Istorija Mjanmara

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu

Burma je u svojoj ranoj istoriji zbog geografskog sklopa bila podeljena na izolovane kraljevine i kneževine. Nastanila su je plemena koja su naišla sa severa visoravni Tibeta. Svaki talas je potiskivao prethodno pleme, dok se najzad Čini, Moni, Arkani, Šani i Kareni nisu nastanili u ravnicama i u brežuljcima juga. Ekspanzija Indijaca i II veku dovela je Burmu i dodir sa indijskom civilizacijom. Primorje i južna Burma primili su indijsku kulturu, umetnost i budizam.

Burma u doba Amavrahta[uredi]

Amavrahta (1044—1077) je unekoliko navrata ujedinio male plemenske kneževine. Unapredio je budizam, osvojio Arakan i Taton, centar monske civilizacije. Pagan (danas Bagan), prestonica Burme, izrastao je u veliki grad s mnogo pagoda. Amavraht je osnivač dinastije koja je Burmu uvela u „zlatno doba“.

Mongolska osvajanja Burme[uredi]

Burmu je osvojio Kublaj Kan, mongolsi car. Kublaj je držao Pagan četrnaest godina (1287—1301). Dolaskom šanskih prinčeva Mongoli su napustili Burmu.

Kraljevine — Ava, Tangu i Pegu[uredi]

Nakon odlaska Mongola, na području Burme, stvorile su se nove kraljevine — Ava, Tangu i Pegu.

Tangu[uredi]

Početkom 15. veka Tangu je postao glavna burmanska država. Njen kralj Tabinšvehti (1531—1550) bio je hrabar i vešt vojskovođa. Osvojio je Batejn, Mjaungmja i Pegu. Zatim je na severu osvojio Pagan. Njegov naslednik Bajnaung (1550—1581) nastavio je ekspanziju i uspostavio svoju vlast nad celom ravnicom, šanskim državama Tenaserimom Pokorio je Sijam. Dobro je upravljao, ali za održavanje vlasti nad ovolikom teritorijom bilo je potrebno ratovati svake godine. Poljoprivreda je propadala i ljudska snaga se iscrpljivala. Kada je umro, ostavio je veliku, ali slabu državu bez jedinstvene uprave. Sijamci su 1600. oslobodili svoju zemlju i deo Tenaserima i zajedno sa Arkancima upali u deltu i opljačkali Pegu. Kralj Talun (1629—1648) je konsolidovao državu i prestonicu je premestio iz Pegua u Avu gde je bila van dodira sa spoljašnjim svetom.


Spoljašnje veze[uredi]