluju se kao problem n-tela, iskazujući haotično ponašanje.[10] Mogu imati 2, 3 ili 4 zvezde.

Primeri[uredi | uredi izvor]

Binarni[uredi | uredi izvor]

Trinarni (trostruki)[uredi | uredi izvor]

  • Alfa Kentauri je trostruka zvezda koju čine glavni binarni par žutih patuljaka (Alfa Kentauri A i Alfa Kentauri B) i spoljni crveni patuljak, Proksima Kentauri. Zajedno, A i B ;ine fizičku binarnu zvezdu, označenu kao Alfa Kentauri AB, α Cen AB ili RHD 1 AB, gde AB označava da je to binarni sistem.[11] Umereno ekscentrična orbita binarnih komponenti može učiniti da komponente budu blizu 11 AU ili čak 36 AU. Proksima Kentauri, takođe (iako ređe) koja se naziva Alfa Kentauri C, mnogo je udaljenija (između 4300 i 13.000 AU) od α Cen AB, a orbitira središnjim parom u razdoblju od 547.000 (+ 66.000 / -40.000) godina.[12]
  • Severnjača ili Alpha Ursae Minoris (α UMi), severna zvezda, trostruki je zvezdani sistrem u kojem je bliža zvezda krajnje blizu glavne zvezde - toliko blizu da je bila poznata samo iz njezinog gravitacijskog tegljača na Polarisu A (α UMi A) sve dok je 2006. nije slikao svemirski teleskop Habl.
  • Glize 667 je trostruki zvezdani sistem s dve zvezde glavne vrste K i crvenim patuljkom. Potencijalno naseljiva „super-Zemlja” Glize 667Cc orbitira oko crvenog patuljka.
  • HD 188753 je trostruki zvezdani sistem koji se nalazi oko 149 svetlosnih godina udaljen od Zemlje u zvežđu Labud. Sistem je sastavljen od HD 188753A, žutog patuljka; HD 188753B, narančasti patuljak; i HD 188753C, crveni patuljak. B i C se vrte u orbiti svakih 156 dana, a kao grupa vrte se u orbiti A svakih 25,7 godina.[13]
  • Fomalhaut (α PsA, α Piscis Austrini) trostruki je zvezdani sistem u sazvežđu Piscis Austrinus. Otkriveno je da je trostruki sistem 2013. godine kada je otkriveno da te tri zvezde dele pravilno kretanje kroz svemir.
  • HD 181068 je jedinstveni trostruki sistem, koji se sastoji od crvenog diva i dve zvezde glavnog sleda. Orbite zvezda usmerene su na takav način da sve tri zvezde zaklanjaju jedna drugu.

Kvartarni (četvorostruki)[uredi | uredi izvor]

HD 98800 je četverostruki zvezdani sistem.
  • Kapela, par divovskih zvezda kojima orbitira crveni patuljak, udaljen oko 42 svetlosne godine od Sunčevog sistema. Ima apsolutnu magnitudu od oko -0,47, što Kapelu čini jednom od najsjajnijih zvezda na noćnom nebu.
  • 4 Kentauri
  • Mizar se često kaže da je bila prva binarna zvezda otkrivena kada ju je 1650. promatrao Điovani Batista Ričioli[14][15] ali to su verovatno primetili i ranije Benedeto Kasteli i Galileo. Kasnije, spektroskopija njegovih komponenata Mizar A i B otkrila je da su obe same binarne zvezde.[16][17]
  • HD 98800
  • Sistem Kepler-64 ima planetu PH1 (otkrila ga je 2012. grupa Planet Hunters, deo Zooniversea) koji kruži oko dve zvezde, što ga čini prvim poznatim planetom koja se nalazi u četverostrukom zvezdanom sistemu.[18]
  • KOI-2626 je prvi četvorostruki zvezdani sistem s planetom veličine Zemlje.[19]
  • Si Taur (Ta Tau, ξ Tauri), smešten na udaljenosti od oko 222 svetlosne godine, spektroskopska je četverostruka zvezda koja se sastoji od tri plavo-bele zvezde glavnog tipa B, zajedno sa zvezdom F-tipa. Dve zvezde su u bliskoj orbiti i okreću se jedna oko druge jednom u 7,15 dana. Oni zauzvrat orbitiraju oko treće zvezde jednom svakih 145 dana. Četvrta zvezda orbitira oko tri druge zvezde otprilike svakih pedeset godina.[20]

