Корално острво

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Koralno ostrvo
naslovna strana izdanja iz 1893.
Nastanak i sadržaj
Orig. naslovThe Coral Island
AutorR. M. Balantajn
ZemljaUjedinjeno Kraljevstvo
Jezikengleski
Žanr / vrsta delaknjnjiževnost za mlade
Izdavanje
IzdavačThomas Nelson & Sons
Datum1857.

Koralno ostrvo: Priča o Tihom okeanu (1857) je roman koji je napisao škotski pisac R. M. Balantajn. Jedno od prvih dela književnosti za mlade koje prikazuje isključivo maloletne heroje; priča govori o avanturama tri dečaka na ostrvu u Tihom okeanu, jedinih preživelih u brodolomu.

Tipična Robinzonada – žanr fikcije inspirisan Robinzonom Kruzoom Danijela Defoa – i jedna od najpopularnijih ove vrste; knjiga je prvi put izašla u prodaju krajem 1857. godine i nikada nije izašla iz štampe. Među glavnim temama romana su civilizacijski efekat hrišćanstva, imperijalizam 19. veka u Tihom okeanu i značaj hijerarhije i vođstva. To je bila inspiracija za distopijski roman Vilijema Goldinga Gospodar muva (1954), koji je preokrenuo moral Koralnog ostrva; u Balantajnovoj priči deca se susreću sa zlom, ali u Gospodaru muva zlo je u njima.

Početkom 20. veka, roman se smatrao klasikom za osnovce u Velikoj Britaniji, a u Sjedinjenim Državama je bio glavna tema na listama za čitanje u srednjoj školi. Savremeni kritičari smatraju da je pogled na svet knjige zastareo i imperijalistički, ali iako danas manje popularno, Koralno ostrvo je adaptirano u četvorodelnu dečju televizijsku dramu koju je emitovao ITV 2000. godine.

Pozadina[uredi | uredi izvor]

Biografska pozadina i publikacija[uredi | uredi izvor]

Rođen u Edinburgu 1825. i tamo odrastao, Balantajn je bio deveto od desetoro dece i najmlađi sin. Uz podučavanje majke i sestara, njegovo jedino formalno obrazovanje bio je kratak period na akademiji u Edinburgu 1835–1837. Sa 16 godina otputovao je u Kanadu, gde je proveo pet godina radeći za kompaniju Hadson Bej, trgujući krznom.[1] Vratio se u Škotsku 1847. i nekoliko godina radio za izdavača Constable 6 Robinson,[2] prvo kao službenik, a zatim kao partner.[3] Tokom svog boravka u Kanadi pomogao je da provede vreme pišući duga pisma svojoj majci[4] i započeo svoju prvu knjigu.[5] Balantajnova kanadska iskustva su bila osnova njegovog prvog romana, Mladi trgovci krznom, objavljenog 1856. godine kada je odlučio da postane pisac sa punim radnim vremenom i upustio se u avanturističke priče za mlade sa kojima je njegovo ime je popularno povezano.[2]

Balantajn nikada nije posetio koralna ostrva u Tihom okeanu, oslanjajući se umesto toga na priče drugih koje su tada počinjale da se pojavljuju u Britaniji, a koje je preuveličao radi pozorišnog efekta uključivši „mnogo krvoprolića i nasilja koja su imala za cilj da uznemire njegovu maloletnu čitalačku publiku“.[6] Njegovo nepoznavanje Tihog okeana dovelo ga je do toga da je pogrešno opisao kokosove orahe kao meke i koje se lako otvaraju; privrženik tačnosti, rešio je da će ubuduće, kad god je to moguće, pisati samo o stvarima sa kojima je imao lično iskustvo.[7] Balantajn je napisao Koralno ostrvo dok je boravio u kući na obali naspram Edinburga na Fert ov Fortu. Prema Balantajnovom biografu Eriku Kvejlu, on je u velikoj meri pozajmio elemente iz romana američkog autora Džejmsa F. Boumana iz 1852. godine, The Island Home.[8] Takođe je dosta pozajmio iz Narativa o misionarskim preduzećima Džona Vilijamsa (1837), do te mere da je istoričar kulture Rod Edmond sugerisao da Balantajn morao da je napisao jedno poglavlje Koralnog ostrva sa Vilijamsovom knjigom otvorenom pred njim, pa je sličan je i tekst.[9] Edmond opisuje roman kao „voćni koktel drugih pisanja o Pacifiku“,[10] dodajući da je „prema savremenim standardima Balantajnov plagijat u Koralnom ostrvu zapanjujući“.[11]

