Karantin

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na: navigaciju, pretragu

Karantin ili kontumac jedna je od epidemioloških mera kojim se sprečava širenje zaraznih bolesti putem izolacije obolelih ili inficiranih od ostalih zdravih osoba. Karantin je ujedno i lokacija na koji se izdvajaju osobe za koje se sumnja da su oboleli od neke zarazne bolesti ili samo postoji opasnost da su oboleli.

Reč u srpskom jeziku nastala je od italijanske reči Quarante = četrdeset, jer je izolacija trajala obično četrdeset dana. Naime venecijanske vlasti su 1423. godine ustanovile izolaciju bolesnih ili sumnjivih da su bolesni u trajanju od 40 dana na jednom ostrvu u Venecijanskom zalivu.

Smatralo se da sve zarazne bolesti imaju inkubaciju manju od 40 dana. Ovaj vremenski period nije određen iskustvom već na osnovu biblijskih podataka, jer su i Mojsije i Isus 40 dana živeli izolovani u pustinji.

Za karantin se obično bira zgrada u kojoj su potom smešteni oboleli ili potencijalni bolesnici. Ulaz i izlaz, osim medicniskom osoblju, koje je opet podvrgnuto strogim higijeskim i dezinfekcionim postupcima, je zabranjen. Međutim i cela sela ili slične teritorije mogu biti su stavljene u karantin.

U osamnaestom, devetnaestom veku normalna pojava na graničnim prelazima je bila zgrada karantina u kojoj bi se smeštali putnici koji su dolazili iz zemlje gde je postojala epidemija neke zarazne bolesti.

U Pančevu je, primera radi, izgrađen kontumac još 1726, a u Zemunu 1730[1]. Osnovni razlog je bio nizak nivo higijene u oblastima pod turskom upravom. U pančevačkom kontumcu ljudi su ostajali 10 dana, 21 ili 42 dana a roba 40 dana. U vreme epidemija angažovane su posebne kordonske jednice sa ciljem da spreče ilegalne prelaske granice i unošenje bolesti. Ovaj karantin je bio u funkciji oko 130 godina.

Najsvežiji slučajevi stavljanja potencijalno obolelih zabeleženi su u zimu 2006. kada je zbog sumnje na "ptičiji grip" na nekoliko lokacija u Srbiji, bilo potrebno uspostavljanje karantina.

Karantina u Srbiji bilo je i za vreme epidemije velikih boginja 1972. godine.

Odeljenja u bolnicama gde su smešteni pacijenti sa zaraznim bolestima imaju tretman koji je predviđen za karantin.

Kao međunarodne karantinske bolesti prema internacionalnim zdravstvenim propisima iz 1974. godine važe: kuga, kolera, žuta groznica i boginje.

Izvori[uredi]

  1. "Istorijski razvoj poštanskog, telegrafskog i telefonskog saobraćaka“ - Dragan Poposki
Star of life.svg     Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).