Konstans Markjevič

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Konstans Markjevič
Konstans Markjevič
Lični podaci
Puno imeKonstans Džordžina Markjevič, poznata kao Grofica Markjevič (rođena Gor-But)
Datum rođenja(1868-02-04)4. februar 1868.
Mesto rođenjaLondon, Ujedinjeno Kraljevstvo
Datum smrti15. jul 1927.(1927-07-15) (59 god.)
Mesto smrtiDablin, Irska
Vojna karijera
Služba1913 – 1923.
Činporučnik[1]
Učešće u ratovimaDablinski lokaut
Uskršnji ustanak
Irski rat za nezavisnost
Irski građanski rat

Konstans Džordžina Markjevič, poznata kao Grofica Markjevič (Constance Markievicz; London, 4. februar 1868 – Dablin, 15. jul 1927), bila je irska politička aktivistkinja, revolucionarka, irski nacionalista, sifražetkinja i socijalista. Bila je prva žena izabrana u parlament Ujedinjenog Kraljevstva, kada je izabrana za ministra rada, čime je postala prva žena ministar u Irskoj i druga u Evropi.

Osnivač je više irskih nacionalističkih organizacija i učesnik Uskršnjeg ustanka 1916. godine, kada su irski republikanci pokušali da se oslobode britanske vladavine i uspostave Republiku Irsku. Zbog toga je osuđena na smrt, ali joj je kazna preinačena zbog njenog pola. Dve godine kasnije, 28. decembra 1918. postala je prva žena u Velikoj Britaniji koja je izabrana u Dom komuna,[2] iako nije zauzela svoje mesto već je, zajedno sa drugim pripadnicima organizacije Šin Fein formirala prvi irski parlament. Ona je takođe bila jedna od prvih žena u svetu na dužnost ministra rada, u periodu od 1919 do 1922.[a]

Detinjstvo i mladost[uredi | uredi izvor]

Konstans Markjevič rođena je kao Konstans Džordžina Gor-But (Constance Georgine Gore-Booth) u Londonu 1868. godine, u englesko-irskoj porodici. Bila je najstarija ćerka avanturiste i istraživača arktika, ser Henrija Gor-Buta i ledi Džordžine Gor-But, rođene Hil. U vreme masovne gladi u Irskoj 1879-80 ser Henri je obezbedio besplatnu hranu za stanare na svom imanju u okrugu Slajgo na severo-zapadu Irske. Očev primer je inspirisao Konstancu i njenu mlađu sestru Evu da se i one uključe u iskrenu brigu o radnicima i siromašnima. Sestre su bile pod uticajem umetničkih i političkih ideja pesnika Vilijama Batlera Jejtsa, koji je bio čest gost u njihovoj kući i sa kojim su bile prijatelji od detinjstva. Njima je Jejts posvetio pesmu "In Memory of Eva Gore-Booth and Con Markiewicz", u kojoj je opisao sestre kao "dve devojke u svilenim kimonima, obe lepe, jedna gazela" (gazela se odnosila na Konstans).[3] Eva se kasnije uključila u radnički pokret i pokret za žensko pravo glasa u velikoj Britaniji. Konstans u početku nije delila ideale svoje sestre.

Brak i počeci političkog angažovanja[uredi | uredi izvor]

Konstans sa ćerkom Mejv i pastorkom Stanislasom (oko 1904)

Konstans Gor-But je želela da studira slikarstvo, ali je u to vreme samo jedna škola umetnosti u Dablinu primala devojke. Zato je 1892. godine upisala umetničku školu u Londonu.[4] Upravo u to vreme po prvi put je postala politički aktivna, priključivši se pokretu boraca za žensko pravo glasa. Kasnije se preselila u Pariz i upisaa na prestižnu Akademiju Žulijan, gde je upoznala svog budućeg muža Kazimira Markjeviča, umetnika iz bogate poljske porodice iz Ukrajine.[5]

