Infekcija parvovirusom B19 u trudnoći
| Infekcija parvovirusom B19 u trudnoći | |
|---|---|
 | |
| Mikrografija koja pokazuje virusne promene u crvenim krvnim zrncima fetusa u slučaju infekcije parvovirusom B19. | |
| Specijalnosti | akušerstvo, infektologija |
Infekcija parvovirusom B19 tokom trudnoće je infekcija trudnice izazvana parvovirusom B19, malim jednolančanim DNK virusom i snažnim inhibitorom eritropoeze, zbog svoje citotoksičnosti za eritroidne progenitorne ćelije. Većina majčinih infekcija parvovirusom B19 javlja se u kontaktu sa zaraženom decom kod kuće.[1]
Infekcija parvovirusom B19 u trudnoći može izazvati nekoliko ozbiljnih komplikacija kod fetusa, kao što su fetalna anemija, neurološke anomalije, hidrops fetusa i fetalna smrt.[1]
Rana dijagnoza i lečenje intrauterine infekcije parvovirusom B19 su od suštinskog značaja za sprečavanje ovih fetalnih komplikacija. Testiranje majčinog seruma na IgM antitela protiv parvovirusa B19 i detekcija DNK reakcijom lančane polimerizacije može potvrditi infekciju majke. Ako je došlo do infekcije majke, ultrazvučno ispitivanje fetusa i merenje vršne brzine sistolnog protoka srednje cerebralne arterije su osetljive neinvazivne procedure za dijagnostikovanje fetalne anemije i hidropsa.[1]
Intrauterina transfuzija je trenutno jedini efikasan tretman za ublažavanje fetalne anemije, ali ako je fetus (skoro) u terminu rađanja, treba razmotriti indukciju porođaja.[1]
Individualno savetovanje osetljivih trudnica može smanjiti nepotrebnu smrt fetusa.
Opšte informacije[uredi | uredi izvor]
Obično nema ozbiljnih komplikacija za trudnicu ili njenu bebu nakon izlaganja infekciji parvovirusom B19 Oko 50% žena je već imuno na parvovirus B19, tako da su žene i njihove bebe zaštićene od infekcija i bolesti. Čak i ako žena nije imuna i ako je zaražena parvovirusom B19 tokom trudnoće, obično ima samo blagu bolest. Isto tako, njena nerođena beba obično nema nikakvih problema zbog infekcije parvovirusom B19.[2]
Ponekad, međutim, infekcija parvovirusom B19 uzrokuje da nerođena beba ima tešku anemiju i majka može imati pobačaj. Ovo se dešava kod manje od 5% svih trudnica koje su inficiran parvovirusom B19 i javlja se češće tokom prve polovine trudnoće.[2]
Nema dokaza da infekcija parvovirusom B19 izaziva urođene mane ili mentalnu retardaciju.[2]
Put prenošenja[uredi | uredi izvor]
Rezervoar infekcije je čovek, a izvor infekcije sekret respiratornog trakta. Prenosi se kapljičnim putem, putem krvi i krvnih produkata obolele osobe. Male epidemije virusne infekcije javljaju se u vreme proleća i najviše pogađaju decu dobi od dve do deset godina.[3] Zato se većina majčinih infekcija u trudnoći parvovirusom B19 javlja u kontaktu sa zaraženom decom kod kuće.[1]
Klinička slika[uredi | uredi izvor]
Prodromalna faza se karakteriše glavoboljom, kijavicom, lako povišenom tmperaturom, upalom grla i malaksalošću. Na obrazima se javlja osip koji je veoma vruć i crven. Razvija se tokom 24 sata, a ako ima povišene temperature, obično je umerena. Osip se može proširiti na telo u obliku šara, a obično nestaje tokom 6-10 dana. Nakon toga, ako se dete pregreje ili ide na sunce, osip se može vratiti po rukama ili nogama tokom sledećih nekoliko nedelja [4] [5] [6]
Kada se trudnica inficira ovim virusom, češće su zahvaćeni zglobovi nego koža. Nastaje poliartropatija koja se karakteriše bolom u zglobovima. Bolest može da traje od nekoliko dana do nekoliko meseci. Najčešće su zahvaćeni zglobovi ruku, kolena i članaka.
Dijagnoza[uredi | uredi izvor]
Infekciju parvovirusom B19 treba isključiti u svim slučajevima:[7]
- neimunog fetalnog hidropsa,
- teške fetalne anemije,
- kardiomegalije,
- intrauterine retardacije rasta (IURR),
- hronične eritroblastopenije dijagnostikovane u neonatalnom periodu ili ranom detinjstvu.
