Košarkaška reprezentacija Jugoslavije na svetskim prvenstvima

Košarkaška reprezentacija Jugoslavije na Svetskim prvenstvima je osvojila prvo mesto na 5 prvenstava i tako je trenutni rekorder po broju titula, ispred reprezentacija Sovjetskog Saveza i Sjedinjenih Američkih Država. Prvi put pojavila na prvom Svetskom prvenstvu u Argentini 1950, a zadnji put je učestvovala na Svetskom prvenstvu u Sjedinjenim Američkim Državama 2002.

Argentina, 1950.

Posle otkaza Italije, reprezentacija Jugoslavije je pozvana da učestvuje na prvom Svetskom prvenstvu 1950. u Argentini. Ekipa je na brzinu skupljena i bez priprema i selektora je otputovala u Buenos Ajres. Jugoslavija je osvojila poslednje, 10. mesto.

Ostalo je zabeleženo u istoriji jugoslovenske košarke da je prvi koš na Svetskim prvenstvima za jugoslovenski nacionalni tim postigao Nebojša Popović, koji je u Argentini bio i igrač i trener „plavih“. Pored Popovića u reprezentaciji je bio i Bora Stanković, kasnije dugogodišnji generalni sekretar FIBA, a tim su još činili: Loci, Demšar, Aleksandar Gec, Kalember, Laslo Engler, Sokolović, Novaković, Blašković, Amon i Radojčić.

Prva titula svetskog prvaka pripala je domaćinu Argentini, a na pobedničko postolje popeli su se i igrači Sjedinjenih Država i Čilea.

Brazil, 1954.

Ni drugo Svetsko prvenstvo 1954. u Brazilu nije rezultatski prošlo mnogo bolje za „plave“. Ipak, Jugoslavija je ovde ostvarila prvu pobedu na ovom takmičenju i to protiv Perua rezultatom 86:84. Jedna pobeda je bila dovoljna za 11. mesto u Brazilu. Na tron su se prvi put popeli Amerikanci, drugi je bio Brazil, a bronzana medalja pripala je reprezentaciji Filipina.

Čile, 1959.

Svetsko prvenstvo 1959. u Čileu je jedno od dva Svetska prvenstva koje je Jugoslavija propustila. Svetski prvak je postao Brazil, Amerikanci su osvojili svoje drugo srebro, a Čile svoju prvu bronzu.

Brazil, 1963.

Po drugi put za devet godina Svetsko prvenstvo je održano u Brazilu. Za razliku od 1954. godine i 11. mesta, Jugoslavija je u Rio de Žaneiru stigla do prve medalje na Svetskim prvenstvima. Jugoslavija je u Brazil otputovala kao vicešampion Evrope, a srebrna medalja na Evropsko prvenstvo 1961. koje je održano u Beogradu, bila je prva medalja koju je jugoslovenska reprezentacija osvojila na nekom velikom takmičenju.

Te 1963. godine reprezentaciju je vodio profesor Aleksandar Nikolić. Aleksandar Nikolić je u Brazil poveo: Radivoja Koraća, Đurića, Daneua, Kovačića, Đerđu, Nikolića, Ajzelta, Petričevića, Rajkovića, Gordića, Ražnatovića i Vladimira Cvetkovića. Bilans od osam pobeda, uz poraz od Brazila (71:90), bio je dovoljan za drugo mesto.

Brazilci su odbranili titulu osvojenu 1959. godine u Čileu, a treće mesto pripalo je tadašnjem Sovjetskom Savezu, koji je na tom Svetskom prvenstvu pretrpeo prvi poraz na velikom takmičenju od Jugoslavije. Bilo je 69:67 za izabranike Aleksandra Nikolića.

Urugvaj, 1967.

Generaciji koja je osvojila srebro u Brazilu priključeni su mlađi igrači kao što su Petar Skansi, Krešimir Ćosić, Rato Tvrdić i Ivo Daneu i uspeh je ponovljen. I u Urugvaju je Jugoslavija završila na drugom mestu, ovoga puta iza Sovjetskog Saveza, a ispred Brazila. Ivo Daneu je proglašen za najboljeg igrača Svetskog prvenstva.

Jugoslavija 1970.

Posle pet Mundijala organizovanih na tlu Južne Amerike, organizacija svetskog prvenstva je pripala Jugoslaviji. Za domaćina završnice 6. svetskog prvenstva izabrana je Ljubljana. Posle dve srebrne medalje nacija je očekivala zlato. Selektor Ranko Žeravica i igraci: Krešimir Ćosić, Petar Skansi, Ljubodrag Simonović, Nikola Plećaš, Vinko Jelovac, Rato Tvrdić, Dragan Kapičić, Dragutin Čermak, Rajković, Damir Šolman, Aljoša Žorga i Daneu su se potrudili da se to i dogodi.

Zahvaljujući tadašnjem sistemu takmičenja, zlatna medalja je obezbeđena kolo pre kraja takmičenja, pobedom nad Amerikancima od 76:63. Ni poraz od Sovjetskog Saveza u poslednjem kolu nije pomutio veliko slavlje Jugoslovena.

Na putu do svoje prve zlatne medalje „plavi“ su redom pobeđivali Italiju 66:63, Brazil 80:55, Čehoslovačku 94:84, Urugvaj 63:45, Sjedinjene Američke Države 70:63, da bi u poslednjem kolu bili poraženi od Sovjetskog Saveza 72:87. Srebrnu medalju je osvojio Brazil, a bronzanu Sovjetski Savez.

