Вилијам Голдинг

Из Википедије, слободне енциклопедије
Вилијам Голдинг
Vilijam golding.jpg
Вилијам Голдинг
Пуно име Вилијам Џералд Голдинг
Датум рођења (1911-09-19)19. септембар 1911.
Место рођења Њуквеј
Енглеска
Датум смрти 19. јун 1993.(1993-06-19) (81 год.)
Место смрти Перанарвортал
Енглеска
Најважнија дела
Господар мува
Награде Нобелова награда за књижевност

Вилијам Џералд Голдинг (енгл. William Golding; Њуквеј, 19. септембар 1911Перанарвортал, 19. јун 1993) био је британски романописац, песник и добитник Нобелове награде за књижевност 1983. године. Најпознатији је по свом роману Господар мува. Добитник је и награде Booker Prize из 1980. године за књижевност.

Биографија[уреди]

Ране године[уреди]

Вилијам Голдинг је рођен у кући своје баке по мајци, на адреси Маунтвајз 47, Сент Колумб Мајнор, у Њуквеју, у Корнвалу, гдје је у дјетињству провео многе празнике. Одрастао је у породичној кући у Молбороу, у Вилтширу, гдје је његов отац радио као магистар наука у гимназији (од 1905. године до пензионисања). Алек Голдинг, отац младог Вилијама, био је социјалиста са јаком посвећеношћу научном рационализму. Млади Вилијам Голдинг и његов брат Џозеф су похађали школу у којој је предавао њихов отац. Њихова мајка, Милдред, одржавала је кућу на адреси Грин бр 29, у Молбороу, и давала подршку борцима за давање права гласа женама. Године 1930. Голдинг се уписао на Универзитет у Оксфорду, Колеџ Брејсноз, гдје је током двије године пратио предавања из природних наука, да би се на крају пребацио на енглеску књижевност. Дипломирао је у љето 1934. године, а нешто касније исте године у Лондону је изашла његова прва књига, Пјесме.

Голдинг је био активан као борац за животињска права.

Брак и породица[уреди]

Голдинг се оженио Аном Брукфилд (Ann Brookfield), 30. септембра 1939. године. Имали су двоје дјеце, Џуди и Дејвида.

Учествовање у рату[уреди]

Током Другог свјетског рата, Голдинг се борио у Краљевској морнарици, а за кратко је учествовао и у потјери и потапању најмоћнијег њемачког ратног брода, »Бизмарка«. Учествовао је и у искрцавању у Нормандији, командујући бродом који је испаљивао салве ракета на плаже, а затим и у поморској акцији код Валхерена у којој су потопљена 23 од 24 пловила.

Смрт[уреди]

1985. године Голдинг и његова супруга су се преселили у Перанавортал, близу Трура, у Корнвалу, гдје је након осам година умро од срчаног удара, 19. јуна 1993. године. Покопан је на сеоском гробљу у Баверчоку, у Јужном Вилтширу (у близини границе округа Хемпшир и Дорсет). За собом је оставио нацрт за роман Питија, чија радња се дешава у античком Делфију, а који је објављен постхумно.

Битнија дјела[уреди]

  • Песме (1934)
  • Господар мува (1954)
  • Наследници (1955)
  • Pincher Martin (1956)
  • The Brass Butterfly (позоришни комад) (1958)
  • Free Fall (1959)
  • The Spire (1964)
  • The Hot Gates (есеји) (1965)
  • The Pyramid (1967)
  • Шкорпионски бог (1971)
  • Darkness Visible (1979)
  • A Moving Target (есеји) (1982)
  • The Paper Men (1984)
  • An Egyptian Journal (1985)
  • To the Ends of the Earth (трилогија)
    • Rites of Passage (1980)
    • Close Quarters (1987)
    • Fire down Below (1989)
  • Питија (постхумно) (1996)

Спољашње везе[уреди]