Klaus fon Štaufenberg

Klaus fon Štaufenberg
Štaufenberg sa pukovnikom Kvirnhajmom
Lični podaci
Datum rođenja	(1907-11-15)15. novembar 1907.
Mesto rođenja	Jetingen-Šepah, Nemačko carstvo
Datum smrti	20. jul 1944.(1944-07-20) (36 god.)
Mesto smrti	Berlin, Nacistička Nemačka

Grof Klaus Filip Marija Šenk fon Štaufenberg (nem. Claus Philipp Maria Graf Schenk von Stauffenberg; Jetingen-Šepah, 15. novembar 1907 — Berlin, 20. jul 1944) je bio nemački aristokrata i armijski pukovnik tokom Drugog svetskog rata. Bio je jedna od glavnih figura u julskoj zaveri da se ubije Adolf Hitler.

Po izbijanju Drugog svetskog rata raspoređen na Istočni front kao oficir Vermahta, gde nije mogao da podnese zlodela pripadnika SS-odreda nad Rusima i Jevrejima u Ukrajini, zbog čega biva prebačen u Romelov Afrički korpus. Na tom frontu gubi levo oko i desnu ruku. Sa porazima u Africi i na Istočnom frontu, kao oficir koji nikada nije bio član Nacističke partije, shvatio je da Nemačka srlja u propast i sprema se da izvrši državni udar (nastojeći da oko sebe okupi Ervina Romela, Ludviga Beka itd).

Kao stariji štabni oficir Vermahta, sa urednim pristupom Hitleru na njegovim sastancima, Štaufenberg je preuzeo glavnu ulogu u zaveri. Njemu je dat zadatak da podmetne tašnu, u kojoj su bili spakovani eksploziv i vremenski mehanizam, pored Hitlera u njegovoj kolibi za sastanke u vojnoj vrhovnoj komandi u Vulfšanceu (nem. Вучја јама) blizu Rastenburga, Istočna Pruska (danas Kentšin, Poljska).

Iako je četvoro ljudi ubijeno i skoro svi prisutni su ranjeni, Hitler je samo lakše ranjen. Štaufenberg je uhapšen i presuđeno mu je istog dana, a pogubljen je pola sata posle ponoći. Mnogi zaverenici su takođe pogubljeni narednih dana.

Danas, zbog svoje ključne uloge koju je odigrao u 20. julskoj zaveri, Štaufenberg se slavi kao nemački nacionalni heroj i simbol nemačkog otpora nacističkom režimu. Brojne ulice i trgovi su nazvani po njemu. Dom Gan je takođe napisao poemu Štaufenberg u njegovu čast.

Vojnička karijera

Štaufenberg je rođen kao treći od trojice sinova (druga dvojica su bila Bertold i Aleksandar) u Jetingenu u Švabiji blizu Ulma, u kraljevstvu Bavarska u jednoj od najstarijih i najcenjenijih aristokratskih južnonemačkih katoličkih porodica.

Njegov otac je bio grof Alfred fon Štaufenberg, poslednji oberhofmaršal kraljevine Virtemberg i Karoline fon Uhkul-Gilenbrand. Među njihovim precima je bilo nekoliko poznatih Prusa, uključujući najpoznatijeg Augusta fon Gnajzenaua.

Njegovo prezime pokazuje na carsku planinu i zamak Štaufenberg. Klaus je bio vrlo obrazovan i naginjao je književnosti, ali se na kraju posvetio vojničkoj karijeri. Pridružio se porodičnom puku u Bambergu, 17. konjičkom puku 1926. godine.

To je takođe bilo vreme kada je Albreht fon Blumental predstavio njega i Bertolda uticajnom krugu oko pesnika Stefana Georga, iz koga su na kraju poticali mnogi pripadnici nemačkog pokreta otpora. Adolf Hitler je 1933. godine došao na vlast i dok su neki stavovi Nacističke stranke bili odvratni, Štaufenberg nije od početka bio u potpunoj opoziciji njihovim idejama, posebno u pogledu nacionalizma.

