Ивица и Марица

Ivica i Marica
Hänsel und Gretel
Bajka
Ime	Hänsel und Gretel („Ivica i Marica“)
Podaci
Država	Nemačka

Ivica i Marica (nem. Hänsel und Gretel) je nemačka narodna bajka koju su adaptirala Braća Grim. Takođe je poznat kao Hansel i Gretel, ili Mali polubrat i mala polusestra.

Ivica i Marica su brat i sestra napušteni u šumi, gde padaju u ruke veštice koja živi u kući napravljenoj od medenjaka, kolača i slatkiša. Kanibalska veštica namerava da ugoji decu pre nego što ih na kraju pojede, ali Ivica nadmudri vešticu i ubije je. Dvoje dece tada beži da bi spasle svoje glave i vraćaju se kući sa veštičinim blagom.

„Ivica i Marica“ je priča o tipa 327A u ATU katalogu. Takođe uključuje epizodu tipa 1121 ('Spaljivanje veštice u sopstvenoj pećnici'). Radnja se odvija u srednjovekovnoj Nemačkoj. Priča je prilagođena različitim medijima, a posebno operi Hänsel und Gretel (1893) Engelbert Humperdink.

Priča

Ivica i Marica su bili deca siromašnog stolara. Bojeći se gladi, njihova maćeha nagovori njihovog oca, stolara, da se reše dece na taj način što će ih odvesti u šumu i tamo ostaviti. Ivica i Marica su nekako saznali za taj plan te se dogovore da bacaju bele kamenčiće na putu i tako nađu nazad put do kuće. Tako i bi, te se njih dvoje vratiše kući ali stolar reši da ih po drugi put ostavi u šumi, te njih dvoje ne imavši vremena da sakupe kamenčiće, poneše sa sobom mrvice hleba kako bi obeležili put. Nažalost gladne životinje šume pojedoše mrvice i Ivica i Marica ostadoše u šumi izgubljeni.

Tako lutajući u šumi, odjednom naiđoše na kuću napravljenu od hleba (u kasnijim verzijama materijal varira, od čokolade pa do marcipana), sa šećernim prozorima, i onako izgladneli počeše da jedu kuću. Utom izađe iz kuće stara žena i pozva ih da uđu, rekavši im da će da napravi pravu gozbu za njih. Međutim to beše stara i zla veštica koja je napravila kuću od čokolade da bi namamila decu, uhvatila ih i pojela. Veštica dakle, zatvori Ivicu kako bi ga utovila i potom spremila ručak od njega, a Maricu pretvori u služavku. Ivicu je terala da jede do iznemoglosti, a Marica je morala da čisti i sprema po ceo dan. Kad je veštica odlučila da je Ivica dovoljno debeo kako bi od njega bio jedan lep ručak, založi rernu u kojoj je nameravala da ga ispeče. Nedugo zatim, reče Marici da se popne u rernu i da vidi da li je spremna za pečenje, međutim, Marica reče da ne može da dohvati rernu, te na prevaru dovede vešticu i natera je da ona uđe u rernu. Kad je veštica bila cela u rerni, Marica hitro zatvori vratašca i zabravi ih, kako veštica ne bi mogla da izađe, oslobodi brata te zajedno pobegoše iz veštičine kuće, a veštica osta goreti u rerni.

Animirani i igrani filmovi

Film	Godina	Režiser
The Story of 'Hansel and Gretel	1951	Rej Harihausen
Hänsel und Gretel	1954	Volter Jansen
Hänsel und Gretel	1954	Fric Genšo
Hänsel und Gretel	1954	Džon Pol
Hansel & Gretel	1984	Piter Medak
Hansel And Gretel	1987	Len Talan
Hansel and Gretel	1987	Hiroši Sajto
Hansel & Gretel	1997	Ričard Slapčinski
Hansel and Gretel	2002	Gari Dž. Taniklif
Witchslayer Gretl	2012	Mario Filip Azopardi
Hansel & Gretel: Witch Hunters	2013	Tomi Virkola
Hansel & Gretel Get Baked	2013	Duan Džurni
Hansel & Gretel	2013	Anthoni C. Ferant
Gretel & Hansel	2020	Oz Perkins
Secret Magic Control Agency	2021	Aleksej Cicilin

Analiza

Priča Braće Grim je trebalo da bude bajka za ljude srednje klase sredinom 19. veka, međutim, takođe govori i o teškom životu i gladi kroz koju je prolazilo mnogo ljudi u 19. veku. Zbog konstantne gladi koja je tada vladala, uopšte nije bilo neuobičajno da roditelji napuste svoju decu i to najčešće u šumama gde bi deca ili umrla od gladi ili bi ih rastrgle divlje zveri.

