Драгослав Ражнатовић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Драгослав Ражнатовић

Драгослав Ражнатовић (стоји у средини) и југословенски репрезентативци 1968.
Драгослав Ражнатовић (стоји у средини) и југословенски репрезентативци 1968.

Личне информације
Пуно име Драгослав Ражнатовић
Датум рођења (1941-04-19)19. април 1941.
Место рођења Врање, Краљевина Југославија
Држављанство  Србија
Висина 1,90 m
Позиција крило
Сениорски клубови
Године: Клубови:
Социјалистичка Федеративна Република Југославија Раднички
Репрезентација
Социјалистичка Федеративна Република Југославија СФР Југославија

|} Драгослав Ражнатовић (рођен 19. априла 1941. године у Врању) је некадашњи југословенски и српски кошаркаш. Познат је по дугогодишњем игрању за репрезентацију Југославије као и Радничког са Црвеног крста.

Каријера[уреди]

Драгослав Ражнатовић у репрезентацији

Драгослав Ражнатовић је дуги низ година играо за Раднички. Био је део највећег успеха у историји овога клуба а то је освајање шампионске титуле Југославије 1973. године.[1] Иако је две године пре тога Раднички испао из прве лиге, тренер Слободан Ивковић се по повратку из ОКК Београда максимално посветио прављењу шампионског тима. Раднички је те сезоне обезбедио титулу у претпоследњем колу, победом над Босном. А титулу су прославили у задњем колу победивши Југопластику са 112:105. Поред Ражнатовића шампионски тим чинили су још: Срећко Јарић, Драган Вучинић, Милован Тасић и др. Након тога Раднички је успео да стигне до полуфинала Купа Шампиона, када су поражени од италијанског Варезеа. Ражнатовић је касније изјавио како је тек са 31 година од тренера Ивковића учио неке детаље, због којих је Ивковића сматрао врхунским тренером.[2]

Репрезентација[уреди]

Током 60-тих година био је стандардни члан репрезентације Југославије. Тих година су започети већи успеси и освајања медаља на великим такмичењима. На Олимпијади 1968. репрезентација је освојила сребрну медаљу, Драгослав је на том првенству постизао у просеку 4,6 поена по утакмици.[3]

Функционер[уреди]

По завршетку играчке каријере, једно време је био председник управног одбора Радничког. Током најтежих година у историји овога клуба 2001. године, борио се за свој клуб којем су у то време одузимани играчи. [4] Такође једно време је био председник Кошаркашког савеза Југославије.

Референце[уреди]

  1. ^ „Окупили се шампиони са Црвеног крста”. Политика. 14. 4. 2013. Приступљено 28. 9. 2015. 
  2. ^ „Сећање на Џејмса Дина Црвеног крста”. Политика. 14. 10. 2007. Приступљено 28. 9. 2015. 
  3. ^ „Статистика са Олимпијских игара 1968”. basketball-reference.com. Приступљено 28. 9. 2015. 
  4. ^ „Победио лоби”. arhiva.glas-javnosti.rs. 4. 7. 2001. Приступљено 28. 9. 2015. 

Спољашње везе[уреди]