Petostruki[uredi | uredi izvor]

Šestostruki[uredi | uredi izvor]

Sedmostruki[uredi | uredi izvor]

Референце[uredi | uredi izvor]

  1. ^ "Star system" in Modern Dictionary of Astronomy and Space Technology. A.S. Bhatia, ed. New Delhi: Deep & Deep Publications. 2005. ISBN 81-7629-741-0.
  2. ^ Astronomers discover a nearby star system just like our own Solar System Arhivirano na sajtu Wayback Machine (8. maj 2011) - Joint Astronomy Centre, izjava za štampu, 8. jul, 1998., pristupljeno stranici 2. januara 2009. godine
  3. ^ p. 16, Understanding Variable Stars, John R. Percy, Cambridge: Cambridge University Press. 2007. ISBN 0-521-23253-8..
  4. ^ Hipparcos: Double and Multiple Stars, web page, accessed 31 October 2007.
  5. ^ a b MSC – a catalogue of physical multiple stars, A. A. Tokovinin, Astronomy and Astrophysics Supplement Series 124 (July 1997), pp. 75–84.
  6. ^ Binary and Multiple Stars, web page, accessed 26 May 2007.
  7. ^ p. 24, Galactic Dynamics, James Binney and Scott Tremaine, Princeton University Press. 1987. ISBN 0-691-08445-9..
  8. ^ Statistics of multiple stars: some clues to formation mechanisms Arhivirano na sajtu Wayback Machine (27. septembar 2007), A. Tokovinin, in the proceedings of IAU Symposium 200, The Formation of Binary Stars, Potsdam, Germany, 10–15 April 2000. Bibcode 2001IAUS..200...84T.
  9. ^ Statistics of multiple stars, A. Tokovinin, in The Environment and Evolution of Double and Multiple Stars, Proceedings of IAU Colloquium 191, held 3–7 February 2002 in Merida, Yucatan, Mexico, edited by Christine Allen and Colin Scarfe, Revista Mexicana de Astronomía y Astrofísica (Serie de Conferencias) 21 (August 2004), pp. 7–14, section 2
  10. ^ Multiple Stellar Systems: Types and Stability, Peter J. T. Leonard, in Encyclopedia of Astronomy and Astrophysics, P. Murdin, ed., online edition at the Institute of Physics, orig. ed. published by Nature Publishing Group, 2001.
  11. ^ Mason, Brian D. (decembar 2001). „The 2001 US Naval Observatory Double Star CD-ROM. I. The Washington Double Star Catalog”. The Astronomical Journal. 122 (6): 3466—3471. 
  12. ^ P. Kervella1; F. Thévenin; C. Lovis (2017). „Proxima’s orbit around α Centauri” (PDF). A&A. 598 (L7). doi:10.1051/0004-6361/201629930. 
  13. ^ Does triple star orbit directly affect orbit time, Jeremy Hien, Jon Shewarts, Astronomical News 132, No. 6 (November 2011)
  14. ^ The Binary Stars, R. G. Aitken, New York: Semi-Centennial Publications of the University of California, 1918.
  15. ^ Vol. 1, part 1, p. 422, Almagestum Novum Arhivirano na sajtu Wayback Machine (10. avgust 2011), Giovanni Battista Riccioli, Bononiae: Ex typographia haeredis Victorij Benatij, 1651.
  16. ^ A New View of Mizar Arhivirano na sajtu Wayback Machine (7. mart 2008), Leos Ondra, accessed on line 26 May 2007.
  17. ^ „Mizar | Hrvatska enciklopedija”. Pristupljeno 2020-01-13. 
  18. ^ Planet Hunters
  19. ^ http://nexsci.caltech.edu/conferences/KeplerII/abstracts_posters/Ciardi.pdf