Iako prvo izdanje datira iz 1858. godine, u knjižarama je bilo u prodaji od početka decembra 1857; davanje knjiga unapred bila je uobičajena praksa u to vreme, posebno tokom božićnog perioda,[12] da se „očuva njihova novina“ u novoj godini.[13] Koralno ostrvo je Balantajnov drugi roman,[14][a] i nikada nije izašao iz štampe.[15] Bio je izuzetno plodan pisac koji je napisao više od 100 knjiga u svojoj 40-godišnjoj karijeri.[16] Prema profesoru i piscu Džonu Reni Šortu, Balantajn je imao „duboko religiozno uverenje“ i smatrao je svojom dužnošću da obrazuje dečake iz viktorijanske srednje klase – njegova ciljna publika – u „kodeksima časti, pristojnosti i religioznosti“.[17]

Prvo izdanje Koralnog ostrva objavili su T. Nelson & Sinovi, koji su, kao i mnogi drugi izdavači tog vremena, imali politiku prihvatanja rukopisa da kupuju autorska prava od autora umesto da plaćaju tantijeme; kao rezultat toga, autori uglavnom nisu dobijali nikakav prihod od prodaje narednih izdanja.[18][b] Balantajn je dobio između 50 i 60 funti,[20] što je ekvivalentno oko 6500 funti 2017.[v], ali kada je popularnost romana postala očigledna i broj izdanja se povećao, on je bezuspešno pokušao da otkupi autorska prava. Ogorčeno je pisao Nelsonsu 1893. o autorskim pravima koja su držali na njegove knjige dok on nije ništa zaradio: „trideset osam godina vi ste požnjeli ceo profit“.[22]

Koralno ostrvo – i dalje se smatra klasikom – ponovo je objavio Pinguin Buks 1995. godine u svojoj seriji Popularni klasici.[8]

Književni i istorijski kontekst[uredi | uredi izvor]

Objavljeno tokom „prvog zlatnog doba dečje fikcije“,[12] Koralno ostrvo je započelo trend u fantastici za dečake koristeći dečake kao glavne likove, što je sada uobičajeno u žanru.[23]

Prema rečima književnog kritičara Franka Kermodea, Koralno ostrvo bi se „moglo koristiti kao dokument u istoriji ideja“.[24] Naučnu i društvenu pozadinu za roman nalazimo u darvinizmu, prirodne i društvene vrste. Na primer, iako je Koralno ostrvo objavljeno godinu dana pre O poreklu vrsta (čije su ideje već bile rasprostranjene i naširoko diskutovane), delo Čarlsa Darvina iz 1842. Struktura i distribucija koralnih grebena bio je jedan od najpoznatijih savremenih izveštaja o rastu korala.[25] Balantajn je čitao knjige Darvina i njegovog rivala Alfreda Rasela Valasa;[12] u kasnijim publikacijama takođe je odao priznanje prirodnjaku Henriju Ogu Forbsu. Interesovanje za teoriju evolucije se odrazilo u velikom broju savremene popularne literature,[26] a socijalni darvinizam je bio važan faktor koji je doprineo pogledu na svet Viktorijanaca i njihove izgradnje carstva.[27]

Rezime radnje[uredi | uredi izvor]

Priča je napisana kao priča u prvom licu 15-godišnjeg Ralfa Rovera, jednog od trojice dečaka koji su brodolomci na koralnom grebenu velikog, ali nenaseljenog polinezijskog ostrva. Ralf priča priču retrospektivno, osvrćući se na svoju dečačku avanturu: „Bio sam dečak kada sam prošao kroz divne avanture koje su ovde opisane. Sa snažnim sećanjem na moja dečačka osećanja, svoju knjigu predstavljam posebno dečacima, u iskrenoj nadi da će sa njenih stranica izvući vredne informacije, veliko zadovoljstvo i neograničenu zabavu.”[28]

Black and white illustration
Džek, Ralf i Peterkin nakon što su stigli na ostrvo, iz izdanja romana iz 1884.

