Osnovni elementi

Из Википедије, слободне енциклопедије
Osnovni elementi

Zapad

  Vazduh  
Vatra Etar Voda
  Zemlja  

Kina

Drvo (木) | Vatra (火)
Zemlja (土) |
Metal (金) | Voda (水)


Hinduizam i Budizam

Vayu / PavanVazduh / Vetar
Agni / TejasVatra
AkashaEtar
Prithvi / BhumiZemlja
Ap / JalaVoda

Osnovni elementi predstavljaju koncept koji su mnogi stari filozofi koristili kako bi objasnili strukturu prirode. Grčka verzija ovih ideja potiče iz presokratske filozofije i prisutna je tokom celog srednjeg veka i renesanse pa je stoga snažno uticala na evropsku filozofsku misao, nauku i kulturu. Taj je koncept, međutim, postojao još na Starom istoku, a bio je prilično raširen u Indiji i Kini, gde je predstavljao jedno od temeljnih načela budizma i hinduizma, posebno u jednom ezoteričnom kontekstu.

Savremeni naučni periodni sistem elemenata i koncept sagorevanja (vatre) mogu se smatrati naslednicima ovakvih starih koncepata.

Antička Grčka[уреди]

Četiri osnovna elementa

Četiri osnovna elementa u grčkoj misli jesu vatra, zemlja, vazduh i voda. Oni su u antičkoj filozofiji, nauci i medicini predstavljali elemente kosmosa pomoću kojih se ostvaruje pojavna ili suštinska egzistencija svih postojećih stvari i od kojih se te stvari sastoje. Grčka reč za element (στοιχεῖον) doslovbo znači „slog“ — osnovna jedinica od koje se sastoji svaka reč.

Platon kaže da koncept osnovnih elemenata potiče od presokratskih filozofa koji su pripadali tzv. jonskoj školi. Od tih je filozofa Empedokle bio prvi koji je popisao sva četiri elementa, koje je nazvao „korenima“, dok su termin στοιχεῖον uveli tek kasniji mislioci.

Klasičan dijagram (predstavljen desno) daje kvadrat uokviren u drugom kvadratu, pri čemu uglovi većeg kvadrata predstavljaju osnovne elemente, a uglovi manjeg njihove kvalitete.

Prema Galenu, ove je elemente koristio Hipokrat pri opisivanju ljudskog tela povezujući ih sa četiri temperamenta: žuta žuč (vatra), crna žuč (zemlja), krv (vazduh) i flegma (voda).

Neki antički kosmolozi ovima su dodavali i peti element, koji su nazivali etar ili kvintesencija. Ovih pet elemenata ponekada je povezivano sa pet platonovskih tela. Pitagorejci su za peti element uzeli ideju, pa su početnim slovima naziva ovih pet elemenata nazvali spoljne uglove njihovog pentragrama.

Aristotel je kao kvintesenciju dodao etar, smatrajući da su vatra, zemlja, vazduh i voda zemaljski i stoga kvarljivi elementi, a da pošto se nikakve promene nisu opazile u nebeskoj sferi, zvezde se ne mogu sastojati od bilo kojeg od ova četiri elementa, nego moraju biti napravljene od neke drugačije i nepromenljive materije. Termin etar ponovo su u upotrebu uveli krajem 19. veka fizičari da bi njime označili pretpostavljenu nevidljivu stvar koja prožima univerzum — tzv. svetlonosni etar.

Spoljašnje veze[уреди]

Literatura[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Osnovni elementi
  • Paul Strathern (2000). Mendeleyev’s Dream – the Quest for the Elements. New York: Berkley Books.
  • William H. McNeill, Jerry H. Bentley, David Christian, ed. (2005). Berkshire Encyclopedia of World History. Berkshire Publishing Group. ISBN 978-0974309101. 
  • Paul Lagasse, Lora Goldman, Archie Hobson, Susan R. Norton, ed. (2000). The Columbia Encyclopedia (6th ed.). Gale Group. ISBN 978-1593392369. 
  • Encyclopædia Britannica Online. Encyclopædia Britannica, Inc..