Kazimir Markjevič je bio poznat u Parizu kao "grof Markjevič". Kada se Konstansina porodica zainteresovala za verodostojnost ove titule, dobili su obaveštenje od strane ruske tajne policije da je on uzeo titulu "bez prava", i da u Poljskoj nikada nije bio grofova Markjevič.[6] Međutim, u Odeljenju za geneologiju u Sankt-Peterburgu tvrdili su da je imao pravo da zahteva da bude član plemstva.[7] U vreme kada su se upoznali Markjevič je već bio oženjen, mada je živeo odvojen od supruge. Godine 1899. njegova tadašnja supruga je umrla. Kazimir Markjevič i Konstans Gor-But venčali su se u Londonu, 29. septembra 1900. godine.[8] Posle toga Konstans Džordžina Markjevič postala je poznata kao "Grofica Markjevič". U novembru 1901. Konstans je u roditeljskoj kući rodila ćerku Mejv. Dete su odgajali Konstansini roditelji, pa se devojčica otućila od majke. Konstans je na sebe preuzela ulogu majke Kazimirovom sinu iz prvog braka, Stanislasu.

Porodica Markjevič preselila se u Dablin u 1903. godine i uključila u umetničke i književne krugove, u kojima je Konstans stekla reputaciju slikarke pejzažiste.[9] U 1905. godine, zajedno sa umetnicima među kojima je bio i otac njenog starog prijatelja, pesnika Vilijama Batlera Jejtsa, osnovala je Jedinstveni umetnički klub (United Arts Club), čiji je cilj bio da okupi ljude sa umetničkim i književnim sklonostima. Ovoj grupi pridružili su se i članovi lige za promociju irskog jezika, koju je osnovao budući prvi predsednik Irske, Daglas Hajd. Ova liga je, iako zvanično apolitična i usredsređena na očuvanje irskog jezika i kulture, okupljala mnoge patriote i buduće političke lidere. U ovom okruženju Konstans je upoznala mnoge irske revolucionarne patriote. Godine 1907. porodica Markjevič je iznajmila seosku vikendicu nedaleko od Dablina. Prethodni stanar, irski pesnik Padrik Kolum (Padraic Colum), ostavio je za sobom kopije revolucionarnog časopisa "Seljak i Šin Fejn", koji je zagovarao nezavisnost od britanske vladavine. Konstans je pročitala ove publikacije i krenula u akciju.[10]

Crtež Konstans Markjevič koji je uradio Džon Batler Jejts, otac čuvenog pesnika Vilijama Batlera Jejtsa

Godine 1908. Konstans se aktivno uključila u irsku nacionalističku politiku. Pristupila je Šin Fejnu i revolucionarnom ženskom pokretu Ćerke Irske. Nastupila je u nekoliko predstava novoformiranog pozorišta Abi (Abbey Theatre), instituciji koja je igrala važnu ulogu u uzdizanju kulturnog nacionalizma. Iste godine odigrala je dramatičnu ulogu u osmišljavanju načina na koji će se učesnice kampanje za žensko pravo glasa suprotstaviti izboru Vinstona Čerčila u Parlament tokom vanrednih izbora u Mančesteru. Pojavila se u izbornoj jedinici vozeći starinski kočiji u koju su bila upregnuta četiri bela konja, kako bi skrenula pažnju na žensko sifražetkinje. Njena sestra Eva se u međuvremenu preselila u Mančester sa svojom partnerkom, takođe sifražetkinjom. Obe su se pridružile Konstans u kampanji protiv Čerčila. Čerčil je izgubio izbore, što je delom bio rezultat i ove uporne borbe sifražetkinja.[11]

Godine 1909. Konstans Markjevič i Balmer Hobson osnivaju [[Fianna_%C3%89ireann]|paravojnu] nacionalističku skautsu organizaciju Fianna Éireann, koja je obučavala dečake adolescente u upotrebi vatrenog oružja. Na prvom sastanku organizacije, u Dablinu, 16. avgusta 1909, Konstans je bila skoro proterana, sa obrazloženjem da ženama nije mesto u pokretu koji se oslanja na fizičku silu, ali ju je Hobson podržao i ona je izabran u odbor.[12] Prvi put je uhapšena 1911. godine zbog govora na demonstracijama koje je organizovalo Irsko republikansko bratskvo (Irish Republican Brotherhood), a na kojima je učestvovalo 30.000 ljudi. Demonstracije su održane u znak protesta protiv posete kralja Džordža V Irskoj. Tokom ovog protesta Markevič delili letke, učestvovala u kamenovanju fotografija kralja i kraljice i pokušju da se spali velika britanski zastava, skinuta sa zgrade Irskog parlamenta.[13]

Konstans Markjevič takođe se pridružila socijalističkoj organizaciji Irska građanska vojska (Irish Citizen Army), maloj organizaciji dobrovoljaca formiranoj kako bi se obezbedila pomoć za radnike koji su učestvovali u velikom štrajku 1913. godine. Konstans je regrutovala volontere koji su ljuštili krompir u podrumu, dok su ona i ostali radili na distribuciji hrane. Iste godine vodila je besplatnu menzu, kako bi nahranila siromašnu školsku decu.