Ipak, nakon Kristalne noći novembra 1938, osetio je veliku sramotu koja je naneta Nemačkoj i to je duboko povredilo njegov osećaj morala i pravde. Sistematsko maltretiranje Jevreja i potiskivanje religije u Nemačkoj su učinili Štaufenberga kao katolika sve više protivnikom nacista.

U vojsci je probijao sebi put i 1. januara 1937. je imenovan za kapetana, čin koji će držati narednih šest godina. Njegov puk je postao deo Šeste oklopne divizije i bio je umešan u okupacije Sudetske oblasti i, kada je izbio rat, u poljskoj, francuskoj i sovjetskoj kampanji. Na kraju francuske kampanje (31. maj 1940) odlikovan je Gvozdenim krstom prvog reda.

Unapređen je u potpukovnika 1. januara 1943. godine i uskoro prebačen na Severnoafrički front. Tu je, dok je istraživao novi komandni položaj, njegovo vozilo spazio britanski avion i teško ga je ranio. Proveo je tri meseca u bolnici i izgubio je levo oko, desnu ruku i četvrti i peti prst na levoj ruci, iako se kasnije šalio da bi teško znao šta bi uradio da je imao svih deset prstiju.

Dok mu je njegov ujak grof Nikolaus fon Ukskul prišao sa predlogom da stupi u pokret otpora nakon poljske kampanje 1939, Štaufenbergova savest i religijska ubeđenja su već zahtevali da deluje.

U početku se osećao bespomoćnim pošto nije bio na poziciji da pomogne organizovanje puča, ali je konačno 1943, nakon oporavka od rana, postavljen za štabnog oficira u Rezervnoj armiji čije je sedište bilo u ulici Benderštrase u Berlinu.

Ovde je jedan od njegovih pretpostavljenih bio general Fridrih Olbriht, angažovan u pokretu otpora. U Rezervnoj armiji su imali jedinstvenu mogućnost da izvrše puč, pošto je jedna od njenih funkcija bila Operacija Valkira. Ovo je bila mogućnost u slučaju nužde koja je dozvoljavala Rezervnoj armiji da preuzme kontrolu nad Rajhom u slučaju unutrašnjih nemira kada su komunikacije sa vojnom vrhovnom komandom bile blokirane.

Bendelerblok, mesto gde su streljani učesnici Julske zavere

Ironično je da je plan Valkira odobrio sam Hitler i sada je on postajao sredstvo njegovog uklanjanja sa vlasti.

20. julska zavera

Glavni članak: 20. julska zavera

Dok je Štaufenbergov plan zahtevao da on bude u štabu u ulici Bender da telefonira redovnim jedinicama Vermahta koje su bile u Nemačkoj da uhapse vođe političkih organizacija, kao što su bili Služba bezbednosti i Gestapo, na kraju je Štaufenberg bio jedini od zaverenika koji je imao uredan pristup Hitleru.

Čak i sa samo tri preostala prsta, Štaufenberg, u 1944. unapređen u pukovnika, je pristao da izvrši ubistvo nemačkog firera. Torba pukovnika fon Štaufenberga je bila napunjena eksplozivom i malim časovnikom. On je ušao u salu za sastanke u kojoj je Hitler bio prisutan, postavio tašnu ispod stola, izjavio da mora da obavi hitan telefonski poziv za Berlin i brzo napustio sobu. Čekao je u obližnjem skloništu do eksplozije koja je raznela kolibu. Prema onome što je video, bio je ubeđen da niko nije mogao da je preživi. Iako je četvoro ljudi ubijeno i skoro svi prisutni ranjeni, Hitler je bio samo lakše povređen pošto je bio zaštićen teškim čvrstim konferencijskim stolom od hrastovine.

Štaufenberg i njegov saučesnik, poručnik Verner fon Heften, su brzo izašli iz dobro čuvane baze da bi odleteli za Berlin avionom Junkers Ju 52 koji ih je čekao. Štaufenberg je saznao za svoj neuspeh tek u Berlinu.

Dok je leteo, izdato je naređenje iz Hitlerovog štaba da se obori avion u kome su bili fon Štaufenberg i fon Haften, ali je naređenje završilo na stolu kolege zaverenika, Fridriha Georga iz vazduhoplovne uprave i nije prosleđeno dalje.

