Kompozicija slike

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na: navigaciju, pretragu
Alfons Muha - Igra

Kompozicija ili pravila kompozicije jeste zbir pravila i preporuka na uređenje elemenata u umetničkom delu u slici, grafičkom dizajnu, filmu, fotografiji, skulpturi.

Vikicitati „'Kompozicija to je takav džumbus. Ako bi pročitali sve knjige koje o tome postoje, tada kada tako pogledate nemoguće je ih se držati. To je samo propis. Tih osnovnih elemanata uvek tamo mora biti. Sigurno da!'

—Josef Sudek

Vikicitati „'Kompozicija je umetnost raspoređivanja raznih elemenata kojim slikar raspolaže da izrazi svoje osećanje.'

Likovna kompozicija uključuje više pojmova, odnosno načina kombinovanja likovnih elemenata:

Kompozicioni elementi[uredi]

Dijagonalna linija naglašava prostor

Razni vizuelni elementi, poznati kao kompozicioni elementi, formalni elementi ili umetnički elementi jesu oni kojima se umetnik služi da bi komponovao slike. Ovi elementi se u ukupnoj konstrukciji slike obično odnose sami prema sebi i prema celini dela. Za kompoziciju su važni sastavni principi, koji su postupci koji se primenjuju u drugim sistemima i disciplinama. To su principi: uloge, kontrasta, simetrije i proporcije.

Kompozicione metode:

  • Sastavni principi- su postupci koji imaju opšte vrednosti
  1. Princip uloge- osnovni princip sastava slike
  2. Princip ritma- ponavljanje istih ili sličnih elemenata ili oblika, tonova ili boja
  3. Princip simetrije- pravilan raspored okolo sredine ili neke osovine
  4. Princip kontrasta- uzajamno postavljanje dva ili više različitih kvaliteta ili kvantiteta
  5. Princip proporcije- za donošenje sudova o veličini drugih objekata
  • Linearna kompozicija- linija i kriva koja stvara vizuelni put koji omogućava da se oko kreće u okviru slike.
  1. Smer- vizuelne trase koje mogu imati vertikalni, horizontalni ili dijagonalni
  1. Oblici i objekti- tonalne kompozicije, geometriska omeđenost oblasti ivica
  2. Tekstura- osobine površina
  3. Veličina- relativne razmere, proporcije i uzajamni odnosi slika i oblika
  • Kompoticija boja- boja koja izražava tonove i različiti intenzitet
  • Perspektiva- izražavanje dubine, prednjeg, srednjeg i stražnjeg plana
  • Prostor- prostor koji zaprema delo

Sastavni principi[uredi]

Za više informacija pogledajte članak Sastavni principi.

To su principi koje su prisutni u drugim disciplinama i imaju opštu upotrebu. To su principi uloge, ritma, kontrasta, simetrije i proporcije.

Princip uloge[uredi]

Za više informacija pogledajte članak Princip uloge.

Je glavni princip kompozicije slike. Svaki elemenat u slici ima određenu ulogu, ima određeni značaj i igra određenu ulogu u slici i po njoj elemente delimo na glavne, sporedne, one koje nam smetaju, i one koje nas zbunjuju.

Princip ritma[uredi]

Za više informacija pogledajte članak Princip ritma.

Ritam je ponavljanje istih ili sličnih elemenata i oblika, tonova ili boja u određenim varijantama. Ako su iste varijacije tada imamo pravilni ritam a kod različitih imamo nepravilni ritam. Za ispravni ritam mora biti prisutan određeni broj elemenata i njegove varijante. Zanimljivo deluje narušavanje ritma.

Princip simetrije[uredi]

Za više informacija pogledajte članak Princip simetrije.

Simetrija je pravilan raspored elemenata oko sredine ili neke ose (vertikalne, horizontalne ili kose). Elemanti su isti ili veoma sličnih oblika, veličina ili boje. Simetrija izaziva ravnotežu i mirnoću.

Princip kontrasta[uredi]

Za više informacija pogledajte članak Princip kontrasta.

Kontrast je uzajamno postavljanje dveju dovoljno različitih kvantiteta ili kvaliteta. Vrste kontrasta su veoma različite. U fotografiji je važan tonalni kontrast ili kontrast boje. Pored kontrasta boja u upotrebi su i kontrasti stvari, sadržajni kontrasti, emotivni li kontrasti po značaju.