Prisustvo IgM i IgG antitela protiv parvovirusa B19 je visoko specifično, ali njihova negativnost je nedovoljna za isključivanje infekcije parvovirusom B19.[7] Nakon akutne infekcije parvovirusom B19 majčina IgM-antitela se mogu dokazati 6-8 (-10) nedelja.[8]
Testiranje virusne DNK reakcijom lančane polimerizacije (engl. polymerase chain reaction - PCR) trenutno je jedina dostupna i pouzdana dijagnostička metoda za dokazivanje infekcije parvovirusom B19.[7] DNK parvovirus B19 u krvi majke se može detektovati reakcijom lančane polimerizacije tokom 8-10 nedelja, a u nekim slučajevima čak i nakon više od 15 nedelja.[8]
Prevencija bolesti[uredi | uredi izvor]
Ne postoji vakcina ili lek koji mogu sprečiti infekciju parvovirusom B19. Često pranje ruku je preporučuje kao praktičan i verovatno efikasan metod za smanjenje širenja parvovirusa. Isključivanje osoba sa infekcijom parvovirusom B19 sa posla u ustanovama za brigu o deci, školama, ili drugim ustanovama verovatno neće sprečiti širenje parvovirusa B19, pošto su samo bolesne osobe zarazne pre nego što razviju karakterističan osip.
Zbog toga, Centri za kontrolu i prevenciju bolesti (CKPB) ne preporučuju da se trudnice rutinski isključuju sa radnog mesta gde se javila epidemija bolesti. Umesto toga, CKPB ovo smatra ličnom odlukom žene nakon razgovora sa porodicom o zdravlju pružalac nege i poslodavacem.
Trudnice mogu učiniti sledeće da bi se zaštitile od infekcije parvovirusom B19:
- Nakon dodirivanja sekreta iz nosa ili usta, dobro operite ruke sapunom i toplom tekućom vodom
- Temeljno pranje ruku je najbolji način da se spreči širenje zaraznih bolesti.
Viidi još[uredi | uredi izvor]
Izvori[uredi | uredi izvor]
- ^ a b v g d de Jong, Eveline P.; de Haan, Timo R.; Kroes, Aloys C. M.; Beersma, Matthias F. C.; Oepkes, Dick; Walther, Frans J. (2006). „Parvovirus B19 infection in pregnancy”. Journal of Clinical Virology: The Official Publication of the Pan American Society for Clinical Virology. 36 (1): 1—7. ISSN 1386-6532. PMID 16488187. doi:10.1016/j.jcv.2006.01.004.
- ^ a b v FIFTH DISEASE (PARVOVIRUS B19) AND PREGNANCY, Prepared by Hennepin County Human Services and Public Health Department (HSPHD) September 2015
- ^ Brown KE. Human Parvoviruses. In: Long SS, Pickering LK, Prober CG, eds. Principles and Practice of Pediatric Infectious Diseases. 3rd ed. Philadelphia, PA: Churchill Livingstone Elsevier; 2008:1072-1076.
- ^ Servey JT, Reamy BV, Hodge J. Clinical presentations of parvovirus B19 infection. Am Fam Physician. Feb 1 2007;75(3):373-6.
- ^ Anderson LJ, Hurwitz ES. Human parvovirus B19 and pregnancy. Clin Perinatol. 1988;15:273.
- ^ Brown KE. Parvovirus B19. In: Mandell GL, Bennet JE, Dolin R. Mandell, Douglas and Bennett's Principals and Practice of Infectious Diseases. Vol 2. 6th ed. Philadelphia, PA: Churchill Livingstone Elsevier; 2005:1891-1902.
- ^ a b v L'ubuský, M.; Pospísilová, D.; Hyjánek, J.; Procházka, M.; Mícková, I. (2005). „[Prenatal parvovirus B19 infection in fetus]”. Ceska Gynekologie. 70 (4): 306—311. ISSN 1210-7832. PMID 16128133.
- ^ a b Stenner, S.; Enders, G.; Klee, A.; Eiden, U.; Weidner, A.; Gonser, M. (2002). „[Diagnostic and therapy of a severe fetal parvovirus-B19-infection with persistence of viral DNA in the mothers blood but inconspicuous serological tests. Case report]”. Zeitschrift Fur Geburtshilfe Und Neonatologie. 206 (3): 102—106. ISSN 0948-2393. PMID 12098826. doi:10.1055/s-2002-32647.
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
 | Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja). |