Radnja počinje brzo; samo četiri stranice su posvećene Ralfovom ranom životu i još četrnaest njegovom putovanju do Tihog okeana na brodu Strela. On i njegova dva saputnika – 18-godišnji Džek Martin i 13-godišnji Peterkin Gej – jedini su preživeli brodolom. Narativ je iz dva dela. Prvi opisuje kako se dečaci hrane, šta piju, odeću i sklonište koje prave i kako se nose sa tim da moraju da se oslanjaju na sopstvene resurse. Druga polovina romana je više puna akcije, koja prikazuje sukobe sa piratima, borbe između domorodaca Polinežana i pokušaje preobraćenja hrišćanskih misionara.

Voće, riba i divlje svinje obezbeđuju obilje hrane, a život dečaka na ostrvu isprva je idiličan. Oni grade sklonište i konstruišu mali čamac koristeći jedinu svoju imovinu: polomljeni teleskop, gvožđem okovano veslo i malu sekiru. Njihov prvi kontakt sa drugim ljudima dolazi nakon nekoliko meseci kada u daljini vide dva velika kanua, koja jure jedan drugog. Dve grupe Polinežana se iskrcavaju na plaži i upuštaju se u bitku; pobednici uzimaju petnaest zarobljenika i jednog odmah ubiju i pojedu. Ali kada zaprete da će ubiti jednu od tri zarobljene žene, zajedno sa dvoje dece, dečaci intervenišu da poraze goniče, zaslužujući zahvalnost poglavice Tarara. Sledećeg jutra sprečavaju još jedan čin kanibalizma. Domoroci odlaze, a dečaci su opet sami.

Još nepoželjnih posetilaca tada stiže u obliku britanskih pirata, koji zarađuju za život trgujući ili kradući sandalovinu. Tri dečaka se kriju u pećini, ali Ralf je zarobljen kada se usudio da vidi da li su uljezi otišli i ukrcan je na gusarsku škunu. On stupa u prijateljstvo sa jednim od članova posade, Krvavim Bilom, i kada brod dođe na ostrvo Emo da bi trgovao za još drva, Ralf doživljava mnoge aspekte ostrvske kulture: popularni sport surfovanja, žrtvovanje beba jegulji bogovima, silovanje i kanibalizam.

Black and white illustration
Ralf i Krvavi Bil bježe na gusarskoj škuni, iz izdanja romana iz 1884.

Rastuće tenzije dovode do toga da stanovnici napadaju pirate, ostavljajući u životu samo Ralfa i Krvavog Bila. Par uspeva da pobegne u škuni, ali Bil je smrtno ranjen. On se na samrtnoj postelji pokaje za svoj zli život, ostavljajući Ralfa da sam otplovi na Koralno ostrvo, gde se ponovo ujedinjuje sa svojim prijateljima.

Tri dečaka plove na ostrvo Mango, gde je misionar preobratio deo stanovništva u hrišćanstvo. Tamo ponovo sreću Tarara, čija ćerka Avatea želi da postane hrišćanka protivno očevoj želji. Dečaci pokušavaju da odvezu Avateu malim čamcem do obližnjeg ostrva čiji je glavni šef prekršten, ali na putu ih sustiže jedan od Tararovih ratnih kanua i zarobljava. Oslobođeni su mesec dana kasnije nakon dolaska još jednog misionara i Tararovog prelaska na hrišćanstvo. „Lažni bogovi“[29] Manga su predani su vatri, a dečaci su otplovili kući, stariji i mudriji. Vraćaju se kao odrasli u još jednu avanturu u Balantajnovom romanu Lovci na gorile iz 1861. godine, nastavku Koralnog ostrva.[30][31]