  20. ^ Nemravová, J. A. (2013). „An Unusual Quadruple System ξ Tauri”. Central European Astrophysical Bulletin. 37 (1): 207—216. 
  21. ^ Schütz, O.; Meeus, G.; Carmona, A.; Juhász, A.; Sterzik, M. F. (2011). „The young B-star quintuple system HD 155448”. Astronomy and Astrophysics. 533. 
  22. ^ Gregg, T. A. (2013). „A Syzygy of KIC 4150611”. American Astronomical Society. 
  23. ^ Lohr, M. E. (2015). „The doubly eclipsing quintuple low-mass star system 1SWASP J093010.78+533859.5”. Astronomy & Astrophysics. 578. 
  24. ^ Kaler, Jim. „Beta Tucanae”. Stars. University of Illinois. Pristupljeno 2. 5. 2015. 
  25. ^ van Leeuwen, F. (2007). „Validation of the new Hipparcos reduction”. Astronomy and Astrophysics. 474 (2): 653—664. Bibcode:2007A&A...474..653V. S2CID 18759600. arXiv:0708.1752 Slobodan pristup. doi:10.1051/0004-6361:20078357. 
  26. ^ Malkov, O. Yu; Tamazian, V. S.; Docobo, J. A.; Chulkov, D. A. (2012). „Dynamical masses of a selected sample of orbital binaries”. Astronomy and Astrophysics. 546: A69. Bibcode:2012A&A...546A..69M. doi:10.1051/0004-6361/201219774 Slobodan pristup. 
  27. ^ Castor A and Castor B resolved in a simultaneous Chandra and XMM-Newton observation, B. Stelzer and V. Burwitz, Astronomy and Astrophysics 402 (May 2003), pp. 719–728.
  28. ^ ADS 9731: A new sextuple system, A. A. Tokovinin, N. I. Shatskii, and A. K. Magnitskii, Astronomy Letters, 24, No. 6 (November 1998), pp. 795–801.
  29. ^ a b Nu Scorpii Arhivirano 2017-09-05 na sajtu Wayback Machine, entry in the Multiple Star Catalog Arhivirano na sajtu Wayback Machine (14. februar 2021)
  30. ^ Eggleton, P. P.; Tokovinin, A. A. (septembar 2008). „A catalogue of multiplicity among bright stellar systems”. Monthly Notices of the Royal Astronomical Society. 389 (2): 869—879. Bibcode:2008MNRAS.389..869E. S2CID 14878976. arXiv:0806.2878 Slobodan pristup. doi:10.1111/j.1365-2966.2008.13596.x. 
  31. ^ Bob Argyle, ur. (2004). Observing and Measuring Visual Double Stars. Patick Moore's Practical Astronomy Series. Springer-Verlag. str. 9. ISBN 1-85233-558-0. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Aitken, R. G. (1964). The Binary Stars. New York: Dover. str. 1. </ref><ref name="heintz17">Heintz, W. D. (1978). Double Stars. Dordrecht: D. Reidel. str. 17. ISBN 90-277-0885-1. 
  • Zimmerman, Neil; Oppenheimer, Ben R; Hinkley, Sasha; Brenner, Douglas; Parry, Ian R; Sivaramakrishnan, Anand; Hillenbrand, Lynne; Beichman, Charles; Crepp, Justin R; Vasisht, Gautam; Roberts, Lewis C; Burruss, Rick; King, David L; Soummer, Rémi; Dekany, Richard; Shao, Michael; Bouchez, Antonin; Roberts, Jennifer E; Hunt, Stephanie (2010). „Parallactic Motion for Companion Discovery: An M-Dwarf Orbiting Alcor”. The Astrophysical Journal. 709 (2): 733—740. Bibcode:2010ApJ...709..733Z. S2CID 6052794. arXiv:0912.1597 Slobodan pristup. doi:10.1088/0004-637X/709/2/733. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Zvezdani sistem na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Звездани_систем&oldid=27548853”