Pređi na sadržaj

Inteligencija (klasa)

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Filozof Karol Libelt je identifikovao društvenu kontradikciju svojstvenu inteligenciji koja je politički progresivna, a istovremeno je spremna da se zalaže za status kvo u državi.

Inteligencija je statusna klasa sastavljena od univerzitetski obrazovanih ljudi u društvu koji se bave složenim mentalnim radom kojim kritikuju, oblikuju i vode politiku i kulturu svog društva;[1] inteligenciju čine naučnici, akademici, nastavnici, novinari i književnici.[2][3][4]

Konceptualno, statusna klasa inteligencije nastala je krajem 18. veka, tokom podele Poljske (1772–1795). Etimološki, poljski intelektualac iz 19. veka Bronislav Trentovski skovao je termin inteligencja (intelektualci) da identifikuju i opišu fakultetski obrazovan i profesionalno aktivan društveni sloj patriotski orijentisane buržoazije; muškarci i žene čiji bi intelektualizam obezbedio moralno i političko vođstvo Poljskoj u suprotstavljanju kulturnoj hegemoniji Ruske imperije.[5]

Pre ruske revolucije, termin intelligentsiya (rus. интеллигенция) odnosio se na statusnu klasu univerzitetski obrazovanih ljudi čiji im je kulturni kapital (školovanje, obrazovanje i intelektualno prosvetljenje) omogućio da preuzmu moralnu inicijativu i praktično vođstvo potrebno u ruskoj nacionalnoj, regionalnoj i lokalnoj politici.[6]

U praksi, status i društvena funkcija inteligencije varirali su u zavisnosti od društva. U istočnoj Evropi, intelektualci su bili na periferiji svojih društava i zbog toga su bili lišeni političkog uticaja i pristupa efektivnim polugama političke moći i ekonomskog razvoja. U zapadnoj Evropi, intelektualci su bili u glavnim tokovima svojih društava i tako su vršili kulturni i politički uticaj koji je omogućio pristup uticajnim vladinih funkcija, kao što je Bildungsbürgertum, kulturna buržoazija Nemačke, kao i profesionalci u Velikoj Britaniji.[3]

Istorijat[uredi | uredi izvor]

U Rusiji je pisac Petar Boborikin definisao inteligenciju i kao upravnike društva i kao kreatore visoke kulture društva.

U knjizi Economy and Society: An Outline of Interpretive Sociology (1921), politički ekonomista Maks Veber primenio je termin inteligencija u hronološkim i geografskim okvirima, kao što je „ova hrišćanska preokupacija formulisanjem dogmi bila je u antici posebno pod uticajem karakterističan karakter 'inteligencije', koja je bila proizvod grčkog obrazovanja“, dakle inteligencija je nastala kao društveni sloj obrazovanih ljudi stvoren za veću korist društva.[7]

U 19. i 20. veku poljska reč i sociološki koncept inteligencja poa za opisivanje društvene klase muškaraca i žena koji su intelektualci zemalja centralne i istočne Evrope; u Poljskoj, kritičari školovani na univerzitetu, u Rusiji nihilisti koji su se suprotstavljali tradicionalnim vrednostima u ime razuma i napretka. U kasnom 20. veku, sociolog Pjer Burdje je rekao da inteligencija ima dve vrste radnika: (prvo) intelektualne radnike koji stvaraju znanje (praktično i teorijsko) i (drugo) intelektualne radnike koji stvaraju kulturni kapital. Sociološki, poljska inteligencja prevodi se kao intellectuels u Francuskoj i Gebildete u Nemačkoj.[4]

Novinar Pjotr Boborikin je 1860-ih popularizovao termin intelligentsiya (intelligenciя) da identifikuje i opiše ruski društveni sloj ljudi koji su obrazovani na univerzitetu i koji se bave intelektualnim zanimanjima (pravo, medicina, inženjerstvo, umetnost) koji proizvode kulturu i dominantnu ideologiju po kojoj društvo funkcioniše.[8][9][10]

