Kafana Bela lađa (Novi Sad)

Dodaj veze
S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Kafana Bela lađa
Informacije
Lokacija Njegoševa 5, Novi Sad,  Srbija
Status zatvorena
Otvaranje oko 1920.
Zatvaranje Polovinom 20. veka
Oznaka zaštićenog spomenika kulture na zgradi nekadašnje kafane

Bela lađa je bila čuvena novosadska kafana, jedna od najstarijih u ovom gradu, u kojoj se nekada okupljali viđeniji vojvođanski Srbi. Najpozantija je po tome što je, po pisanju istoričara, u njoj zanatlija Stevan Jelinić Ćebenda, u društvu Svetozara Miletića i drugih viđenijih Srba, prvi put upotrebio izraz „Srpska Atina” za Novi Sad. Bila je jedna od najznačajnijih kafana u Novom Sadu, o čemu govori podatak da je ulica u kojoj se kafana nalazila nosila naziv Weisse Schiff – Gase (na nemačkom), Feher-hajo utca (na mađarskom jeziku), odnosno Bele lađe ulica.[1]

Zgrada u kojoj se nalazila ova kafana i dalje postoji. Nalazi se u Njegoševoj ulici br. 5, ali je godinama napuštena, zapuštena i preti joj urušavanje.[2]

Istorija[uredi | uredi izvor]

Novosadska kafana “Bela lađa” osnovana je početkom 19. veka, u vreme kada su Dunavom zaplovili prvi parobrodi. Prvi put se u istorijskim izvorima spominje već 1812. godine, pod latinskim nazivom „Alba navis”, u pismu somborskog magistrata novosadskom.[3] Prema pričama najstarijih Novosađana, ti parobrodi su bili beli i imali jednu crnu prugu preko celog trupa. Te lađe bile su veliki događaji, kako za decu, tako i za odrasle. Tako su gotovo „preko noći” širom Vojvodine počele da se otvaraju kafane u čijem je nazivu bila bela lađa, pa je i u Novom Sadu jedna kafana dobila takvo ime. Nije poznata tačna godina nastanka ove kafane, ali postoje indicije da je zgrada u kojoj se nalazila sagrađena u poslednjoj deceniji 18. veka.

„Bela lađa” je bila kafana u kojoj su se uglavnom okupljali viđeniji Srbi, srpska kulturna i politička inteligencija,[4] kao nekada u kafani „Kod klamile”. Među njima su bili Jaša Tomić, Svetozar Miletić, Laza Kostić, Tona Hadžić,

Jovan Jovanović Zmaj, Jovan Subotić, Mihailo Polit-Desančić, Novak Radonjić, Vojislav Ilić, Jakov Ignjatović, Jovan Skerlić, Kosta Trifković, Đura Jakšić, Jovan Đorđević, Isidor Bajić, Miša Dimitrijević, Laza Telečki[5] i drugi. U njoj su se pevale srpske pesme i izvodile kompozicije koje su komponovali čuveni Isidor Bajić i Marko Nešić,[6] a neretko se donosile i važne odluke.

Među muzičarima u orkestrima koji su svirali u „Beloj lađi” bilo je i nekoliko naročito značajnih umetnika, kako onih narodnih koji su širili srpsku pesmu, čuvali je i negovali, tako i profesionalaca koji su postigli svetski uspeh. Jedan od njih je bio i Vlada Marjanović, koji je 1907. godine emigrirao u Ameriku, gde je jedno vreme nastupao kao dirigent sa orkestrom tamburaša u čuvenoj njujorškoj Metropoliten operi.[7]

„Bela lađa” u savremenom dobu[uredi | uredi izvor]

Početak Njegoševe ulice i oronula fasada nekada čuvene kafane „Bela lađa”

U 20. veku „Bela Lađa” je izgubila značaj, a potom i namenu. Nacionalizovana je 28. juna 1948. godine i polovinom veka predstavljala je jedan zaboravljeni ugostiteljski objekat.[8] U zgradi u kojoj se nalazila kasnije je bilo smešteno javno kupatilo, zatim kupleraj, a 1950. zgradu je dobilo na korišćenje preduzeće „Vojvodinaput”. Njena unutrašnjost adaptirana za novu namenu.[9] Posle nekoliko drugih preduzeća u nju se na kraju uselila Gradska inspekcija. Kada je 2006. godine Inspekcija iseljena, zgrada je više puta bila na meti vandala, a lokalne vlasti su u urbanističkim planovima početkom 2000-ih izdale i dozvolu za rušenje kako bi se na tom mestu izgradio trospratni tržni centar.[10] Ipak, 2008. odustalo se od rušenja, posle donošenja odluke Vlade Srbije o proglašenju užeg jezgra Novog Sada za kulturno dobro. Odlukom republike zgrada u Njegoševoj 5 stavljena je pod posebnu zaštitu zbog svoje istorijske vrednosti,[11] ali decenijama stoji prazna, oronula[12] i preti joj urušavanje, mada je planirana njena restauracija.[13] Jedna od prepreka je i činjenica da je zgrada 2017. restitucijom vraćena bivšim vlasnicima.[14]