Žanr i stil[uredi | uredi izvor]

Svi Balantajnovi romani su, po njegovim rečima, „avanturističke priče za mlade“, a Koralno ostrvo nije izuzetak.[32] To je Robinzonada, žanr beletristike inspirisan Robinzonom Kruzoom (1719)[33] Danijela Defoa, jednom od najpopularnijih te vrste,[6] i jednom od prvih dela maloletničke fantastike koja je predstavljena isključivo maloletnim herojima.[23][34]. Koralno ostrvo, i pored svoje avanture, veoma je zaokupljeno realizmom domaće fikcije (domen realističkog romana); Balantajn posvećuje otprilike trećinu knjige opisima životnih doživljaja dečaka.[30] Knjiga pokazuje „lako samopouzdanje“ u opisu avanture koja je bila pre svega zabavna.[35] Kao što Ralf kaže u svom predgovoru: „Ako postoji dečak ili muškarac koji voli da bude melanholičan i mrzovoljan, i koji ne može da uđe sa ljubaznim saosećanjem u krajeve zabave, dozvolite mi da mu ozbiljno savetujem da zatvori moju knjigu i stavi to daleko. Nije namenjena njemu.“ [36] Profesorka engleskog M. Dafne Kucer primetila je da je „brzo kretanje priče od obalne Engleske do egzotičnog pacifičkog ostrva slično brzom kretanju od stvarnog sveta ka fantastičnom u dečijoj fantaziji“.[37]

Modernom čitaocu, Balantajnove knjige mogu izgledati preterano zaokupljene prikazima flore i faune,[38] „etnografski sjaj“ sa namerom da sugeriše da su njihova okruženja prava mesta koja nude avanture onima koji mogu da dođu do njih.[37] One takođe mogu izgledati „nametljivo pobožne“,[38] ali, prema Džonu Reni Šortu, moralni ton Balantajnovog pisanja je nadoknađen njegovom sposobnošću da ispriča „dobru pređu u pristupačnom i modnom proznom stilu“.[32]

Teme[uredi | uredi izvor]

Glavne teme romana vrte se oko uticaja hrišćanstva, važnosti društvenih hijerarhija i inherentne superiornosti civilizovanih Evropljana nad stanovnicima ostrva Južnog mora; Martin Duthajl, profesor engleskog jezika, smatra da je roman „ključni tekst koji prikazuje kolonijalne odnose u viktorijanskom periodu”.[8] Osnovna tema romana je popularna i široko rasprostranjena: „odbačena deca koja preuzimaju obaveze odraslih bez nadzora odraslih“, a Koralno ostrvo se smatra klasičnim primerom takve knjige.[39]

Prijem kritike[uredi | uredi izvor]

Koralno ostrvo je bilo skoro trenutni uspeh i prevedeno je na skoro sve evropske jezike u roku od pedeset godina od objavljivanja.[40] Savremeni čitaoci su ga naveliko cenili, iako moderni kritičari smatraju da tekst sadrži „zastarele kolonijalističke teme i verovatno rasistički prizvuk“.[6] Balantajnova mešavina krvožedne avanture i pobožnog imperijalizma dopala se ne samo njegovoj ciljnoj maloletnoj publici već i njihovim roditeljima i učiteljima.[41] Danas je uglavnom upamćen po Koralnom ostrvu, isključujući veći deo njegovih drugih radova.[42]

Roman se još uvek smatrao klasikom za englesku osnovnu školsku decu početkom 20. veka.[43] U Sjedinjenim Državama to je dugo bio glavni deo predloženih spiskova za lektiru za srednjoškolce; takva lista, o kojoj se govori u članku iz 1915. u English Journal-u, preporučuje roman u kategoriji „Priče za dečake u lakom stilu“.[44] Pojednostavljena adaptacija knjige preporučena je 1950-ih za američke 12–14-godišnjake.[45][46] Iako su ga moderni naučnici uglavnom zanemarili,[47] 2006. godine je proglašen za jedan od dvadeset najboljih škotskih romana na 15. Međunarodnoj svetskoj veb konferenciji.[48]