U knjizi The Rise of the Intelligentsia, 1750–1831 (2008) Maciej Janovski je rekao da je poljska inteligencija bila trust mozgova države, intelektualni radnici čija je progresivna socijalna i ekonomska politika smanjila socijalnu zaostalost (nepismenost) poljskog naroda, a takođe i smanjila rusku političku represiju u podeljenoj Poljskoj.[11]

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Ory, Pascal; Sirinelli, Jean-François (2002). Les intellectuels en France: de l'affaire Dreyfus à nos jours [The Intellectuals in France: From the Dreyfus Affair to Our Days]. Paris: Armand Colin. str. 10. 
  2. ^ Williams, Raymond (1983). Keywords: A Vocabulary of Culture and Society (Revised izd.). str. 170. 
  3. ^ a b Kizwalter, Tomasz (oktobar 2009). transl. by Agnieszka Kreczmar. „The History of the Polish Intelligentsia” (PDF file, direct download). Acta Poloniae Historica: 241—242. ISSN 0001-6829. Pristupljeno 16. 12. 2013. „Jerzy Jedlicki (ed.), Dzieje inteligencji polskiej do roku 1918 [The History of the Polish Intelligentsia until 1918]; and: Maciej Janowski, Narodziny inteligencji, 1750–1831 [The Rise of the Intelligentsia, 1750–1831].” 
  4. ^ a b Bullock, Allan; Trombley, Stephen, ur. (1999). The New Fontana Dictionary of Modern Thought. str. 433. 
  5. ^ Billington, James H. Fire in the Minds of Men: Origins of the Revolutionary Faith. str. 231. ISBN 978-0-7658-0471-6. 
  6. ^ The New Shorter Oxford English Dictionary. 1993. str. 1387. 
  7. ^ Weber, Max (26. 12. 1978). Economy and Society: An Outline of Interpretive Sociology. University of California Press. str. 462. ISBN 0-520-03500-3. 
  8. ^ S. V. Motin. O ponяtii «intelligenciя» v tvorčestve I. S. Aksakova i P. D. Boborыkina. Izvestiя Penzenskogo gosudarstvennogo pedagogičeskogo universiteta im. V.G. Belinskogo, 27, 2012 (in Russian)
  9. ^ Pёtr Boborыkin. Russkaя intelligenciя. Russkaя mыslь, 1904, № 12 (in Russian)
  10. ^ Pёtr Boborыkin. Podgnivšie "Vehi". Sb. stateй V zaщitu intelligencii. Moskva, 1909, s. 119–138; pervonačalьno opubl. v gazete "Russkoe slovo", No 111, 17 (30) maя, 1909 (in Russian)
  11. ^ Janowski, Maciej (2008). Jedlicki, Jerzy, ur. Birth of the Intelligentsia – 1750–1831: A History of the Polish Intelligentsia, Part 1. Geschichte Erinnerung Politik: Posener Studien Zur Geschichts-, Kultur- Und Politikwissenschaft. 7. Prevod: Korecki, Tristan. Peter Lang Edition (objavljeno 2014). ISBN 9783631623756. Pristupljeno 6. 1. 2018. 

Dodatna literatura[uredi | uredi izvor]

  • Roach, John (1957). „Liberalism and the Victorian Intelligentsia”. Cambridge Historical Journal. 13 (1): 58—81. JSTOR 3020631. 
  • Boborykin, P.D. Russian Intelligentsia In: Russian Thought, 1904, # 12 (In Russian; Boborыkin P.D. Russkaя intelligenciя// Russkaя mыslь. 1904. No.12;)
  • Zhukovsky V. A. From the Diaries of Years 1827–1840, In: Our Heritage, Moscow, #32, 1994. (In Russian; Žukovskiй V.A. Iz dnevnikov 1827–1840 gg. // Naše nasledie. M., 1994. No.32.)
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Интелигенција_(класа)&oldid=27780988”