Informacioni rat
 |
Informacioni rat obuhvata aktivnosti uperene protiv znanja i sistema vrednosti određene zemlje ili organizacije. Zbog propagandnih delatnosti često se ova vrsta ratovanja povezuje sa psihološkim ratovanjem.
Informacione operacije[uredi | uredi izvor]
Informacione operacije su planirana delovanja za prenos odabranih informacija na strano stanovništvo kako bi se uticalo na njihove osećaje i objektivno rasuđivanje, i samim tim i na ponašanje stranih vlada, organizacija i društva. Svrha informacionih operacija je podstaći ili pojačati strane stavove i ponašanje pogodne za postizanje političkih i vojnih ciljeva inicijatora informacionih operacija. U tim operacijama se često koriste i propagandne metode iz područja psihološkog ratovanja pa se takve operacije često nazivaju i informaciono-propagandne aktivnosti.
Primer takve operacije može se naći pri upotrebi termina palestinska država koju je oko 1964. godine koristio PLO, iako taj naziv službeno nikada nije postojao, a označavao je ne-jevrejsku, tj. ne-izraelsku zemlju. U toj operaciji je važno bilo pustiti određenu informaciju u opticaj. Nakon toga su je prvo počeli koristiti novinari, zatim javno mnjenje, a na kraju i političari.
Internetsko ratovanje[uredi | uredi izvor]
Internetsko ratovanje je podvrsta informacionog ratovanja, koja se odvija u sajberspejsu. Na sajberspejs može uticati bilo koja grupa koja poseduje računare koji se mogu povezati u postojeće računarske mreže. Internet napadi neke grupe mogu biti usmereni na namerno ubacivanje dezinformacija na neke internetforume, enciklopedije, blogove i web stranice sličnog karaktera ili mogu biti strogo usmereni prema mrežnoj sabotaži tj. internet terorizmu.
Internet terorizam[uredi | uredi izvor]
Internet terorizam predstavlja terorističko delovanje korišćenjem internet resursa. Upadom u osetljive računarske mreže ili veb-portale neprijateljskih vlada. Česta meta su veb-portali i mreže aerodroma, vojnih ustanova, vlade, železnice i dr. državnih ustanova, kojima se može izazvati haos i panika u stanovništvu i na taj način naneti šteta ciljanoj državi.
Mnoge svetske vlade su prepoznale uništavanje kompjuterskih sistema ili ometanje elektronskog poslovanja u nekoj državi, smetnji rada vlade, banaka, ali i nuklearnih postrojenja, kao ključan deo ratovanja u budućnosti.
U proleće 2007. banke, vladine agencije i političke stranke u Estoniji napadnute su, Estonci tvrde, od strane Rusije. Poznata po svom elektronskom poslovanju, Estonija je bila nakratko u potpunosti bez internet komunikacije i postala tako prvo poprište IT rata. Osim u Estoniji, takvi su napadi zabeleženi i na Gruziju 2008. godine, u jeku sukoba s Rusijom, a i u Kirgistanu.
Nemačke su obavještajne službe prijavile sajber napade iz Kine na nekoliko nemačkih ministarstava i vladu u pokušaju da se otkriju poverljive informacije. Navodno su 2007. kineski hakeri postali tako uporni u svojim pokušajima industrijske špijunaže da je kancelarka Angela Merkel otvoreno zatražila od kineskih diplomata za vreme njihove posete Nemačkoj da se sa tim prestane.
Kompjuterske mreže su najranjivija infrastruktura i zato bi mogle biti glavna meta terorista, tvrde i američki stručnjaci koji već godinama upozoravaju na mogući “elektronski Perl Harbor”, “digitalni 11. septembar” ili “Sajbergeddon”.
Nemačka vlada je u međuvremenu odobrila nacrt zakona kojim bi se pojačala sigurnost državnih informacija i komunikacijskih kanala o kojem će uskoro raspravljati Bundestag.
Veb portali državnih organa Srbije često su poslednjih godina bili meta napada albanskih internet terorista. Najpoznatija grupa albanskih sajber terorista predstavlja se imenom KHG - (engl. Kosovo Hacking Group - Косовска хакерска група).
