Kalki

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Kalki (sanskrit. कल्कि, kalki), Kalkin ili Karki[1], je deseti i poslednji avatar boga Višnu, koji se pojavljuje u Kali Jugi, jednom od četiri perioda beskrajnog kruga postojanja u kosmologiji vaišnavizma.

Raja Ravi Varma, Kalki

U Puranama je opisan kako na belom konju sa vatrenim mačem završava mračna vremena i uklanja adarmu, vodeći svet u Satja Jugu. Opis Kalkija varira od tekstova, u nekim je opisan kao nevidljiva sila koja uništava zlo i haos, dok u drugim kao osoba koja ubija one koji progone druge, a negde kako vodi Braminu vojsku. Kalkija porede sa Mesijom u judaizmu i sa Maitrejom u budizmu, dok sličnost nalaze i u jahačima Apokalipse u hrišćanstvu.[2][3] U tibetanskom budizmu Kalačakra - Tantra opisuje 25 vladara, od kojih je svaki nazvan Kalki, koji vladaju iz nebeske Shambhale. Poslednji Kalki iz Shambhale uništava varvarsku muslimansku vojsku, nakon čega budizam procveta. Ovaj tekst datira iz 10 - og veka pre nove ere.[4][5][6]

Etimologija[uredi | uredi izvor]

Ime Kalki se može prevesti kao beli konj, uništitelj prljavštine i večnost. Neki naučnici kao Oto Šrader tvrde da je prvobitno ime moglo biti karki (vitez belog konja) koje se kasnije promenilo u Kalki. Ovaj predlog podupiru dve pronađene verzije Mahabharate u kojima je napisano ime Karki, a ne Kalki[1]. Kalki je izvedeno od Kal, što znači vreme.[7] Bukvalno značenje Kalkija je osnaživanje glasa. Pronađeni su rukopisi Mahabharata gde sanskritski stihovi nazivaju avatara Karki, a ne Kalki. Opisan je kao avatar koji se pojavljuje na kraju Kali Iuge. Završava najmračniju, degenerativnu i haotišnu fazu Kali Iuge radi uklanjanja adharme, dok jaše belog konja sa vatrenim mačem.[8][9]

Opis[uredi | uredi izvor]

Kalki je avatar boga Višnu. Avatar označava silazak i odnosi se na inkarnaciju boga na zemlji. U Garuda Purani pominje se deset avatara, od kojih je Kalki poslednji i pojavljuje se u Kali Jugi.[10] U periodu kada je svet utonuo u najmračnije i najhaotičnije stanje. On se pojavljuje na belom konju gde drži mač sjajan kao meteor, kako bi uklonio adarmu i započeo Satja Jugu[3], ponovo započinjući vremenski krug.

Dašavatara (दशावतार, daśāvatāra - deset avatara), delo iz XIX veka. (Sa leve strane):Matsja, Kurma, Varaha, Varasima, Varmana, Parašurama, Rama, Krišna, Balarma ili Buda i Kalki.

Točak vremena[uredi | uredi izvor]

U budističkom tekstu Kalačakra tantra  (Sanskrit: Kālacakra, Tibetan: དུས་ཀྱི་འཁོར་ལོ། - točak vremena), koji pripada tibetanskom budizmu, Kalki (Kalkin - poglavica) su pravedni kraljevi koji žive u Šambali. U tekstu se pominju mnogi Kalkiji, od kojih se svaki bori protiv propasti i haosa. Poslednji Kalki se zove Cakrin predviđa se da će okončati haos i degeneraciju okupljanjem velike vojske koja će iskoreniti islamske snage.[4] [5] Za poslednjeg Kalkija se veruje da će sakupiti armije i ukloniti ”vojske Islama” i vratiti mir.[11][12] Prema Donaldu Lopezu – Kalki će započeti novi vremenski krug u kome će budizam procvetati i ljudi će živeti dugo i srećno.[11] Ovaj spis je još važan zbog uspostavljanja hronologije o pojavi Kalkija, Lopez smatra da su budistički tekstovi preuzeli ideju iz hinduizma. Drugi naučnici, poput Iijiu Jina, navode da je taj tekst nastao u centralnoj Aziji u 10. veku, a tibetanska literatura je pokupila njegovu verziju u Indiji oko 1027. godine pre nove ere.[13]

Spisi[uredi | uredi izvor]

Kalki se pominje u još spisa, kao što su: Agni Purana, Ramajana i Mahabharata.

Agni Purana[uredi | uredi izvor]

Opisuje kako će ne-Arijevci koji se budu predstavljali kao kraljevi ubijati one ljude koji budu pravedni. Kalki će uništiti ne-Arijevce svojim oružjem. On će uspostaviti moralni kodeks na osnovu varni, društva podeljenog na četiri kaste. Tada će se ljudi vratiti na put pravednosti.[14]

Mahabharata[uredi | uredi izvor]