Princip proporcije[uredi]

Za više informacija pogledajte članak Princip proporcije.

Proporcija je odnos između pojedinih rekvizita koji se upotrebljavaju u sudu veličine objekata i tu se upotrebljava slika predmeta koji je jako poznat da bi se u odnosu na njega izrazilo merilo određenog objekta.

Linearna kompozicija[uredi]

Linije nastaju na oštrom razgraničenju između dva tonaliteta i to sa predmetima koje su ograničene linijama, razlikama u svetlosti i senci eventualno pomoću posebnih fotografskih postupaka kao što je npr. Sabatijerov efekat. Na osnovu mesta, smera i karaktera imaju linije različite učinke. U prirodi doslovno linije ne postoje ali su optičke pojave koje stvaraju površine objekata u pravcu pogleda posmatrača. Oblici koji su slični linijama su na primer telefonske žice odnosno kablovi, putevi, železničke šine i slično što može poslužiti umetniku u određene svrhe. Sve ove elemente može umetnik da upotrebi za komponovanje slika. Liniju će stvoriti i mali predmeti koji su poređani jedan pored drugog. Jako važno u pogledu sastava linija jeste mesto gde se predmeti nalaze jer će mala promena perspektive uticati na karakter linije i jako će uticati na estetski dojam. U fotografiji se mogu zakrivljene linije dopunjavati mekim ili oštrim osvetljenjem koje vodi u naglašavanje linija. Meka osvetljenja će sliku harmonizirati dok tvrda svetla mogu prenaglasiti određene linije.

Prave[uredi]

Prave linije imaju različite uticaje na slike u zavisnosti od toga kako su smeštene na slici. Vodoravne linije predstavljaju mirnoću i sa njima se gubi dojam prostornosti u slici. Vertikalne linije na primer u arhitekturi stvaraju utiske o visini kao i snazi i veličini. Sastavljene linije stvaraju dojam o daljini i privlače posmatrača na mesto gde se sastaju. U fotografiji sastavljanjem linija se može lako izražavati prostorna dubina slike jer oko i mozak ove elemente shvata i identifikuje sa prostornim dubinama. Kose i dijametralne linije takođe nadovezuju na dojmove prostora, dinamiku, akciju i promenu i vode posmatrača od ugla do ugla slike. Linije sleva koso prema dole stvaraju utiske opadanja dok obrnuto s leve strane prema gore u desno stvaraju dojmove rasta. Veliki broj linija na slici može da stvori haos na slici i da zbune posmatrača te da se linije shvate kao neki uzorci.

Zaobljene krive[uredi]

Zaobljene krive se upotrebljavaju radi stvaranja dojma dinamike i toka na slici. Po pravilu su više estetski prijatne jer su spojene sa mekim i izvijenim stvarima. U poređenju sa pravim linijama ove linije stvaraju veću dinamiku na slici. Obljubljena linija je linija u obliku latiničnog slova „S“ a u spajanju ove linije nastaje valovita linija koja deluje mekano, prijatno i stvara dojam o pokretu. Zakrivljane linije ne bi trebalo na budu na krajevima slike ili fotografija kao ni da ih napuste naglo jer bi to smetalo slikama.

Tonalna kompozicija[uredi]

Tonovi na snimku nastaju izobražavanjem površine određene boje i njenog odraza osvetljenjem određenog intenziteta i boje. Oblik se stvara bez linije pomoću boje i tonaliteta. Oblik može biti kamen, planinaili oblak na horizontu. Ako treba da se samostalno likovno odredi mora da zauzima dovoljno površine. Glavni motiv treba da bude tonalno različit od svoje okoline. Tamni okviri povećavaju dojmove prostornosti. Zadnji donji deo stabilizuje sliku. Najsvetliji deo je potrebno staviti bliže mestu glavne pažnje ali ne u geometrijsku sredinu slike ili na rub slike. Svetla površine se čini većom nego ista takova tamna površina. Ton površine je svetliji ako se nalazi u okviru tamne površine i obrnuto je tamniji ako se nalazi u okviru svetle površine. Tako treba pomoću senki formirati svetle zone i pomoću svetlih zona formirati senke.

Kompozicija boje[uredi]

Za više informacija pogledajte članak Kompozicija boje.

