Insipidni dijabetes

Insipidni dijabetes
Latinski	Diabetes insipidus
Klasifikacija i spoljašnji resursi
Specijalnost	Endokrinologija, Nefrologija
MKB-10	E23.2 N25.1
MKB-9-CM	253.5 588.1
OMIM	304800 125800
DiseasesDB	3639
MedlinePlus	000377 Central000460 Congenital000461 Nephrogenic 000511
eMedicine	med/543 ped/580
Patient UK	[https://patient.info/doctor/diabetes-insipidus-pro diabetes-insipidus-pro Insipidni dijabetes]
MeSH	D003919

Insipidni dijabetes (lat. diabetes insipidus) je bolest, koja nastaje usled neodgovarajuće sekrecije antidiuretskog hormona iz hipofize ili poremećaja na nivou bubrega koji ne mogu adekvatno da odgovore na sekreciju ovog hormona. Poznat je i pod nazivom centralni, kranijalni ili neurogeni, odnosno u drugom slučaju kao nefrogeni dijabetes.

U uzročnike ovog poremećaja ubrajaju se traume glave (posebno hirurške intervencije u hipotalamusno-hipofiznoj regiji), tumori, zapaljenjski procesi (encefalitis, meningitis, tuberkuloza), sudovne lezije, granulomske bolesti, genetički faktori, a postoje i urođeni oblici ove bolesti. U oko 30-40% slučajeva uzrok bolesti je nepoznat, pa se govori o idiopatskom insipidnom dijabetesu.

Klinička slika

Osnovni simptomi su: poliurija (prekomerno lučenje mokraće), nokturija (učestalo noćno mokrenje) i kompenzatorna polidipsija (pojačana žeđ). Kod dece se može pojaviti i enureza (nevoljno mokrenje).

Količina izlučene mokraće može iznositi 5-20 litara za 24 sata. Urin je svetle boje, male specifične težine i osmolarnosti, a bolesnik mokri svakih 30-60 minuta u toku dana i noći. Teška dehidracija se javlja u slučajevima kada je mehanizam žeđi oštećen ili ako bolesnik odbija da unosi tečnost. U slučajevima dehidracije u krvi je prisutna povećana koncentracija natrijuma, a klinički se pojavljuju simptomi: glavobolja, muka, povraćanje i konfuzija. Pacijenti se žale na stalan osećaj umora i pospanosti, a često pate i od opstipacije (zatvora) zbog skoro potpune resorpcije vode iz digestivnog trakta.

Mogu postojati i drugi znaci oštećenja hipotalamusa (polifagija - pojačana glad, hipersomnija - pospanost, hipertermija i dr), a u slučaju tumorske etiologije i odgovarajuća simptomatologija.

Dijagnoza

Standardni test za dokazivanje insipidnog dijabetesa je test dehidracije, a definitivna dijagnoza postavlja se merenjem odgovora hormona vazopresina u plazmi na osmotsku stimulaciju ostvarenu infuzijom rastvora natrijum hlorida. Kod kranijalnog insipidnog dijabetesa određuje se lokalizacija mogućeg oštećenja pomoću kompjuterizovane tomografije ili nuklearne magnetne rezonance.

Lečenje

Tokom lečenja se uglavnom koristi dezmopresin — dugodelujući sintetski analog vazopresina. Terapijski odgovor je varijabilan, pa se sprovodi pažljiva kontrola, merenjem diureze i osmolarnosti plazme i natrijuma.

Literatura

• Verbalis JG (maj 2003). „Diabetes insipidus”. Rev Endocr Metab Disord. 4 (2): 177—85. PMID 12766546. doi:10.1023/A:1022946220908. 

Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).