Uskršnji ustanak[uredi | uredi izvor]

Skulptura Konstans Markjevič sa koker španijelom Popijem u ulici Taunsend u Dablinu
Grofica Markjevič (oko 1915)
Studijski portret grofice Konstans Markjevič u uniformi sa pištoljem (oko 1915)

Godine 1913. godini Konstansin muž Kazimir Markjevič otišao je nazad se u Ukrajinu i nikada se više nije vratio da živi u Irskoj. Međutim, oni su nastavili da komuniciraju, tako da je bio pored Konstans kada je umrla, 1927. godine. Kao članica Irske građanske vojske, Konstans je učestvovala u Uskršnjem ustanku 1916. godine. Ona je dizajnirala uniformu Irske građanske vojske i komponovala njihovu himnu.[14]

Prvog dana Uskršnjeg ustanka Konstans Markjevič se, prema jednom izvoru, nalazila u dablinskom parku St Stephen's Green. Prema tom iskazu, ona je ustrelila jednog pripadnika dablinske gradske policije, koji je kasnije od zadobijenih rana preminuo.[15][16]

Prema drugim navodima ona se, kada je policajac ranjen, nalazila u zgradi Gradske skupštine, a tek kasnije je stigla u park.[17] Međutim, na Uskršnji ponedeljak Konstans je nadgledala podizanje barikada i usred borbe oko parka ranila je jednog snajperistu, pripadnika britanske vojske.[18] Zaklonjeni ulaznom kapijom, u parku su kopani rovovi. Međutim, nakon što su britanci iz mitraljeza i pušaka osuli vatru sa krovova visokih zgrada na severnoj strani parka, trupe Irske građanske vojske povukle su se u Kraljevski koledž na zapadnoj strani parka.

Opsada parka trajala je šest dana, posle čega su se ustanici predali. Britanski oficir koji je prihvatio predaju bio je oženjen Konstansinom bliskom rođakom.[19][20]

Ustanici su odvedeni u Dablinski dvorac, a Konstanc Markjevič u dablinski zatvor Kilmeinem (Kilmainham Gaol). Bila je jedna od jedna od 70 žena zatvorenica koje su smeštene u samicu. Na suđenju pred vojnim sudom, 4. maja 1916, Konstans se izjasnila da nije kriva što je "učestvovala u oružanoj pobuni ... radi pomaganja neprijatelju", ali se izjasnila krivom za pokušaj "Na svom sudu, 4. maja 1916., Markievicz se izjasnila da nije kriva što je "učestvovala u oružanoj pobuni ... radi pomaganja neprijatelju", ali se izjasnila krivom za pokušaj "izazivanja nezadovoljstva Njenim Veličanstvom među civilnim stanovništvom".[21] Obratila se Sudu rečima: "Ja sam došla da se borim za slobodu Irske i nije važno šta će se desiti sa mnom. Ja sam uradila ono što sam smatrala ispravnim istojim iza toga".[7] Osuđena je, ali je sud preporučio pomilovanje "isključivo i samo zbog njenog pola". Kazna je preinačena u doživotni zatvor. Kad je izrečena, Konstans se obratila rečima: "Zaista vam želim da imate dovoljno savesti pucate u mene".[b][23]

Konstans je prebačena u zatvor u Fibsborou, u severnom Dablinu, a zatim u u julu 1916. u zatvor Ejlsberi u Engleskoj. Oslobođena je iz zatvora već 1917, zajedno sa drugim učesnicima Uskršnjeg ustanka, jer je vlada u Londonu objavila opštu amnestiju za ustanike. Bilo je to baš u vreme kada je Konstans, po rođenju krštena u Irskoj crkvi, prešla u katolicizam.

