Вилијам Голдинг

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Вилијам Голдинг
William Golding 1983.jpg
Вилијам Голдинг 1983.
Пуно имеВилијам Џералд Голдинг
Датум рођења(1911-09-19)19. септембар 1911.
Место рођењаЊуквеј, Енглеска
Датум смрти19. јун 1993.(1993-06-19) (81 год.)
Место смртиПеранарвортал, Енглеска
ШколаBrasenose College
Најважнија дела
Господар мува
Награде

Вилијам Џералд Голдинг (енгл. William Golding; Њуквеј, 19. септембар 1911 — Перанарвортал, 19. јун 1993), био је британски романописац, песник и добитник Нобелове награде за књижевност 1983. године. Најпознатији је по свом роману Господар мува. Добитник је и награде Booker Prize из 1980. године за књижевност.

Голдинг је добио титулу витеза 1988. године.[1][2][3] Он је био члан Краљевског књижевног дружтва.[1] Године 2008, часопис Тајмс је рангирао Голдинг на треће место њиховог списка „Педесет највећих британских писаца од 1945”.[4] Брасенос колеџ из Оксфорда има истраживачке позиције именоване у његову част у области уметности, хуманистичких и друштвених наука.

Биографија[уреди | уреди извор]

Младост[уреди | уреди извор]

Вилијам Голдинг је рођен у кући своје баке по мајци, на адреси Маунтвајз 47, Сент Колумб Мајнор, у Њуквеју,[5] у Корнвалу,[6] гдје је у дјетињству провео многе празнике. Одрастао је у породичној кући у Молбороу, у Вилтширу, гдје је његов отац радио као магистар наука у гимназији (од 1905. године до пензионисања). Алек Голдинг, отац младог Вилијама, био је социјалиста са јаком посвећеношћу научном рационализму. Млади Вилијам Голдинг и његов брат Џозеф су похађали школу у којој је предавао њихов отац. Њихова мајка, Милдред, одржавала је кућу на адреси Грин бр 29, у Молбороу, и давала подршку борцима за давање права гласа женама. Године 1930, Голдинг се уписао на Универзитет у Оксфорду, Колеџ Брејсноз, гдје је током двије године пратио предавања из природних наука, да би се на крају пребацио на енглеску књижевност. Дипломирао је у љето 1934. године, а нешто касније исте године у Лондону је изашла његова прва књига, Пјесме.

Голдинг је био активан као борац за животињска права.

Брак и породица[уреди | уреди извор]

Голдинг се оженио Аном Брукфилд (Ann Brookfield), 30. септембра 1939. године. Имали су двоје дјеце, Џуди и Дејвида.

Учествовање у рату[уреди | уреди извор]

Током Другог свјетског рата, Голдинг се борио у Краљевској морнарици, а за кратко је учествовао и у потјери и потапању најмоћнијег њемачког ратног брода, »Бизмарка«. Учествовао је и у искрцавању у Нормандији, командујући бродом који је испаљивао салве ракета на плаже, а затим и у поморској акцији код Валхерена у којој су потопљена 23 од 24 пловила.

Дело[уреди | уреди извор]

Роман који је Голдингу донео светску славу, Господар мува, најпре је одбијен од стране 21 издавача пре него што га је објавио Faber & Faber. Ово дело се често пореди са Дефоовим романом Робинсон Крусо. Међутим, оно је настало као "одговор" на дечији роман Р. М. Балентајна Корално острво: Прича о Тихом океану (The Coral Island: A Tale of the Pacific Ocean). Обе књиге имају исти заплет и имена два лика, али ту се њихове сличности завршавају.[7]

Смрт[уреди | уреди извор]

Године 1985. Голдинг и његова супруга су се преселили у Перанавортал, близу Трура, у Корнвалу, гдје је након осам година умро од срчаног удара, 19. јуна 1993. године. Покопан је на сеоском гробљу у Баверчоку, у Јужном Вилтширу (у близини границе округа Хемпшир и Дорсет). За собом је оставио нацрт за роман Питија, чија радња се дешава у античком Делфију, а који је објављен постхумно.

Битнија дјела[уреди | уреди извор]

  • Песме (1934)
  • Господар мува (1954)
  • Наследници (1955)
  • Pincher Martin (1956)
  • The Brass Butterfly (позоришни комад) (1958)
  • Free Fall (1959)
  • The Spire (1964)
  • The Hot Gates (есеји) (1965)
  • The Pyramid (1967)
  • Шкорпионски бог (1971)
  • Darkness Visible (1979)
  • A Moving Target (есеји) (1982)
  • The Paper Men (1984)
  • An Egyptian Journal (1985)
  • To the Ends of the Earth (трилогија)
    • Rites of Passage (1980)
    • Close Quarters (1987)
    • Fire down Below (1989)
  • Питија (постхумно) (1996)

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ↑ 1,0 1,1 William Golding: Awards Архивирано на сајту Wayback Machine (16. септембар 2015). William Golding.co.uk. Приступљено 17 June 2012
  2. ^ Lambert, Bruce (20. 6. 1993). „William Golding Is Dead at 81; The Author of 'Lord of the Flies'”. The New York Times. Приступљено 6. 9. 2007. 
  3. ^ Golding, William (1996). The Double Tongue. London: Faber. ISBN 978-0-571-17803-2. 
  4. ^ The 50 greatest British writers since 1945. The Times (5 January 2008). Приступљено 1 February 2010.
  5. ^ „General Logon Page”. Ic.galegroup.com. Приступљено 31. 1. 2013. 
  6. ^ Kevin McCarron, ‘Golding, Sir William Gerald (1911–1993)’, Oxford Dictionary of National Biography, Oxford University Press, September 2004; online edn, May 2006 accessed 13 November 2007
  7. ^ „William Golding”. Poetry Foundation. Приступљено 1. 2. 2019. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Golding, William (1996). The Double Tongue. London: Faber. ISBN 978-0-571-17803-2. 
  • Carey, John (2009). William Golding: The Man Who Wrote Lord of the Flies. New York: Simon & Schuster. ISBN 978-1-4391-8732-6. 
  • L. L. Dickson, The Modern Allegories of William Golding. University of South Florida Press.1990. ISBN 978-0-8130-0971-1..
  • R. A. Gekoski and P. A. Grogan, William Golding: A Bibliography, London, André Deutsch. 1994. ISBN 978-0-233-98611-1..
  • "Boys Armed with Sticks: William Golding's Lord of the Flies". Chapter in B. Schoene-Harwood. Writing Men. Edinburgh University Press.2000..
  • Ladenthin, Volker: Golding, Herr der Fliegen; Verne, 2 Jahre Ferien; Schlüter, Level 4 - Stadt der Kinder. In: engagement (1998) H. 4 S. 271-274.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Вилијам_Голдинг&oldid=23039863”