U prvom izdanju Grimovih kolekcija priča, nije postojala maćeha; majka je lično ubedila oca da ostave decu u šumi. To se promenilo kao i u bajci: Snežana i sedam patuljaka, kako bi deci bile prijatnije za čitanje.

Poreklo

Izvori

Iako su Jakob i Vilhelm Grim za svoj izvor pripisali „različite priče iz Hesena“ (područja u kojem su živeli), naučnici tvrde da su braća čula priču 1809. od porodice Vilhelmove prijateljice i buduće žene, Dorthen Vild, i delimično od drugih izvora. Rukopisna beleška u ličnom primerku Grimovih prvog izdanja otkriva da je Vajld 1813. godine doprineo dečjem stihovnom odgovoru veštici „Vetar, vetar,/ Nebesko dete“, koji se rimuje na nemačkom: „Der Wind, der Wind,/ Das himmlische Kind.“

Prema folkloristi Džeku Zajpsu, priča je nastala u Nemačkoj kasnog srednjeg veka (1250–1500). Ubrzo nakon ovog perioda, počele su da se pojavljuju bliske pisane varijante poput Gartengesellschaft Martina Montanusa (1590). Naučnica Kristin Goldberg tvrdi da epizoda staza obeleženih kamenjem i mrvicama, već pronađena u francuskim „Finet Cendron” i „Dečak palčić” (1697), predstavlja „razradu motiva niti koju Arijadna daje Tezeju da se izvuče iz minojskog lavirinta“. Kuća napravljena od slatkiša nalazi se i u rukopisu iz 14. veka o Zemlji Kokejn.

Izdanja

Skulptura Ivice na patki, delo Ignacija Tašnera. Märchenbrunnen, Berlin.

Od rukopisa pre objavljivanja iz 1810. (Das Brüderchen und das Schwesterchen) do šestog izdanja Kinder- und Hausmärchen (Grimove bajke) 1850. godine, braća Grim su napravila nekoliko izmena u priči, koja je progresivno dobijala na dužini, psihološkoj motivaciji, i vizuelnim slikama, ali je takođe poprimala više hrišćanski ton, prebacujući krivicu za napuštanje sa majke na maćehu povezanu sa vešticom.

U originalnom izdanju pripovetke, drvosečina supruga je biološka majka dece, ali je od 4. izdanja (1840) zvana i „maćeha“. Braća Grim su zaista uvela reč „maćeha“, ali su u nekim pasusima zadržali „majka“. Čak i njihova konačna verzija u 7. izdanju (1857) ostaje nejasna o njenoj ulozi, jer se u njoj žena drvoseče dva puta spominje kao „majka” i jednom kao „maćeha”.

Sekvenca u kojoj im patka pomaže da pređu reku takođe je kasniji dodatak. U nekim kasnijim verzijama, majka je umrla od nepoznatih uzroka, napustila porodicu ili je ostala sa mužem na kraju priče. U rukopisu pre objavljivanja iz 1810. deca su nazvana „mali brat“ i „mala sestra“, a zatim su u prvom izdanju (1812) nazvana Hensel i Gretel. Vilhelm Grim je takođe izmenio tekst alzaškim dijalektima, „ponovno prisvojenim“ iz alzaške verzije Avgusta Štrebera (1842) kako bi priči dao „narodniji“ ton.

Goldberg napominje da, iako „nema sumnje da su Grimsovi Hänsel und Gretel sastavljeni iz više delove, oni su, međutim, sastavljeni od tradicionalnih elemenata“, a sami njeni prethodni naratori su „aranžirali ovu malu priču zajedno sa drugim tradicionalnim motivima tokom vekova." Na primer, patka koja pomaže deci da pređu reku može biti ostatak starog tradicionalnog motiva u kompleksu narodnih bajki koji su Grimovi ponovo uveli u kasnijim izdanjima.