Izbori za Prvi predstavnički dom[uredi | uredi izvor]

Proslava izborne pobede u okrugu Kler. Povorku predvodi Konstanc Markjevič

Godine 1918 ponovo je zatvorena zbog učešća u protestima protiv mobilizacije. Iste godine, na opštim izborima za Dom komuna Konstans Markjevič je izabrana za poslanicu u okrugu Sveti Patrik u Dablinu, pobedivši protivničkog kandidata sa 66% glasova, čime je postala jedana od 73 poslanika Šin Fejna. Rezultati su bili objavljeni 28. decembra 1918. godine.[2] Ovom pobedom Konstans Markjevič je postala prva žena izabrana za poslanika u Donjem domu Parlamenta Ujedinjenog Kraljevstva. Međutim, u skladu sa tadašnjom politikom apstinencije Šin Fejna, nije zauzela svoje mesto u Domu.[24]

Konstans je bila u zatvoru Holovej (Prison Holloway) kada su se njene kolege okupili u Dablinu na prvoj sednici Prvog predstavničkog doma, Parlamenta revolucionarne Irske Republike. Kada je prozvano njeno ime, opisana jenj kao i mnogi od izabranih, kao "u zarobljeništvu stranog neprijatelja" (fé ghlas ag Gallaibh).[25] Konstans je reizbrana i za Drugi predstavnički dom, na izborima 1921. godine.[26]

Konstans Markjevič je u Vladi revolucionarne Irske Republike bila ministarka rada i na toj funkciji je ostala od aprila 1919. do januara 1922. godine. Time je postala prva žena ministar u Irskoj i istovremeno druga žena ministar u Evropi.[13] Bila je jedina jedina žena ministar u Irskoj sve do 1979. godine.

Građanski rat i Fijana Fol[uredi | uredi izvor]

Bista Konstans Markjevič u parku St Stephen's Green u Dablinu.

Konstans je napustila Vladu u januaru 1922. godine, zajedno sa Ejmonom de Valerom i drugima, suprotno sa Anglo-irskom sporazumu. U Irskom građanskom ratu aktivno se borila za republikansku stvar. Posle rata jedno vreme je boravila u Sjedinjenim Američkim Državama. Na opštim izborima 1922. godine nije izabrana, ali se već 1923. vraća u Parlament. Zajedno sa drugim respublikanskim kandidatima, ona ponovo ne zauzima svoje mesto u Donjem domu. Njeni republikanski stavovi ponovo su je odveli u zatvor. U zatvoru ona, sa još 92 zatvorenice, štrajkuje glađu i biva oslobođena u roku od mesec dana.[27]

Ubrzo Konstans Markjevič napušta Šin Fejn i pridružuje se novoosnovanoj partiji Fijana Fol, predsedavajući na osnivačkm sastanku 1926. godine, u pozorištu "La Skala". Na Opštim izborima 1927. godine ponovo je reizabrana u Predstavnički dom, ali je umrla samo pet nedelja pre nego što je mogla da zauzme svoje mesto.[28] Njene kolege iz partije Fiana Fol potpisali su zakletvu na vernosti kralju Džordžu V i zauzeli svoja mesta u parlamentu 12. avgusta 1927. godine, manje od mesec dana posle njene smrti.[29] Ejmon de Valera, lider partije, opisao je ovu zakletvu kao "praznu političku formulu".[30]

Smrt[uredi | uredi izvor]

Konstans Markjevič umrla je 15. jula 1927. godine, u 59. godini, zbog komplikacija sa zapaljenjem slepog creva. Svu imovinu koja joj je preostala je poklonila i umrla u javnom prihvatilištu, "među siromašnima, gde je i želela da bude".[31][32] Među lekarima koji su je posećivali bila je i njena koleginica, revolucionarka Ketlin Lin.[33] Pored njene postelje bili su i suprug Kazimir, pastorak Stanislas i drugi prijatelji. Vlada Irske slobodne države odbila je državnu sahranu. Sahranjena je na dablinskom groblju Glasnevin. Posmrtni govor održao joj je Ejmon de Valera.[34]

Irski književnik Šon O’Kejsi rekao je o Konstans Markjevič: "Jednu stvar je imala u izobilju - fizičku hrabrost; u nju je bila obučena kao u odelo."[35]