Portoriko, 1974.

Za Svetsko prvenstvo 1974. u Portoriku je izvršena smena generacije i šansu po prvi put na Svetskim prvenstvima dobijaju dva buduća velika asa Dragan Kićanović i Dražen Dalipagić. Od starta prvenstva bilo je jasno da će medalje između sebe podeliti Jugoslavija, SSSR i SAD.

„Plavi“ pobeđuju Sovjete sa 82:79, ali gube od Amerikanaca rezultatom 88:91, što će ih koštati odbrane titule. Na tron se po drugi put penje SSSR, Jugoslavija osvaja svoje treće srebro, a bronza pripada Amerikancima.

Filipini, 1978.

Osmo Svetsko prvenstvo koje je održano u glavnom gradu Filipina, Manili, proteklo je u potpunoj dominaciji Jugoslavije. Profesor Aleksandar Nikolić se vratio na klupu „plavih“ i okupio ekipu koja će kasnije dobiti epitet „zlatna generacija“. Dražen Dalipagić, Dragan Kićanović, Ratko Radovanović, Peter Vilfan, Zoran Slavnić, Mirza Delibašić, Branko Skroče, Krešimir Ćosić, Duje Krstulović, Željko Jerkov, Rajko Žižić i Andro Knego su do zlatne medalje stigli bez poraza.

Po prvi put se na Mundijalu igralo po novom sistemu, koji je predviđao finalnu utakmicu. Posle devet ubedljivih pobeda (Senegal 99:64, Južna Koreja 121:85, Kanada 105:95, Filipini 117:101, Italija 108:76, SAD 100:93, SSSR 105:92, Brazil 91:87, Australija 105:101), Jugoslavija se u finalu sastala sa košarkašima Sovjetskog Saveza. Aleksandar Gomeljski i njegovi puleni poraženi su u uzbudljivoj završnici sa 82:81 i pobednički pehar se po drugi put našao u rukama jugoslovenskih košarkaša. Treće mesto je pripalo reprezentaciji Brazila, a trofej namenjen najboljem igraču i strelcu prvenstva zaslužio je Dražen Dalipagić.

Kolumbija, 1982.

Posle trijumfa u Manili i prvog i jedinog olimpijskog zlata koje je 1980. godine osvojeno na Olimpijskim igrama u Moskvi, na Svetkom prvenstvu u Kolumbiji Jugoslavija nije mogla dalje od trećeg mesta.

Kontinuitet medalja je nastavljen, ali zlato otišlo večitim rivalima. Reprezentacija Sovjetskog Saveza je postala prva kojoj je uspelo da po treći put osvoji titulu svetskog šampiona, a svoje treće srebro u Kolumbiji su osvojili Amerikanci.

Španija, 1986.

Na jubilarno 10. Svetsko prvenstvo Jugoslavija je otišla u podmlađenom sastavu. Iako mlad, Dražen Petrović je već stekao reputaciju sjajnog igrača, a selektor Krešimir Ćosić je u Španiju poveo i 18-godišnjeg debitanta Vlade Divca. Ovaj Mundijal ostaće upamćen po polufinalnoj utakmici između Jugoslavije i SSSR i jednom od najneverovatnijih preokreta u istoriji svetskih šampionata.

„Plavi“ su pedesetak sekundi pre kraja vodili sa devet poena razlike i bili jednom nogom u finalu. Tada na scenu stupaju Arvidas Sabonis, Homičus i Valters i sa tri trojke uspevaju da izbore produžetke. „Plavi“ u dodatnih pet minuta ne uspevaju da izađu iz šoka, a Sabonis i drugovi pobeđuju sa 90:91.

Kao uteha je stigla pobeda nad Brazilom u meču za 3. mesto od 117:91 i titula najboljeg igrača prvenstva koja je otišla u ruke Dražena Petrovića. Amerikanci su u finalu bili bolji od Sovjetskog Saveza i osvojili su svoje drugo zlato.

Argentina, 1990.

Svoju treću titulu svetskog prvaka Jugoslavija je osvojila u Argentini 1990. godine. „Plavi“ su u Buenos Ajres otišli pod vođstvom Dušana Ivkovića, a sastav su činili: Dražen Petrović, Velimir Perasović, Zoran Čutura, Toni Kukoč, Žarko Paspalj, Jure Zdovc, Radisav Ćurčić, Željko Obradović, Vlade Divac, Arijan Komazec, Zoran Savić i Zoran Jovanović (koji je došao kao zamena za povređenog Dina Rađu).

Jugoslavija je savladala Venecuela 92:84, Angola 83:77, Brazil 105:86, Sovjetski Savez 100:77 i Grčka 77:67. Jedini poraz budućim šampionima naneo je Portoriko 75:82. U polufinalu su savladani košarkaši Sjedinjenih Država sa 99:91, da bi u finalu „plavi“ pobedili Sovjetski Savez sa 92:75. Za najboljeg igrača prvenstva proglašen je Toni Kukoč.

Vidi još

• Košarkaška reprezentacija Srbije na svetskim prvenstvima
• Košarkaška reprezentacija Hrvatske na svetskim prvenstvima
• Košarkaška reprezentacija Slovenije na svetskim prvenstvima

Spoljašnje veze

• Jugoslavija na prva dva svetska prvenstva