Zemlja (osnovni element)
Zemlja je jedan od klasičnih elemenata, u nekim sistemima jedan od četiri zajedno sa vazduhom, vatrom i vodom .
Evropska tradicija
[uredi | uredi izvor]Zemlja je jedan od četiri osnovna elementa u starogrčkoj filozofiji i nauci. Obično se povezivao sa kvalitetima težine, materije i zemaljskog sveta. Zbog kultova heroja i htonskih božanstava podzemlja, element zemlje je takođe povezana u kasnijem okultizmu sa senzualnim aspektima života i smrti.
Empedokle iz Akragasa (oko. 495 – oko. 435 BCE) je predložio četiri arhaja pomoću kojih se može razumeti kosmos: vatra, vazduh, voda i zemlja. Platon (427–347 p.n.e.) je verovao da su elementi geometrijski oblici (platonska tela) i dodelio je kocku elementu zemlje u svom dijalogu Timej.[1] Aristotel (384–322 p.n.e.) je verovao da je zemlja najteži element, a njegova teorija prirodnog mesta je sugerisala da će sve supstance natovarene zemljom pasti brzo, pravo nadole, ka centru kosmosa.[2]
U klasičnom starogrčkom i rimskom mitu, različite boginje su predstavljale Zemlju, godišnja doba, useve i plodnost, uključujući Demetru i Persefonu; Cerera; Hore (boginje godišnjih doba) i Proserpina; i Had (Pluton) koji je vladao dušama mrtvih u Podzemlju.
U starogrčkoj medicini, svaki od četiri humora postao je povezan sa elementom. Crna žuč je bila humor poistovećena sa zemljom, pošto su obe bile hladne i suve. Ostale stvari povezane sa zemljom i crnom žuči u antičkoj i srednjovekovnoj medicini uključivale su sezonu jeseni, jer je povećavala osobine hladnoće i suše; melanholični temperament (osobe u kojoj dominira crni žučni humor); ženstveni; i južna tačka kompasa.
.svg)
U alhemiji se verovalo da je zemlja prvenstveno suva, a sekundarno hladna (prema Aristotelu).[3] Pored ovih klasičnih svojstava, hemijska supstanca so bila je povezana sa zemljom i njen alhemijski simbol je bio trougao okrenut nadole, prepolovljen horizontalnom linijom.
Indijska tradicija
[uredi | uredi izvor]Pritvi (sanskrit: pṛthvī, takođe pṛthivī) je hinduistička boginja zemlje i boginje majke. Prema jednom takvom predanju, ona je otelotvorenje same Zemlje; prema drugom, njegova stvarna majka, Prithvi Tatva, sama suština elementa zemlje.
Kao Pritvi Mata, ili „Majka Zemlja”, ona je u suprotnosti sa Diaus Pitom, Ocem Nebom. U Rigvedi se zemlja i nebo često oslovljavaju kao dvojnost, često naznačena idejom o dve komplementarne „poluljuske“. Pored toga, element Zemlja je povezan sa Budom ili Merkurom koji predstavlja komunikaciju, poslovanje, matematiku i druga praktična pitanja.
Džainizam pominje jednočulna bića ili duhove za koje se veruje da naseljavaju element zemlje.[4][5]
Ceremonijalna magija
[uredi | uredi izvor]Zemlja i drugi grčki klasični elementi bili su ugrađeni u sistem Zlatne zore. Zelator je elementarni stepen koji se pripisuje zemlji; ovaj stepen se takođe pripisuje sefirotu Malkuta.[6] Elementarno oružje zemlje je pentakl.[7] Svaki od elemenata ima nekoliko povezanih duhovnih bića. Arhanđel zemlje je Uriel, anđeo je Forlak, vladar je Kerub, kralj je Ghob, a zemaljski elementali (koji prate Paracelzusa) se zovu patuljci.[8] Zemlja se smatra pasivnom; predstavljen je simbolom za Bika, a odnosi se na donju levu tačku pentakla u Ritualu Vrhovnog prizivanja Pentakla.[9] Mnoga od ovih asocijacija su se proširila kroz razne okultne zajednice.
Savremena veštičarenja
[uredi | uredi izvor]Vatra je jedan od pet elemenata koji se pojavljuju u većini vikanskih tradicija nastalih pod uticajem sistema magije Reda Zlatne zore i misticizma Alistera Kroulija, koji je takođe inspirisan Zlatnom zorom.[10]
Videti još
[uredi | uredi izvor]- Geja, starogrčka boginja, personifikacija Zemlje
- Boginja majka
- Majka priroda
- Ferekid sa Sirosa
Reference
[uredi | uredi izvor]- ^ Plato, Timaeus, chap. 22–23; Gregory Vlastos, Plato's Universe, pp. 66–82.
- ^ G. E. R. Lloyd, Aristotle, chapters 7–8.
- ^ „Aristotle”. chemed.chem.purdue.edu. Pristupljeno 2019-04-18.
- ^ Webb, Mark. „Jain Philosophy”. Internet Encyclopedia of Philosophy.
- ^ University of Calcutta: Department of Letters (1921). „Journal of the Department of Letters”. Journal of the Department of Letters. Calcutta University Press, originally from University of Chicago. 5: 351.
- ^ Israel Regardie, The Golden Dawn, pp. 154-65.
- ^ Regardie, Golden Dawn, p.322; Kraig, Modern Magick, pp. 149-53.
- ^ Regardie, Golden Dawn, p. 80.
- ^ Regardie, Golden Dawn, pp. 280–286; Kraig, Modern Magick, pp. 206-209.
- ^ Hutton, pp. 216–23; Valiente, witchcraft for tomorrow, p. 17.