Koralno ostrvo je adaptirano u dečiju televizijsku seriju u zajedničkom poduhvatu Thames Television i Australijske radiodifuzne korporacije 1980. godine, prvi put prikazano na australijskoj i britanskoj televiziji 1983.[49] Takođe je adaptirano u četvorodelnu dečiju televizijsku dramu od strane Zenith Productions, koju je emitovao ITV 2000.[50]

Reference[uredi | uredi izvor]

Napomene[uredi | uredi izvor]

  1. ^ The Coral Island is Ballantyne's third book, but his first, Hudson's Bay; or, Every-day Life in the Wilds of North America (1848) is a work of non-fiction.[14]
  2. ^ It was not until the 1880s that the modern system of paying authors an agreed percentage of the retail price of every book sold became commonplace in Britain.[19]
  3. ^ Calculated using the Bank of England's UK price index.[21]

Citati[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Rennie, Neil (2004). „Ballantyne, Robert Michael (1825–1894)”. Oxford Dictionary of National Biography (online izd.). Oxford University Press. doi:10.1093/ref:odnb/1232.  (Subscription or UK public library membership required.)
  2. ^ a b „Obituary”Neophodna novčana pretplata, The Times (34184), str. 5, 10. 2. 1894, Pristupljeno 17. 12. 2013 
  3. ^ Ballantyne (2004), str. 6
  4. ^ Ballantyne (2004), str. 4
  5. ^ Ballantyne (2004), str. 5
  6. ^ a b v „The Coral Island”, Children's Literature Review, januar 2009, Arhivirano iz originala 2014-06-10. g., Pristupljeno 4. 5. 2012 
  7. ^ Tucker (1990).
  8. ^ a b v Dutheil, Martine Hennard (2001), „The Representation of the Cannibal in Ballantyne's The Coral Island: Colonial Anxieties in Victorian Popular Fiction”, College Literature, 28 (1): 105—122, JSTOR 25112562 
  9. ^ Edmond (1997).
  10. ^ Edmond (1997), str. 146
  11. ^ Edmond (1997), str. 148
  12. ^ a b v McCulloch, Fiona (2000), „'The Broken Telescope': Misrepresentation in The Coral Island”, Children's Literature Association Quarterly, 25 (3): 137—145, doi:10.1353/chq.0.1401 
  13. ^ Sammons (2004).
  14. ^ a b Cox, Michael; Riches, Christopher (2012), „Ballantyne, R. M. [Robert Michael Ballantyne] (1825–1894) Scottish novelist”, A Dictionary of Writers and their Works (online izd.), Oxford University Press, ISBN 9780199585052, doi:10.1093/acref/9780199585052.001.0001 
  15. ^ Jolly, Roslyn (2006), „Ebb Tide and The Coral Island”Neophodna novčana pretplata, Scottish Studies Review, 7: 79—91 [mrtva veza]
  16. ^ Townsend (1974), str. 61–62
  17. ^ Short (2002), str. 163
  18. ^ Finkelstein & McCleery (2012).
  19. ^ Finkelstein & McCleery (2012), str. 80
  20. ^ Potter (2007).
  21. ^ Inflation Calculator, Bank of England, Arhivirano iz originala 22. 11. 2016. g., Pristupljeno 29. 9. 2018 
  22. ^ Ward (2007).
  23. ^ a b Singh, Minnie (1997), „The Government of Boys: Golding's Lord of the Flies and Ballantyne's Coral Island”, Children's Literature, 25: 205—213, doi:10.1353/chl.0.0478 
