Morska so[uredi | uredi izvor]

Morska so je so koja se dobija postupkom isparavanja morske vode, obično u velikim plitkim bazenima solana. Koristi se u hrani, kuvanju, kozmetici kao i da očuva hranu. Nastanak morske soli se vraća u praisotrijska vremena.

Sastav[uredi | uredi izvor]

Komercijalno dostupne morske soli se veoma razlikuju u njihovoj hemiskoj strukturi. Osnovni sastojak je sumpor-hlorid, ostatak strukture se sastoji od između 0.2 do 10% ostalih soli. To su uglavnom soli hlorida i sulfata koje sadrže kalcijum, kalijum i magnezijum. Sastav komercijslno dostupne soli može da se razlikuje, jonski sastav slane vode je relativno konstatan.

Nastanak[uredi | uredi izvor]

Proizvodnja u solanama započinje u prvom bazenu u kojem je koncentracija NaCl najmanja (morska voda ) a završava u zadnjem, u kojem je morska voda toliko prezasićena da se so taloži na dnu bazena. Isušavanje se obavlja samo u letnjim mesecima kada su najpovoljniji uslovi za proizvodnju.

Salinitet morske vode iznosi prosečno 3,5%, što znači da 1000 g sadrži 35g soli. Baltičko more sadrži 1,2%, Sredozemno more 3,8% i Mrtvo more 28% morske soli. U Srbiji, Francuskoj, Španiji, Portugalu, Italiji, brojnim zemljama u Africi i u Kini postoje brojne solane za proizvodnju morske soli.

Ukus[uredi | uredi izvor]

Neki gurmani veruju da morska so ima bolji ukus i bolju teksturu nego obična kuhinjska so^[1]. Minerali koji se nalaze u soli takođe utiču na ukus. Boje i različitost ukusa postoje zbog lokalnih glina i algi koje se nalaze u vodi iz kojih se uzima morska so. Na primer, neke soli iz Koreje i Francuske su sivo-roze boje i neke iz Indije su crne. Crne i crvene soli sa Havaja mogu čak da imaju praškasto crnu lavu ili pečenu crvenu glinu u njima. Neke morske soli sadrže sulfate^[2]. Može biti teško razlikovati morsku so sa ostalim solima, kao što je Himalajska roza so ili Kamena so.

Crna so je marketinški izraz za morsku so uzetu sa različitih mesta širom sveta koja je spojena i obojena sa aktivnim ugljem. So se koristi kao dekorativni začin pokazan na stolu.

Zdravlje[uredi | uredi izvor]

Nutritivna vrednost morske soli i kuhinjske soli su slične zato što su obe prvenstveno natrijum-hlorid.^[3]^[4] Kuhinjska so je više obrađena nego morska so da bi se uklonili minerali i uglavnom sadrži aditive poput silicijum-dioksida da bi se sprečilo zgrudnjavanje.

Jod, suštinski element za ljudsko zdravlje, je prisutan u malim količinama u soli. Jodirana so je kuhinjska so pomešana sa malom količinom soli elementa joda. Studije su našle zagađenje mikroplastikom u morskoj soli iz SAD-a, Evrope i Kine. Morska so takođe može biti zagađena gljivicama koje mogu da izazovu kvarenje hrane.

Reference[uredi | uredi izvor]

^ "Worth One's Salt" by Dan Crane, Salon, Apr 2005
^ McKetta, John J. Jr. (13. 3. 1995). Encyclopedia of Chemical Processing and Design: Volume 51 - Slurry Systems: Instrumentation to Solid-Liquid Separation (na jeziku: engleski). CRC Press. ISBN 9780824726027. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
^ Katherine Zeratsky (2019). „Sea salt vs. Table salt: What's the difference?”. Mayo Clinic.
^ „Is sea salt better for you than regular table salt?”. ABC Life, Australian Broadcasting Corporation. 18. 6. 2019. CS1 održavanje: Format datuma (veza)

[1] "Worth One's Salt" by Dan Crane, Salon, Apr 2005

[2] McKetta, John J. Jr. (13. 3. 1995). Encyclopedia of Chemical Processing and Design: Volume 51 - Slurry Systems: Instrumentation to Solid-Liquid Separation (na jeziku: engleski). CRC Press. ISBN 9780824726027. CS1 održavanje: Format datuma (veza)

[mayo-3] Katherine Zeratsky (2019). „Sea salt vs. Table salt: What's the difference?”. Mayo Clinic.

[4] „Is sea salt better for you than regular table salt?”. ABC Life, Australian Broadcasting Corporation. 18. 6. 2019. CS1 održavanje: Format datuma (veza)

[1]

[2]

[3]

[4]