Pređi na sadržaj

Konrad III od Nemačke

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Konrad III
Konrad III, minijatura 13. vek
Lični podaci
Datum rođenja1093.
Mesto rođenjaBamberg, Sveto rimsko carstvo
Datum smrti15. februar 1152.(1152-02-15) (58/59 god.)
Mesto smrtiBamberg, Sveto rimsko carstvo
Porodica
SupružnikGertruda od Komburga, Gertruda od Sulcbaha
PotomstvoFridrih IV Švapski, Henry Berengar
RoditeljiFridrih I Švapski
Agnes
DinastijaHoenštaufen
Kralj Nemačke
Period1138 — 1152.
PrethodnikLotar III Saksonac
NaslednikFridrih I Barbarosa
Kralj Italije
Period1128 — 1152.
PrethodnikHajnrih V
NaslednikFridrih I Barbarosa

Konrad III (nem. Konrad III.; 1093—15. februar 1152) je bio prvi kralj Nemačke (1138—1152) iz dinastije Hoenštaufen.[1][2]

Vojvoda Frankonije

[uredi | uredi izvor]

Sin je vojvode Švapske Fridriha I Švapskog i Agnes, ćerke od Henrika IV. Postao je vojvoda Frankonije 1115, tokom vlasti njegova ujaka Henrika V. Godinu dana kasnije postao je regent, zajedno sa svojim starijim bratom.[3]

Kada je umro Henrik V 1125, Konrad je neuspešno pokušao da postavi svoga brata Fridriha II Švapskog za kralja Nemačke.

Rat i mir sa Lotarom

[uredi | uredi izvor]

Kralj je postao Lotar III. Između njega i Hoenštaufovaca izbijaju sukobi. Lotar je dekretom oduzeo Konradu Frankoniju, ali u stvarnosti to nije mogao da provede. Konrad i njegov brat Fridrih II Švapski imali su podršku i u svojim zemljama, mnogim carskim gradovima, Austriji i delovima donje Lorene.

Zahvaljujući toj podršci Konrad III postaje antikralj 1128. godine. Krunisao ga je nadbiskup Milana kao kralja Italije. Dok je Konrad boravio u Italiji Lotar je napao njegove posede u Nemačkoj. Nirnberg i Špejer su pali 1129. Konrad se vratio u Nemačku 1130. godine.

Postaje kralj

[uredi | uredi izvor]

Lotar III se pomirio sa Konradom 1135. godine. Vratio je Konradu oduzeta područja, a Konrad je priznao Lotara kao kralja.

Kada je Lotar III umro Konrad III je izabran u Koblencu 7. marta 1138. kao kralj Nemačke. Krunisan je u Ahenu i priznat je od nekoliko prinčeva južne Nemačke. Međutim najmoćniji princ Henrik Ponosni odbija da ga prizna za kralja. Henrik Ponosni je kao suprug jedine Lotarove ćerke bio Lotarov naslednik. Konrad ga lišava svih teritorija. Saksoniju predaju Albertu Medvedu, a Bavarsku predaje Leopoldu.

Ali podanici Henrika Ponosnog pokazuju se lojalni Henriku Ponosnom. Izbio je građanski rat koji je bio prvi od sukoba gvelfa i gibelina. Posle smrti Henrika Ponosnog 1139. sukob nastavlja njegov sin Henrik Lav, kojem su pomagali Saksonci. Konrad III je posle duge opsade porazio protivnike decembra 1140. u Vajnsbergu, a mir je potpisan 1142. u Frankfurtu.

Učešće u Drugom krstaškom ratu

[uredi | uredi izvor]

Grofovija Edesa je pala pod tursku vlast, pa je papa pozvao na krstaški rat. Grofovija Edesa je bila prva krstaška država. Rat su predvodili kraljevi Konrad III i Luj VII. Konrad je išao preko Ugarske i u Konstantinopolj je stigao u decembru 1146, pre francuske vojske. Francuska i nemačka vojska se nisu kretali istim putevima.

Konrad je mogao odabrati ugodnije obalske puteve, kojima bi lakše stigao do Edese, ali on odabire put preko Anadolije. Poraženi su od Turaka 25. oktobra 1147. u bici kod Dorileja. Dok su Konrad i većina plemića uspeli pobeći, dotle je većina pešaka sasečena. Ostaci nemačke vojske došli su do Nikeje, gde je većina dezertirala nastojeći da pobegne kući.

Posle svega Konrad III sa delom vojske pridružuje se francuskoj vojsci. Konrad je teško obolio u Efezu, pa se morao vratiti u Carigrad. Posle oporavka morem je dojedrio do Akre, a odatle je dosegao Jerusalim. Sudelovao je u neuspešnoj opsadi Damaska. Posle neuspeha bio je jako nezadovoljan saveznicima. Pokušaj napada na Askalon takođe se pokazao neuspešnim, jer mu se saveznici nisu pojavili na vreme. Posle toga razočarani Konrad se vraća u Nemačku.

Nasledstvo

[uredi | uredi izvor]

Nikad nije bio imenovan carem. Iako je imao šestogodišnjeg sina, na samrti u prisustvu dve osobe imenuje Fridriha Barbarosu kao svoga naslednika.

Porodično stablo

[uredi | uredi izvor]
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
8. Frederick, Count of Riesgau
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
4. Frederick von Büren
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
9. Adelheid of Filsgau
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
2. Fridrih I Švapski
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
10. Gerhard III of Egisheim-Dagsburg
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
5. Hildegard of Egisheim
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
11. Bertha
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
1. Konrad III
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
12. Henrik III, car Svetog rimskog carstva
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
6. Hajnrih IV, car Svetog rimskog carstva
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
13. Agnesa od Poatjea
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
3. Agnes
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
14. Oton I Savojski
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
7. Berta Savojska
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
15. Adelaida od Suze
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 


Kralj Nemačke
(1138 — 1152)

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ „Conrad III king of Germany”. Britannica. Pristupljeno 21. 1. 2021. (jezik: engleski)
  2. ^ „The Crusade of King Conrad III of Germany”. Brepols Publishers. Pristupljeno 21. 1. 2021. (jezik: engleski)
  3. ^ „Conrad III (ruler of the Holy Roman Empire)”. Encyclopedia. Pristupljeno 21. 1. 2021. (jezik: engleski)

Spoljašnje veze

[uredi | uredi izvor]
Konrad III od Nemačke na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Конрад_III_од_Немачке&oldid=27863168”