  24. ^ Kermode (1962), str. 203
  25. ^ Anderson, Katharine (2008), „Coral Jewellery”, Victorian Review, 34 (1): 47—52, JSTOR 41220397, S2CID 201782824, doi:10.1353/vcr.2008.0008 
  26. ^ Hannabuss, Stuart (1995), „Moral Islands: A Study of Robert Michael Ballantyne, Writer for Children”, Scottish Literary Journal, 22 (2): 29—40 
  27. ^ Brantlinger, Patrick (1985), „Victorians and Africans: The Genealogy of the Myth of the Dark Continent”, Critical Inquiry, 12 (1): 166—203, JSTOR 1343467, S2CID 161311164, doi:10.1086/448326 
  28. ^ Ballantyne (1911), Preface
  29. ^ Ballantyne (1911), str. 332
  30. ^ a b Honaker, Lisa (2004), „"One Man to Rely On": Long John Silver and the Shifting Character of Victorian Boys' Fiction”, Journal of Narrative Theory, 34 (1): 27—53, JSTOR 30225794, S2CID 162220139, doi:10.1353/jnt.2004.0003 
  31. ^ MacKenzie (1989), str. 158
  32. ^ a b Short (2002).
  33. ^ Mathison (2008), str. 173
  34. ^ Phillips (1996), str. 36
  35. ^ Phillips (1996).
  36. ^ Ballantyne (1911).
  37. ^ a b Kutzer (2000).
  38. ^ a b Lessing & Ousby (1993).
  39. ^ Niemeyer, Carl (1961), „The Coral Island Revisited”, College English, 22 (44): 241—245, JSTOR 373028, doi:10.2307/373028 
  40. ^ Carpenter & Prichard (1984).
  41. ^ Miller, John William (25. 2. 2008), „The Coral Island”, The Literary EncyclopediaNeophodna novčana pretplata, Arhivirano iz originala 20. 7. 2021. g., Pristupljeno 27. 6. 2013 
  42. ^ Forman, Ross G. (1999), „When Britons Brave Brazil: British Imperialism and the Adventure Tale in Latin America, 1850–1918”, Victorian Studies, 42 (3): 454—487, JSTOR 3828976, S2CID 144905933, doi:10.2979/VIC.1999.42.3.455 
  43. ^ Marsh, Jackie (2004), „The Primary Canon: A Critical Review”, British Journal of Educational Studies, 52 (3): 246—262, JSTOR 1556055, S2CID 144035337, doi:10.1111/j.1467-8527.2004.00266.x 
  44. ^ Herzberg, Max J. (1915), „Supplementary Reading for High-School Pupils”, English Journal, 4 (6): 373—382, JSTOR 801636, doi:10.2307/801636 
  45. ^ Assuma, Daniel J. (1953), „A List of Simplified Classics”, College English, 42 (2): 94—96, JSTOR 808695, doi:10.2307/808695 
  46. ^ Blair, Glenn M. (1955), „Reading Materials for Pupils with Reading Disabilities”, The High School Journal, 39 (1): 14—21, JSTOR 40363447 
  47. ^ Miller, John (2008), „Adventures in the Volcano's Throat: Tropical Landscape and Bodily Horror in R. M. Ballantyne's Blown to Bits”, Victorian Review, 34 (1): 115—130, JSTOR 41220406, S2CID 162508944, doi:10.1353/vcr.2008.0021 
  48. ^ „Top twenty Scottish novels”, WWW2006, Arhivirano iz originala 14. 3. 2012. g., Pristupljeno 4. 5. 2012 
  49. ^ „Coral Island”, British Film Institute, Arhivirano iz originala 7. 2. 2009. g., Pristupljeno 10. 9. 2012 
  50. ^ „The Coral Island”, British Film Institute, Arhivirano iz originala 21. 1. 2009. g., Pristupljeno 10. 9. 2012 

Literatura[uredi | uredi izvor]

 