Priznanja[uredi | uredi izvor]

Godine 2018. Irska vlada poklonila je britanskom Domu komuna portret Konstans Markjevič, u znak sećanja na Zakon o zastupanju naroda iz 1918. kojim je nekim ženama bilo po prvi put dozvoljeno da glasaju.[36]

Godine 2019. godine Gradsko veće Dablina postavilo je spomen-ploču na zgradu u kojoj je živela Konstans Markjevič.[37]

Napomene[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Aleksandra Kolontaj bila je Ministarka socijalne zaštite of Ruske Sovjetske Federativne Socijalističke Republike od 1917. do 1918.
  2. ^ Godine 1939, tužilac Vilijam Vajli objavio je sasvim suprotnu izjavu da se "potpuno presamitila", "neprestano gunđajući" i vičući "Ja sam samo žena, a vi ne možete pucati u ženu. Ne smete pucati u ženu."[22]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Bureau of Military History, Winess Statement 1666 Arhivirano na sajtu Wayback Machine (27. februar 2015) (Fr. T. O'Donoghue), p. 8
  2. ^ a b „Countess Markievicz—'The Rebel Countess'” (PDF). Irish Labour History Society. Pristupljeno 17. 12. 2017. 
  3. ^ Rodgers, Rosemary (13. 5. 2015). „The Rebel Countess”. Irish America. June/July 2015. Arhivirano iz originala 23. 11. 2018. g. Pristupljeno 23. 11. 2018 — preko Irish America website. 
  4. ^ „Countess Markievicz (Constance Markievicz)”. Centre for Advancement of Women in Politics. Arhivirano iz originala 16. 03. 2016. g. Pristupljeno 6. 6. 2008. 
  5. ^ „Constance Markievicz: The Countess of Irish Freedom”. The Wild Geese today. Arhivirano iz originala 5. 5. 1998. g. 
  6. ^ Arrington, Lauren (2015). Revolutionary Lives: Constance and Casimir Markievicz. Princeton, NJ: Princeton University Press. str. 21—2. ISBN 978-1-4008-7418-7. Pristupljeno 29. 3. 2016. 
  7. ^ a b Arrington (2015).
  8. ^ „Constance Georgine Gore-Booth”. The Lissadell Estate. Arhivirano iz originala 18. 11. 2007. g. Pristupljeno 8. 8. 2011. 
  9. ^ Gore-Booth, Eva, The one and the many, London: Longmans, Green & Co., 1904. Copy with hand-painted illustrations by Constance Markievicz [née Gore-Booth] held in the Manuscripts & Archives Research Library, The Library of Trinity College Dublin. Available in digital form on the Digital Collections website.
  10. ^ Anne Haverty, Constance Markievicz: Irish Revolutionary (Liiliput Press: Dublin, 2016), pp. 73-74.
  11. ^ Marecco, Anne (1967). The Rebel Countess. Weidenfeld & Nicolson. 
  12. ^ Townshend, Charles (2006). Easter 1916: The Irish Rebellion. London: Penguin Books. str. 21—2. ISBN 978-0-14-190276-0. Pristupljeno 27. 3. 2016. 
  13. ^ a b Ward, Margaret (1983). Unmanageable Revolutionaries: Women and Irish Nationalism. London: Pluto Press. str. 78. ISBN 978-0-86104-700-0. 
  14. ^ Markievicz, Constance (c. 1917). A Battle Hymn. Irish Traditional Music Archive. Arhivirano iz originala 29. 09. 2015. g. Pristupljeno 11. 5. 2014. 
  15. ^ Matthews, Ann (2010). Renegades: Irish Republican Women 1900–1922. Mercier Press Ltd. str. 129—30. ISBN 978-1-85635-684-8. Pristupljeno 22. 3. 2016. 
  16. ^ Arrington, Lauren. „Did Constance Markievicz Shoot the Policeman?”. Conference of Irish Historians in Britain. 
  17. ^ Haverty, Anne (1988). Constance Markievicz: Irish Revolutionary. London: Pandora. str. 148. ISBN 978-0-86358-161-8. 
  18. ^ McKenna, Joseph (2011). Guerrilla Warfare in the Irish War of Independence, 1919–1921. McFarland. str. 112. ISBN 978-0-7864-8519-2. Pristupljeno 22. 3. 2016. 