„Bela lađa” i Srpska Atina[uredi | uredi izvor]

Nekadašnja kafana Bela lađa u Njegoševoj br. 5

Kafana „Bela lađa” najpoznatija je po tome što je u njoj nastao čuveni nadimak Novog Sada - Srpska Atina. Kumovao je novosadski zanatlija Stevan Jelinić Ćebenda. U knjizi Matičinih članova uz njegovo ime piše da je bio „arendator”. Kao vatreni pristalica narodnjaka, on je u „Lađi” često sedeo u društvu Miletića, tadašnjeg gradonačelnika Novog Sada i vođe Srpskog narodnog pokreta. U jednom takvom razgovoru Ćebenda je, veruje se, uporedio novosadsku varoš sa Atinom zbog mnoštva kulturnih znamenja, a Miletiću je to poređenje veoma svidelo. Ovu anegdotu Novosađani prenose iz veka u vek, a pisani trag ostavio je jedino Ljubomir Lotić, književnik i dugogodišnji službenik Matice srpske. U fusnoti članka „Spomenici novosadske trgovačke omladine 1902–1932” Lotić navodi da ga je traganje za poreklom nadimka Srpska Atina dovelo do profesora i funkcionera Matice srpske Milana A. Jovanovića Babe. Od njega je Lotić saznao da je nadimak potekao od Miletićevih pristalica, odnosno Novosađanina Stevana Jelinića Ćebende.[12]

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Gajić 1948, str. 218
  2. ^ „Mural "Srpska Atina" zamenio uklonjen Remedov mural”. 021 Novi Sad. 5. 11. 2019. Pristupljeno 18. 11. 2021. 
  3. ^ „NJEGOŠEVA 2”. NS Priče. 3. 1. 2020. Pristupljeno 27. 11. 2021. 
  4. ^ „Zašto se Novi Sad naziva i ,,Srpska Atina“?”. VojvodinaInfo. 25. 7. 2020. Arhivirano iz originala 04. 04. 2022. g. Pristupljeno 20. 11. 2021. 
  5. ^ „O NJEGOŠEVOJ ULICI”. NS Priče. 31. 12. 2020. Pristupljeno 27. 11. 2021. 
  6. ^ Knežev, Zoran (12. 5. 2012). „KAFANA "BELA LAĐA" I NJEN SVIRAC ČIKA LAZA”. Moj Novi Sad. Pristupljeno 20. 11. 2021. 
  7. ^ Knežev, Zoran (12. 5. 2012). „I ovo je bilo: Kako je tamburaš iz “Bele lađe” postao dirigent u Metropolitenu”. Moj Novi Sad. Pristupljeno 20. 11. 2021. 
  8. ^ Gajić 1948, str. 217
  9. ^ „NJEGOŠEVA 5”. NS Priče. 3. 1. 2020. Pristupljeno 27. 11. 2021. 
  10. ^ „Propada kuća u kojoj je rečeno da je Novi Sad Srpska Atina, važećim planom bi mogla da se sruši”. 021.rs. 16. 7. 2020. Pristupljeno 20. 11. 2021. 
  11. ^ Bogosavljević, Žarko (1. 2. 2008). „Kafana „Bela lađa“ neće biti porušena”. Blic. Pristupljeno 20. 11. 2021. 
  12. ^ a b Simić, Jovanka (23. 3. 2018). „Srpska Atina nekad i sad”. Kulturni centar Novog Sada. Pristupljeno 20. 11. 2021. 
  13. ^ Bojović, Ana (22. 7. 2020). „Novi Sad: Kući u kojoj se nalazila kafana "Bela lađa" u Njegoševoj ulici, preti urušavanje”. Rado televizija Vojvodine. Pristupljeno 20. 11. 2021. 
  14. ^ Kovačević, Snežana (7. 8. 2017). „Kuda plovi Bela lađa”. Politika. Pristupljeno 20. 11. 2021. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Kafana Bela lađa na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Кафана_Бела_лађа_(Нови_Сад)&oldid=26897221”