Инфекција парвовирусом Б19 у трудноћи

Додај везе
С Википедије, слободне енциклопедије
Инфекција парвовирусом Б19 у трудноћи
Микрографија која показује вирусне промене у црвеним крвним зрнцима фетуса у случају инфекције парвовирусом Б19.
Специјалностиакушерство, инфектологија

Инфекција парвовирусом Б19 током трудноће је инфекција труднице изазвана парвовирусом Б19, малим једноланчаним ДНК вирусом и снажним инхибитором еритропоезе, због своје цитотоксичности за еритроидне прогениторне ћелије. Већина мајчиних инфекција парвовирусом Б19 јавља се у контакту са зараженом децом код куће.[1]

Инфекција парвовирусом Б19 у трудноћи може изазвати неколико озбиљних компликација код фетуса, као што су фетална анемија, неуролошке аномалије, хидропс фетуса и фетална смрт.[1]

Рана дијагноза и лечење интраутерине инфекције парвовирусом Б19 су од суштинског значаја за спречавање ових феталних компликација. Тестирање мајчиног серума на ИгМ антитела против парвовируса Б19 и детекција ДНК реакцијом ланчане полимеризације може потврдити инфекцију мајке. Ако је дошло до инфекције мајке, ултразвучно испитивање фетуса и мерење вршне брзине систолног протока средње церебралне артерије су осетљиве неинвазивне процедуре за дијагностиковање феталне анемије и хидропса.[1]

Интраутерина трансфузија је тренутно једини ефикасан третман за ублажавање феталне анемије, али ако је фетус (скоро) у термину рађања, треба размотрити индукцију порођаја.[1]

Индивидуално саветовање осетљивих трудница може смањити непотребну смрт фетуса.

Опште информације[уреди | уреди извор]

Обично нема озбиљних компликација за трудницу или њену бебу након излагања инфекцији парвовирусом Б19 Око 50% жена је већ имуно на парвовирус Б19, тако да су жене и њихове бебе заштићене од инфекција и болести. Чак и ако жена није имуна и ако је заражена парвовирусом Б19 током трудноће, обично има само благу болест. Исто тако, њена нерођена беба обично нема никаквих проблема због инфекције парвовирусом Б19.[2]

Понекад, међутим, инфекција парвовирусом Б19 узрокује да нерођена беба има тешку анемију и мајка може имати побачај. Ово се дешава код мање од 5% свих трудница које су инфициран парвовирусом Б19 и јавља се чешће током прве половине трудноће.[2]

Нема доказа да инфекција парвовирусом Б19 изазива урођене мане или менталну ретардацију.[2]

Пут преношења[уреди | уреди извор]

Парвовирус Б19, под микроскопом

Резервоар инфекције је човек, а извор инфекције секрет респираторног тракта. Преноси се капљичним путем, путем крви и крвних продуката оболеле особе. Мале епидемије вирусне инфекције јављају се у време пролећа и највише погађају децу доби од две до десет година.[3] Зато се већина мајчиних инфекција у трудноћи парвовирусом Б19 јавља у контакту са зараженом децом код куће.[1]

Клиничка слика[уреди | уреди извор]

Продромална фаза се карактерише главобољом, кијавицом, лако повишеном тмпературом, упалом грла и малаксалошћу. На образима се јавља осип који је веома врућ и црвен. Развија се током 24 сата, а ако има повишене температуре, обично је умерена. Осип се може проширити на тело у облику шара, а обично нестаје током 6-10 дана. Након тога, ако се дете прегреје или иде на сунце, осип се може вратити по рукама или ногама током следећих неколико недеља [4] [5] [6]

Када се трудница инфицира овим вирусом, чешће су захваћени зглобови него кожа. Настаје полиартропатија која се карактерише болом у зглобовима. Болест може да траје од неколико дана до неколико месеци. Најчешће су захваћени зглобови руку, колена и чланака.