Percepcija boje je složen fiziološki i psihološki proces kod kojeg važi:

  • fizikalni podnetovanje boje
  • vrednovanje podnetovanja vidom psihofizikalnim
  • prenos percipiranja do mozga i njegovo vrednovanja psihosenzorsko

Fizikalni svet boje je određen njegovim intenzitetom i spektralnim sastavom, bojom dopadajućeg svetla. Kod sniženog osvetljenja se snižava sposobnost razlikovanja boja.

Kompozicione tehnike[uredi]

Pravilo zlatnog preseka[uredi]

Za više informacija pogledajte članak Zlatni presek.

Kao zlatni presek se obeležava odnos 1:1,618. U umetnosti i fotografiji se smatra da je to idealna proporcija između raznim dužinama. Zlatni presek nastaje kada se jedna duž podeli tako da se odnos manjeg dela prema većem delu odnosi tako kao odnos većeg dela prema celoj duži. Već najmanje od renesanse su umetnici koristili zlatan presek naročito u okviru tzv. zlatnog pravougaonika u kojem se zlatni presek sadrži kao odnos strana. Zlatni presek deluje jako prijatno i ove odnose možemo pratiti i u prirodi.

Pravilo trećina[uredi]

Za više informacija pogledajte članak Pravilo trećina.

Pravilo trećina je jedno od osnovnih pravila u likovnoj umetnosti. Cilj je smeštanje predmeta i oblasti interesa u bliskost jedne od linija kojim bi slika bila podeljena na tri jednaka dela. Dalji cilj je smeštanje objekata u presek trećinskih linija.

Planovi slike[uredi]

Kompozicija fotografije pejzaža polazi od slikarstva koje je delilo sliku u planove. U prvom planu se nalazi izražajno nebo i prednji plan detalj ili elemenat koji na interesantan način otvara pogled prema pejzažu. Prvi plan naglašava dubinu prostora.

U drugi plan se smešta glavni elemenat snimka koji je najsadržajniji deo. Fotograf može da iskoristi perspektivu, kose linije ili krive linija kao i druga pravila komponovanja slike.

Snimak se završava sa trećim planom koji je udaljen i koji su na primer planine i šume. Pomeranjem horizonta na kraj slike („visoki horizont“) se naglašava bliski predmet u prednjem planu. Smeštanjem horizonta u donji deo slike („niski horizont“) se naglašava prostor i daljine. Prisutnost i karakter oblaka mora da odgovara i da docrtava raspoloženje na snimku ili slici.

Objašnjenje prostora[uredi]

  • „Zatvoreni prostor“ je kompoziciono sa obe strane zatvoreni snimak. Na primer visokim drvećem.
  • „Otvoreni prostor“ je kompoziciono nezatvoreni snimak gde se horizont proteže do rubova slike i nastavlja se mimo slike.
  • „Dijagonala“ deluje dinamički i kao rast i kao silaženje i povećaće prostornost snimka.
  • „Horizont“ deluje na snimku umirujućim dojmovima.
  • „Prožimanje linije“ uvek će privući pažnju za posmatrača.
  • Ritam“ ako je pravilan može da bude dosadan i interesantan će biti njegov prekid.

Ptičija prespektiva[uredi]

Za više informacija pogledajte članak Ptičija perspektiva.

Pogled odozgo ili ptičija perspektiva je pogled odozgo tako kao da je posmatrano od ptica.

Žablja perspektiva[uredi]

Za više informacija pogledajte članak Žablja perspektiva.

Pogled odozdo prema dole, žablja perspektiva jeste pogled na objekat kao da je posmatrač žaba.

Ostale tehnike[uredi]

  • Subjekt ne bi trebalo da bude okrenut licem van slike.
  • Predmet koji se kreće trebalo bi da ima prostora napred u pravcu pokreta.
  • Treba se kloniti podeli slike na jednake polovine.
  • Linija horizonta slike ne bi trebalo da deli sliku na jednake delove i trebalo bi da bude ili pomaknuta prema dole ili u gornjem delu slike.
  • Plastičnost pejzaža pod snegom trebalo bi da bude izražajnija priliko slikanja protiv sunca.

Vidi još[uredi]

Literatura[uredi]

  1. Članak je delom ili u potpunosti preuzet iz češke Vikipedije
  2. Prehledny kulturni slovnik Mlada Fronta, Praha 1964.

Spoljašnje veze[uredi]