  19. ^ „Mauser pistol handed to me by Countess Markievicz when she surrendered to me at the College of Surgeons Dublin in 1916 with Commandant Mallin. H. E. de C. Wheeler. This was presented to me by General Lowe”. Catalogue. National Library of Ireland. 1916. Pristupljeno 5. 1. 2016. 
  20. ^ Bunbury, Turtle. „Dorothea Findlater – One Hundred Years On”. Pristupljeno 5. 1. 2016. „Perhaps the most awkward arrest Wheeler made was Countess Markievicz, his wife’s first cousin.” 
  21. ^ Foy, Michael T.; Barton, Brian (2011). The Easter Rising. The History Press. str. 303. ISBN 978-0-7524-7272-0. Pristupljeno 30. 3. 2016. 
  22. ^ Richardson, Neil (2015). „Chapter 8: Dublin University Officer Training Corps: The Defence of Trinity College Dublin”. According to their Lights: Stories of Irishmen in the British Army, Easter 1916. Cork: The Collins Press. ISBN 978-1-84889-214-9. 
  23. ^ Dowler, Lorraine (2004). „Amazonian Landscapes: Gender, War, and Historical Repetition”. Ur.: Flint, Colin. The Geography of War and Peace: From Death Camps to Diplomats. Oxford University Press. str. 144. ISBN 978-0-19-534751-7. Pristupljeno 30. 3. 2016. 
  24. ^ „Archives – The First Women MPs”. UK Parliament. Arhivirano iz originala 07. 10. 2018. g. Pristupljeno 23. 11. 2018. 
  25. ^ McGuffin, John (1973). „Internment – Women Internees 1916–1973”. Pristupljeno 22. 3. 2009. 
  26. ^ „Countess Constance de Markievicz”. ElectionsIreland.org. Pristupljeno 22. 3. 2009. 
  27. ^ Pašeta, S. (2004). „Markievicz, Constance Georgine, Countess Markievicz in the Polish nobility (1868–1927)”. Oxford Dictionary of National Biography. Oxford University Press. Pristupljeno 17. 9. 2006. 
  28. ^ „Constance Georgina de Markievicz”. Houses of the Oireachtas. Arhivirano iz originala 23. 11. 2018. g. Pristupljeno 23. 11. 2018. 
  29. ^ New Deputies take their seats – Dáil Éireann debate – Friday, 12 Aug 1927
  30. ^ „BBC's Short History of Ireland”. Bbc.co.uk. 1. 1. 1970. Arhivirano iz originala 20. 8. 2010. g. Pristupljeno 21. 8. 2013. 
  31. ^ Depuis, Nicola (2009). Mná Na HÉireann: Women who Shaped Ireland. Cork: Mercier Press Ltd. str. 171. ISBN 978-1-85635-645-9. Pristupljeno 14. 5. 2014. 
  32. ^ Levenson, Leah; Natterstad, Jerry H. (1989). Hanna Sheehy-Skeffington: Irish Feminist. New York: Syracuse University Press. str. 452. ISBN 978-0-8156-2480-6. Pristupljeno 14. 5. 2014. 
  33. ^ „Death of Madame Marcievicz”. Irish Independent. 15. 7. 1927. 
  34. ^ „The Late Madame Marcievicz: An Impressive Funeral”. Irish Independent. 18. 7. 1927. 
  35. ^ Ratcliffe, Susan (2001). People on People: The Oxford Dictionary of Biographical Quotations. Oxford: Oxford University Press. str. 235. ISBN 978-0-19-866261-7. 
  36. ^ Oireachtas, Houses of the (19. 7. 2018). „Picture of Constance Markievicz, first woman elected to House of Commons, gifted to UK by Ceann Comhairle – 19 Jul 2018, 11.20 – Houses of the Oireachtas”. www.oireachtas.ie (na jeziku: engleski). Pristupljeno 4. 3. 2019. 
  37. ^ „Countess Markievicz is honoured with a plaque at Rathmines home”. Dublingazette.com. Pristupljeno 17. 7. 2019. 

Dodatna literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Konstans Markjevič na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Констанс_Маркјевич&oldid=26903244”