Osnovni elementi

Из Википедије, слободне енциклопедије
Osnovni elementi

Zapad

  Vazduh  
Vatra Etar Voda
  Zemlja  

Kina

Drvo (木) | Vatra (火)
Zemlja (土) |
Metal (金) | Voda (水)


Hinduizam i Budizam

Vayu / PavanVazduh / Vetar
Agni / TejasVatra
AkashaEtar
Prithvi / BhumiZemlja
Ap / JalaVoda

Osnovni elementi (često četiri elementa) predstavljaju koncept koji su mnogi stari filozofi koristili kako bi objasnili strukturu prirode.

Grčka verzija ovih ideja potiče iz presokratske filozofije i prisutna je tokom celog srednjeg veka i renesanse i snažno je uticala na evropsku filozofsku misao, nauku i kulturu. Taj je koncept, međutim, postojao još na drevnom Istoku, a bio je raširen u Indiji i Kini, gde je predstavljao jedno od temeljnih načela budizma i hinduizma, posebno u jednom ezoteričnom kontekstu.

Savremeni naučni periodni sistem elemenata i koncept sagorevanja (vatre) mogu se smatrati naslednicima ovakvih starih koncepata.

Indijska filozofija[уреди]

U antičkoj indijskoj filozofiji navode se četiri elementa (dhātu), kao osnovni konstituenti svakog oblika materije: [1]

Sidarta Gautama[уреди]

Shemu osnovnih elemenata Buda je preuzeo iz indijske filozofije, ali je svakom članu pridao posebno značenje. Zemlja kao element predstavlja ono svojstvo po kojem materija poseduje supstancu, zauzima neki prostor, ima određen stepen čvrstoće. Ona je temelj za sve druge materijalne fenomene. Voda, ima karakteristike tečenja, fluidnosti i još jedno svojstvo, a to je kohezija, povezivanje. Vatra kao element, a ona ne podrazumeva nužno samo plamen, već uopšte svojstvo toplote u svakoj materiji. Ono što daje tu toplotu materiji jeste vatra kao element. Kada je on izraženiji, sam predmet postaje topliji. Isto je i s našim telom. Četvrti element, vazduh, naziva se i vetar, a budistički filozofi su zaključili da je vetar uvek povezan sa kretanjem, a onda i sa širenjem i skupljanjem. Takođe su smatrali da su sva četiri elementa, samo u različitim proporcijama, prisutni i međusobno se uslovljavaju u svakoj čestici materije, bilo da je reč o zrncu prašine, steni, reci ili oblaku.[1]

Za Budu, ova shema ima i praktičnu primenu, a to je motrenje osnovnih elemenata u svom telu. Pošto element zemlje čini svojstvo čvrstine, da bismo uočili unutrašnji element zemlje, uzimamo one delove tela u kojima je on najdominantniji (nokti, zubi, kosti...). Buda objašnjava na koji način kontemplaciju elementa zemlje možemo iskoristiti kao put ka sticanju uvida u nesuštastvenost ovog i svakog drugog elementa, u to da su oni po prirodi bez sopstva.[1]

Broj elemenata u sutrama varira, a početna lista od četiri nekad se proširuje petim, prostorom, i šestim, svešću.[1]

Kineska filozofija[уреди]

Cou Jen[уреди]

Главни чланак: Cou Jen

Grčka filozofija[уреди]

Četiri osnovna elementa

Četiri osnovna elementa u grčkoj misli jesu vatra, zemlja, vazduh i voda. Oni su u antičkoj filozofiji, nauci i medicini predstavljali elemente kosmosa pomoću kojih se ostvaruje egzistencija svih postojećih stvari i od kojih se te stvari sastoje. Grčka reč za element (στοιχεῖον) doslovno znači „slog“ — osnovna jedinica od koje se sastoji svaka reč.

Klasičan dijagram (predstavljen desno) daje kvadrat uokviren u kvadratu, pri čemu uglovi većeg predstavljaju osnovne elemente, a uglovi manjeg njihove kvalitete.

Empedokle[уреди]

Главни чланак: Empedokle

Koncept osnovnih elemenata potiče od presokratskih filozofa koji su pripadali tzv. jonskoj školi. Od tih je filozofa Empedokle bio prvi koji je popisao sva četiri elementa, koje je nazvao „korenima“, dok su termin στοιχεῖον uveli tek kasniji mislioci.

Empedokle je zastupao klasično grčko filozofsko stanovište da nešto ne može da nastane iz ničega, niti nešto može da pređe u ništa.[2] Sledstveno, tvar je bez početka i bez kraja; ona je neuništiva. Zbog promena u prirodi, Empedokle je zaključio da celine nastaju i nestaju, ali su sastavljene od čestica, koje su neuništive.[2] On je smatrao da jedna vrsta tvari ne može da pređe u drugu, već da postoje „nerođeni sastojci“ (ἀγένητα στοιχεῖα, fr. 7) odnosno osnovni elementi, koji mešanjem formiraju sve stvari. Elementi se spajaju i razdvajaju zahvaljučući silama Ljubavi i Mržnje, koje deluju svuda u svemiru.[2]

Hipokrat[уреди]

Prema Galenu, ove je elemente koristio Hipokrat pri opisivanju ljudskog tela povezujući ih sa četiri temperamenta: žuta žuč (vatra), crna žuč (zemlja), krv (vazduh) i flegma (voda).

Peti element[уреди]

Главни чланак: Kvintesencija

Neki antički kosmolozi ovima su dodavali i peti element, koji su nazivali etar ili kvintesencija. Ovih pet elemenata ponekada je povezivano sa pet platonovskih tela. Pitagorejci su za peti element uzeli ideju, pa su početnim slovima naziva ovih pet elemenata nazvali spoljne uglove njihovog pentragrama.

Aristotel je kao kvintesenciju dodao etar, smatrajući da su vatra, zemlja, vazduh i voda zemaljski i stoga kvarljivi elementi, a da pošto se nikakve promene nisu opazile u nebeskoj sferi, zvezde se ne mogu sastojati od bilo kojeg od ova četiri elementa, nego moraju biti napravljene od neke drugačije i nepromenljive materije.

Termin etar ponovo su u upotrebu uveli krajem 19. veka fizičari da bi njime označili pretpostavljenu nevidljivu stvar koja prožima univerzum — tzv. svetlonosni etar.

Literatura[уреди]

  • Koplston, Frederik (1999). Istorija filozofije: Grčka i Rim. Beograd: BIGZ. 
  • Paul Strathern (2000). Mendeleyev’s Dream – the Quest for the Elements. New York: Berkley Books.
  • Paul Lagasse, Lora Goldman, Archie Hobson, Susan R. Norton, ур. (2000). The Columbia Encyclopedia (6th изд.). Gale Group. ISBN 978-1593392369. 
  • William H. McNeill, Jerry H. Bentley, David Christian, ур. (2005). Berkshire Encyclopedia of World History. Berkshire Publishing Group. ISBN 978-0974309101. 
  • Kovačević, Branislav (2014). Ovako sam čuo: Budino učenje na osnovu izvora u Pali kanonu. Novi Sad–Beograd. 

Izvori[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 Kovačević (2014). стр. 272-273.
  2. 2,0 2,1 2,2 Koplston (1999). стр. 108-112.

Spoljašnje veze[уреди]

Reference[уреди]