Vidi još

• Bajke braće Grim
• Bajka

Literatura

• Delarue, Paul (1956). The Borzoi Book of French Folk-Tales. Alfred A. Knopf, Inc. 
• Goldberg, Christine (2000). „Gretel's Duck: The Escape from the Ogre in AaTh 327”. Fabula. 41 (1–2): 42—51. S2CID 163082145. doi:10.1515/fabl.2000.41.1-2.42. 
• Goldberg, Christine (2008). „Hansel and Gretel”. Ur.: Haase, Donald. The Greenwood Encyclopedia of Folktales and Fairy Tales (na jeziku: engleski). Greenwood. ISBN 978-0-313-04947-7. 
• Jacobs, Joseph (1916). European Folk and Fairy Tales. G. P. Putnam's sons. 
• Lüthi, Max (1970). Once Upon A Time: On the Nature of Fairy Tales. Frederick Ungar Publishing Co. ISBN 9780804425650. 
• Opie, Iona; Opie, Peter (1974). The Classic Fairy Tales. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-211559-1. 
• Tatar, Maria (2002). The Annotated Classic Fairy Tales. BCA. ISBN 978-0-393-05163-6. 
• Thompson, Stith (1977). The Folktale (na jeziku: engleski). University of California Press. ISBN 978-0-520-03537-9. 
• Vajda, Edward (2010). The Classic Russian Fairy Tale: More Than a Bedtime Story (Govor). The World's Classics. Western Washington University. 
• Vajda, Edward (2011). The Russian Fairy Tale: Ancient Culture in a Modern Context (Govor). Center for International Studies International Lecture Series. Western Washington University. 
• Wanning Harries, Elizabeth (2000). „Hansel and Gretel”. Ur.: Zipel, Jack. The Oxford Companion to Fairy Tales (na jeziku: engleski). Oxford University Press. ISBN 978-0-19-968982-8. 
• Zipes, Jack (2013). „Abandoned Children ATU 327A―Hansel and Gretel”. The Golden Age of Folk and Fairy Tales: From the Brothers Grimm to Andrew Lang. Hackett Publishing. str. 121ff. ISBN 978-1-624-66034-4. 
• Zipes, Jack (2014). „Hansel and Gretel (Hänsel und Gretel)”. The Original Folk and Fairy Tales of the Brothers Grimm: The Complete First Edition. Jacob Grimm; Wilhelm Grimm (orig. eds.); Andrea Dezsö (illustr.) (Revised izd.). Princeton University Press. str. 43—48. ISBN 978-0-691-17322-1. 
• De Blécourt, Willem (2008). „On the Origin of Hänsel und Gretel”. Fabula. 49 (1–2): 30—46. S2CID 201095129. doi:10.1515/FABL.2008.004. 
• Böhm-Korff, Regina (1991). Deutung und Bedeutung von "Hänsel und Gretel": eine Fallstudie (na jeziku: nemački). P. Lang. ISBN 978-3-631-43703-2. 
• Freudenburg, Rachel (1998). „Illustrating Childhood—"Hansel and Gretel"”. Marvels & Tales. 12 (2): 263—318. JSTOR 41388498. 
• Gaudreau, Jean (1990). „Handicap et sentiment d'abandon dans trois contes de fées : Le petit Poucet, Haensel et Gretel, Jean-mon-Hérisson”. Enfance. 43 (4): 395—404. doi:10.3406/enfan.1990.1957. 
• Harshbarger, Scott (2013), „Grimm and Grimmer: "Hansel and Gretel" and Fairy Tale Nationalism”, Style, 47 (4): 490—508, JSTOR 10.5325/style.47.4.490 
• Mieder, Wolfgang (2007). Hänsel und Gretel: das Märchen in Kunst, Musik, Literatur, Medien und Karikaturen (na jeziku: nemački). Praesens. ISBN 978-3-7069-0469-8. 
• Taggart, James M. (1986). „"Hansel and Gretel" in Spain and Mexico”. The Journal of American Folklore. 99 (394): 435—460. JSTOR 540047. doi:10.2307/540047. .
• Zipes, Jack (1997). „The rationalization of abandonment and abuse in fairy tales: The case of Hansel and Gretel”. Happily Ever After: Fairy Tales, Children, and the Culture Industry (na jeziku: engleski). Routledge. ISBN 978-1-135-25296-0. 

Spoljašnje veze

• Priča u elektronskom formatu na projektu Gutenberg
• The complete set of Grimms' Fairy Tales, including Ivica i Marica na sajtu Standard Ebooks
• Hansel and Gretel fairy tale
• Original versions and psychological analysis of classic fairy tales, including Hansel and Gretel
• The Story of Hansel and Gretel
• Collaboratively illustrated story on Project Bookses