  • Ballantyne, R. M. (1911) [1858], The Coral Island: A Tale of the Pacific Ocean, Thomas Nelson and Sons, OCLC 540728645 
  • Ballantyne, R. M. (2004) [1893], Personal Reminiscences in Book Making, Kessinger Publishing, ISBN 978-1-4191-4102-7 
  • Brantlinger, Patrick (2009), Victorian Literature and Postcolonial Studies, Edinburgh University Press, ISBN 978-0-7486-3304-3 
  • Carpenter, Humphrey; Prichard, Mari (1984), The Oxford Companion to Children's Literature, Oxford University Press, ISBN 978-0-19-211582-9 
  • Darwin, Charles (2009) [1842], The Structure and Formation of Coral Reefs, MobileReference, ISBN 978-1-60501-648-1 
  • Edmond, Rod (1997), Representing the South Pacific: Colonial Discourse from Cook to Gauguin, Cambridge University Press, ISBN 978-0-521-55054-3 
  • Finkelstein, David; McCleery, Alistair (2012), An Introduction to Book History, Routledge, ISBN 978-1-136-51591-0 
  • Flower, Margaret; Langley-Levy Moore, Doris (2002), Victorian Jewellery, Courier Dove, ISBN 978-0-486-42230-5 
  • Kermode, Frank (1962), „William Golding”, Puzzles and Epiphanies: Essays and Reviews 1958–1961, Routledge and Kegan Paul, str. 198—213 
  • Kundu, Rama (2006), New Perspectives on British Authors: From William Shakespeare to Graham Greene, Sarup & Sons, ISBN 978-81-7625-690-2 
  • Kutzer, M. Daphne (2000), Empire's Children: Empire and Imperialism in Classic British Children's Books, Routledge, ISBN 978-0-8153-3491-0 
  • Lessing, Doris; Ousby, Ian (1993), The Cambridge Guide to Literature in English (2nd izd.), Cambridge University Press, ISBN 978-0-521-44086-8 
  • MacKenzie, John M. (1989), „Hunting and the Natural World in Juvenile Literature”, Ur.: Richards, Jeffrey, Imperialism and Juvenile Literature, Manchester University Press, ISBN 978-0-7190-2420-7 
  • Mathison, Ymitr (2008), „Maps, Pirates, and Treasure: The Commodification of Imperialism in Nineteenth-Century Boys' Adventure Fiction”, Ur.: Denisoff, Dennis, The Nineteenth-Century Child and the Rise of Consumer Culture, Ashgate, str. 173—188, ISBN 978-0-7546-6156-6 
  • Ornstein, Allan C. (2012), Foundations of Education (12th izd.), Cengage, ISBN 978-1-133-58985-3 
  • O'Sullivan, Emer (2010), Historical Dictionary of Children's Literature, Scarecrow Press, ISBN 978-0-8108-7496-1 
  • Phillips, Richard (1996), Mapping Men & Empire: A Geography of Adventure, Routledge, ISBN 978-0-415-13772-0 
  • Potter, Jane (2007), „Children's Books”, Ur.: Finkelstein, David; McCleery, Alistair, The Edinburgh History of the Book in Scotland: Professionalism and Diversity 1880–2000, 4, Edinburgh University Press, str. 352—367, ISBN 978-0-7486-1829-3 
  • Reiff, Raychel Haugrud (2010), William Golding: Lord of the Flies, Marshall Cavendish, ISBN 978-0-7614-4700-9 
  • Sammons, Jeffrey L. (2004), Friedrich SpielhagenNeophodna slobodna registracija, Verlag Max Niemeyer, ISBN 978-3-484-32117-5 
  • Short, John Rennie (2002), Imagined Country: Society, Culture, and Environment, Syracuse University Press, ISBN 978-0-8156-2954-2 
  • Townsend, John Rowe (1974), „1840–1915: Nineteenth-Century Adventures”, Written for Children: An Outline of English Language Children's Literature, Viking Children's Books, ISBN 978-0-7226-5466-8 
  • Tucker, Nicholas (1990), The Child and the Book: A Psychological and Literary ExplorationNeophodna slobodna registracija, Cambridge University Press, ISBN 978-0-521-39835-0 
  • Ward, Simon (2007), „The Economics of Authorship”, Ur.: Finkelstein, David; McCleery, Alistair, The Edinburgh History of the Book in Scotland: Professionalism and Diversity 1880–2000, 4, Edinburgh University Press, str. 409—430, ISBN 978-0-7486-1829-3 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Корално_острво&oldid=27550813”