U Mahabharati se pominje kako će ljudski život, intelekt i fizička snaga samo opadati kako se Juge smenjuju. Istina više neće postojati, ljudi će biti spremni da oduzmu drugima život, koji je samo zasnovan na fizičkom uživanju. Znanje se neće poštovati, a vera u Boga će nestati. Moral će tada biti najniži. Ljudi postaju lažovi i lopovi. U tim lošim vrmenima, kada ljudi budu lutali zemljom, započeće novi period. Ljudi će ponovo biti stvoreni i podeljeni u redove počevši sa bramanima. Vremenom rodiće se braman po imenu Kalki Višnujaša u selu Šambala. On će posedovati izuzetnu pamet i snagu. On će ponovo uspostaviti red i mir u svetu u kome vlada nepravda i haos. I on će biti taj koji započinje novi period, Satja Jugu.[15]

Kalki Purana[uredi | uredi izvor]

U Kalki Purani napisan je detaljan život Kalkija. Delo je sakupljački stvoreno iz ostalih hinduističkih purana. U delu se prvo pominje veliko povećanje zla i grehova na zemlji u periodu Kali Juge. Kalki, za koga se veruje da će vratiti red na Zemlji i započeti novi period.

Tekst pripada tradiciji vaišnavizma, gde se Brama i drugi bogovi obraćaju bogu Višni za zaštitu od zla, on obećava da će se roditi kao Kalki u selu Šambala. Po rođenju učio je vedske tekstove, oženio se sa princezom Padmavati (inkarnacija boginje Lakšmi).[16] Kalki i njegova vojska potom vode mnoge ratove i uništavaju sve one koji ne prate darmu.[16] Nakon pobede i uspostavljanje mira, Kalki se vraća u Šambalu. To predstavlja kraj Kali Juge i početak Satja Juge.

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b Brockington, J.L. (1998). The Sanskrit Epics. BRILL Academic. str. 287–288 sa fusnotama 126–127. ISBN 978-90-04-10260-6. 
  2. ^ Rosen, Dalal (2014). Hinduism: An Alphabetical Guide. Penguin. str. 188. ISBN 978-8184752779. 
  3. ^ a b Merriam-Webster, Wendy Doniger (1999). Merriam-Webster's Encyclopedia of World Religions. Merriam-Webster, Inc. str. 629. ISBN 978-0-87779-044-0. 
  4. ^ a b Buddhism in practice. Lopez, Donald S., Jr., 1952- (Abridged izd.). Princeton. ISBN 9781400880072. OCLC 926048981. 
  5. ^ a b Schmidt-Leukel, Perry,. Religious pluralism and interreligious dialogue : the Gifford lectures--an extended edition. Maryknoll, New York. ISBN 9781608336951. OCLC 959698470. 
  6. ^ Ahlbäck, Tore, 1941-, Dahla, Björn., Donnerska institutet för religionshistorisk och kulturhistorisk forskning., Suomen Uskontotieteellinen Seura., Symposium on Exercising Power (2005 : Åbo, Finland) (2006). Exercising power : the role of religions in concord and conflict : based on papers read at the Symposium on Exercising Power : the Role of Religions in Concord and Conflict held at Åbo, Finland, on 17-19 August 2005. Åbo: Published by the Donner Institute for Research in Religious and Cultural History. ISBN 9789521218118. OCLC 137314195. 
  7. ^ Klostermaier, Klaus, 1933- (1984). Mythologies and philosophies of salvation in the theistic traditions of India. Waterloo, Ont.: Published for the Canadian Corp. for Studies in Religion/Corporation canadienne des Sciences religieuses by Wilfrid Laurier University Press. ISBN 9780889201583. OCLC 144144879. 
  8. ^ Mohan, Harsh; Kundu, Reetu; Dalal, Usha (04. 09. 2014). „Renal cell carcinoma arising in ipsilateral duplex system”. Türk Üroloji Dergisi/Turkish Journal of Urology. 40 (3): 185—188. ISSN 1300-5804. doi:10.5152/tud.2014.93708. 
  9. ^ Merriam-Webster's encyclopedia of world religions ; Wendy Doniger, consulting editor. Doniger, Wendy., Merriam-Webster, Inc. Springfield, Mass.: Merriam-Webster. 1999. ISBN 9780877790440. OCLC 41439700. 
  10. ^ Madan, Gopal (1990). India through the ages. Publication Division. Ministry of Information and Broadcasting, Government of India. str. 73. 
  11. ^ a b Lopez Jr., Donald S. (2015). Buddhism in Practice. Princeton University Press. str. 202—204. ISBN 978-1-4008-8007-2. 
  12. ^ Schmidt-Leukel, Perry (2017). Religious Pluralism and Interreligious Theology: The Gifford Lectures. Orbis. str. 220—222. ISBN 978-1-60833-695-1. 
  13. ^ Islam. Jin, Yijiu, 1933-, Chan, Alex Ching-shing, 1966-, Ho, Wai-Yip,. Leiden. ISBN 9789047428008. OCLC 958876626. 
  14. ^ „The Apocalyptic Horse Rider”. Yoga-philosophy. Arhivirano iz originala 09. 12. 2018. g. Pristupljeno 23. 11. 2018. 
  15. ^ „Mahabharata prophecy about Kalki Avatar. The end of Yugas”. Rgdn.info. 10. 3. 2016. Pristupljeno 23. 11. 2018. 
  16. ^ a b Ludo, Rocher (1986). The Puranas. Otto Harrassowitz Verlag. str. 183. ISBN 978-3447025225. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Kalki na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Калки&oldid=27736570”