Hitler je emitovao poruku na državnom radiju i postalo je jasno da prevrat nije uspeo. Kratko nakon toga, zaverenici su uhvaćeni u svojoj kancelariji, dok je Štaufenberg ranjen u rame.

Razlozi neuspeha

• Fon Štaufenberg je imao vremena da aktivira samo jednu od dve bombe koje je imao; prekinut je dok je aktivirao eksplozive.
• Hitler je gledao nad mapom kada je bomba eksplodirala. Prisutni oficir nemačke vojske, potpukovnik Hajnc Brand, je pokušavao da bolje vidi mapu, a pošto mu je Štaufenbergova tašna smetala i pomerio ju je na suprotnu stranu noge stola, još više zaštitivši Hitlera od eksplozije. (Ipak, ovo je osporeno)

Pogubljenje

Memorijalna ploča na mjestu Štaufenbergovog pogubljenja

General Fridrih From, komandant rezervne armije, i sam osumnjičen da je zaverenik i potom pogubljen, je održao improvizovani vojni sud i osudio je vođe zavere po kratkom postupku na smrt.

Štaufenberg, zajedno sa svojim prijateljima oficirima generalom Olbrihtom, poručnikom fon Haftenom i pukovnikom fon Kvirnhajmom je kasnije te noći streljan u dvorištu Benderbloka u Berlinu.

Kada mu se približio kraj, Štaufenberg je izgovorio svoje poslednje reči: „Živela naša sveta Nemačka!“ U pokušaju da smiri savest zbog svojih drugova zaverenika, general From je dozvolio oficirima časnu sahranu sa svojim odlikovanjima. Ipak, sledećeg dana, Štaufenbergovo telo je iskopano, uzeta su mu odlikovanja i spaljen je.

Još jedna važna figura u zaveri je bio Štaufenbergov stariji brat Bertold, kome je suđeno pred narodnim sudom sudije Rolanda Frajslera 10. avgusta i bio je jedan od osam zaverenika koji su obešeni u zatvoru Plocenzi u Berlinu, kasnije tog dana.

Štaufenbergovu ženu i decu je uhapsio SS u poslednjim satima Drugog svetskog rata je trebalo da budu pogubljeni kada je SS odlučio da ne izvrši ovo naređenje kada je postao svestan da su britanski vojnici na 400 m od njih.

Na račun glavne uloge koju je igrao u zaveri, Klaus fon Štaufenberg se danas slavi kao narodni heroj u Nemačkoj i ostaje simbol nemačkog otpora nacističkom režimu (poznat kao Viderstand).

Od kraja rata Benderblok je postao memorijal palim u antinacističkom pokretu otpora. Ime ulice je promenjeno iz Benderštrase u Štaufenbergštrase, a Benderblok je sad dom Memorijalnog centra nemačkog otpora, stalne izložbe sa više od 5.000 fotografija i dokumenata koji pokazuju na delu razne organizacije otpora tokom Hitlerove vladavine. Dvorište gde su oficiri streljani je sada mesto sećanja sa tablom podseća na te događaje i ima bronzani spomenik mladog čoveka sa simbolički podignutim rukama.

Porodica

Štaufenberg se oženio baronicom Ninom von Lerčenfeld 26. novembra u Bambergu. Imali su petoro dece: Bertolda, Hajmeran, Franca Ludviga, Valeriju i Konstancu. Nina je bila zatvorena u koncentracioni logor nakon pogubljenja svog muža. Umrla je u 92. godini 2. aprila 2006. blizu Bamberga. Najstariji sin, Bertold, je postao general Bundesvera, nove armije Zapadne Nemačke.

Literatura

• Wunder, Gerd (1972). Die Schenken von Stauffenberg. Müller & Gräff. str. 480. 

Spoljašnje veze

• Štaufenberg i pokušaj ubistva 20. jula 1944
• Izlazak iz senke Nacista? - reportaža BBS sa šezdesetogodišnjice 20. julske zavere od Kler Marfi
• Slike iz Memorijala 20. jula 1944 u Berlinu - deo kolekcije Jana Sandersa