Дијагноза[уреди | уреди извор]

Инфекцију парвовирусом Б19 треба искључити у свим случајевима:[7]

Присуство ИгМ и ИгГ антитела против парвовируса Б19 је високо специфично, али њихова негативност је недовољна за искључивање инфекције парвовирусом Б19.[7] Након акутне инфекције парвовирусом Б19 мајчина ИгМ-антитела се могу доказати 6-8 (-10) недеља.[8]

Тестирање вирусне ДНК реакцијом ланчане полимеризације (енгл. polymerase chain reaction - PCR) тренутно је једина доступна и поуздана дијагностичка метода за доказивање инфекције парвовирусом Б19.[7] ДНК парвовирус Б19 у крви мајке се може детектовати реакцијом ланчане полимеризације током 8-10 недеља, а у неким случајевима чак и након више од 15 недеља.[8]

Превенција болести[уреди | уреди извор]

Не постоји вакцина или лек који могу спречити инфекцију парвовирусом Б19. Често прање руку је препоручује као практичан и вероватно ефикасан метод за смањење ширења парвовируса. Искључивање особа са инфекцијом парвовирусом Б19 са посла у установама за бригу о деци, школама, или другим установама вероватно неће спречити ширење парвовируса Б19, пошто су само болесне особе заразне пре него што развију карактеристичан осип.

Због тога, Центри за контролу и превенцију болести (ЦКПБ) не препоручују да се труднице рутински искључују са радног места где се јавила епидемија болести. Уместо тога, ЦКПБ ово сматра личном одлуком жене након разговора са породицом о здрављу пружалац неге и послодавацем.

Труднице могу учинити следеће да би се заштитиле од инфекције парвовирусом Б19:

  • Након додиривања секрета из носа или уста, добро оперите руке сапуном и топлом текућом водом
  • Темељно прање руку је најбољи начин да се спречи ширење заразних болести.

Вииди још[уреди | уреди извор]

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в г д de Jong, Eveline P.; de Haan, Timo R.; Kroes, Aloys C. M.; Beersma, Matthias F. C.; Oepkes, Dick; Walther, Frans J. (2006). „Parvovirus B19 infection in pregnancy”. Journal of Clinical Virology: The Official Publication of the Pan American Society for Clinical Virology. 36 (1): 1—7. ISSN 1386-6532. PMID 16488187. doi:10.1016/j.jcv.2006.01.004. 
  2. ^ а б в FIFTH DISEASE (PARVOVIRUS B19) AND PREGNANCY, Prepared by Hennepin County Human Services and Public Health Department (HSPHD) September 2015
  3. ^ Brown KE. Human Parvoviruses. In: Long SS, Pickering LK, Prober CG, eds. Principles and Practice of Pediatric Infectious Diseases. 3rd ed. Philadelphia, PA: Churchill Livingstone Elsevier; 2008:1072-1076.
  4. ^ Servey JT, Reamy BV, Hodge J. Clinical presentations of parvovirus B19 infection. Am Fam Physician. Feb 1 2007;75(3):373-6.
  5. ^ Anderson LJ, Hurwitz ES. Human parvovirus B19 and pregnancy. Clin Perinatol. 1988;15:273.
  6. ^ Brown KE. Parvovirus B19. In: Mandell GL, Bennet JE, Dolin R. Mandell, Douglas and Bennett's Principals and Practice of Infectious Diseases. Vol 2. 6th ed. Philadelphia, PA: Churchill Livingstone Elsevier; 2005:1891-1902.
  7. ^ а б в L'ubuský, M.; Pospísilová, D.; Hyjánek, J.; Procházka, M.; Mícková, I. (2005). „[Prenatal parvovirus B19 infection in fetus]”. Ceska Gynekologie. 70 (4): 306—311. ISSN 1210-7832. PMID 16128133. 
  8. ^ а б Stenner, S.; Enders, G.; Klee, A.; Eiden, U.; Weidner, A.; Gonser, M. (2002). „[Diagnostic and therapy of a severe fetal parvovirus-B19-infection with persistence of viral DNA in the mothers blood but inconspicuous serological tests. Case report]”. Zeitschrift Fur Geburtshilfe Und Neonatologie. 206 (3): 102—106. ISSN 0948-2393. PMID 12098826. doi:10.1055/s-2002-32647. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Инфекција_парвовирусом_Б19_у_трудноћи&oldid=27442852”