Košćuškov ustanak

Košćuškov ustanak 1794.

Tadeuš Košćuško se zaklinje da će osloboditi Poljsku na trgu u Krakovu 24. marta 1794.

Bitka na Raclavicama, 4. april 1794, Jan Matejko 465 x 897 cm. Nacionalni muzej u Krakovu

Bitka kod Šekocina, 1794.

Vešanje izdajnika, slika od Žana Pjera Norblina

Ranjavanje i zarobljavanje Košćuška

Košćuškov ustanak je bio ustanak koji je predvodio Tadeuš Košćuško u Poljskoj i Litvaniji 1794. godine. Cilj ustanka je bio da se Poljska i Litvanija oslobode od ruskog uticaja nakon Druge podele Poljske 1793. i nakon stvaranja konfederacije u Targovici.

Uvod

Prva podela Poljske i rat za odbranu poljskog ustava ozbiljno su oslabili reformistički pokret u Poljskoj, koji se zalagao za Majski ustav. Nakon druge podele Poljske oslabili su i sledbenici carske Rusije, koji su bili okupljeni u konfederaciji iz Targovice. Ljudi koji su nakon druge podele Poljske podržavali Rusiju kao glavnog garanta zlatnih sloboda smatrani su izdajnicima i stvorila se jaka opozicija njihovoj vlasti i među šljahtom i među građanima.

Da bi suzbili otpor Pruska i Rusija su odlučili da demobilišu 50% poljske vojske, a da ostatak poljskih vojnika regrutuju u svoje vojske. Komandant 1. poljske nacionalne konjičke brigade general Antoni Madalinski je 12. marta 1794. odlučio da odbije naređenje o demobilizaciji. Sa svojom brigadom od 1500 vojnika je krenuo prema Krakovu. Potakao je niz pobuna u celoj zemlji. Ruski garnizon u Krakovu je dobio naređenje da napusti Krakov i da potuče pobunjenike. Krakov je ostao bez ruske vojske.

Pobuna

Tadeuš Košćuško je 24. marta 1794. objavio poziv na opšti ustanak i preuzeo je komandu nad svim poljskim vojnim snagama. Da bi ojačao poljske snage Košćuško je izdao naređenje o mobilizaciji i zahtevao je da svaka peta kuća u Malopoljskoj da najmanje jednog opremljenog vojnika. Košćuškov štab je procenio da bi mogli mobilisati 10.000 vojnika. Glavni problem je bio naoružanje, tako da je bilo mnogo njih opremljenih samo srpovima ili poljoprivrednim alatkama.

Da bi uništili još uvek slab otpor, ruski car je naredio napad na Krakov. U bici na Raclavicama 4. aprila 1794. brojno i tehnički slabije poljske snage pobedile su opremljenijeg i brojnijeg neprijatelja. Nakon krvave bitke ruske snage su se povukle sa bojišta. Košćuškova vojska je bila preslaba da uspešno nastavi ofanzivu i da izbaci ruske snage iz Male Poljske. Strateški pobeda nije imala neki značaj, ali vest o pobedi se raširila Poljskom i potakla je pobunu u ostalim krajevima Poljske. Početkom aprila poljske snage, koje je trebalo da budu poslane u Rusiju pridružile su se Košćušku.

Rusi su 17. aprila pokušali da pohapse one, koji podržavaju ustanak. Pokušali su i da razoružaju poljski garnizon u Varšavi zauzimanja arsenala, ali to je dovelo do pobune protiv ruskog garnizona u Varšavi. Pobunu je predvodio Jan Kilinski, a poljski kralj Stanislav II Avgust je bio neodlučan. Pobuna u Varšavi imala je uspeha zbog nesposobnosti ruskog komandanta u Varšavi i zbog toga što je bio Veliki Četvrtak, kada su ruski vojnici izašli u crkve u gradu i nisu nosili oružje. Osim toga civili su aktivno učestvovali u pobuni. Nakon dva dana teških sukoba u Varšavi Rusi su od ukupno 6.000 vojnika u Varšavi izgubili 2.000 do 4.000 vojnika. Morali su se povući iz Varšave. Uspela je i slična pobuna u Vilnjusu 22. aprila, a ubrzo su se oslobađali i drugi gradovi.

Košćuško je 7. maja 1794. izdao Proklamaciju iz Polaneca, kojom je delomično ukinuo kmetstvo i proglasio građanske slobode seljaka i način zaštite od zloupotreba od strane šljahte. Međutim novi zakon nikad nije bio potpuno primenjen, jer ga je plemstvo (šljahta) bojkotovalo. Ipak proklamacija je privukla mnoge seljake u redove revolucionara. Po prvi put u istoriji seljaci su se službeno smatrali delom poljske nacije.

Strateška situacija je postala mnogo gora za Poljake u maju. Pruska vojska je 10. maja prešla granicu i pridružila se Rusiji u borbi protiv ustanika. Rusko-pruske snage su 6. i 8. juna pobedili poljske snage u dve bitke. Poljaci su se povukli prema Varšavi i počeli su da utvrđuju grad. Pruska vojska je 15. juna zauzela Krakov, ali ruske snage su bile poražene u nizu manjih okršaja oko Varšave, pa su Poljaci uspeli da okončaju utvrđivanje Varšave. Rusko-pruske snage su neuspešno opsedale Varšavu 22. jula. Usledio je 20. avgusta ustanak u Velikopoljskoj, pa je pruska vojska morala da se povuče iz okoline Varšave. Varšava je početkom septembra bila oslobođena opsade.

Sukobi u drugim krajevima završili su se promenljivim ishodima. Rusi su ugušili ustanak u Litvaniji, Vilnjus je kapitulirao 12. avgusta. Ustanak u Velikoj Poljskoj je bio mnogo uspešniji. Poljske snage je tu predvodio Jan Henrik Dombrovski. Zauzeli su Bidgošč 2. oktobra i ušli su u Pomorje. Zahvaljujući mobilnosti svojih snaga Poljaci su izbegli opkoljavanje od strane Prusa. Osim toga prekidali su pruske linije snabdevanja, pa su prisilili prusku vojsku da se povuče iz središnje Poljske.

Dolazak Suvorova i zarobljavanje Košćuška

U Poljsku je došla nova ruska vojska pod komandom Aleksandra Suvorova. Dobili su naređenje da se sretnu sa ruskim korpusom kraj Varšave. Nakon dve bitke (17. i 19. septembra) nova vojska se kretala prema Varšavi. Košćuško je pokušao da spreči spajanje dve ruske vojske, pa je 10. oktobra započeo bitku kod Macjejovice. Obe ruske armije su istovremeno ušle u bitku i pobedile. Rusi su ranili su i zarobili Košćuška u toj bici. Poslali su ga u Sankt Peterburg u Petropavlovsku tvrđavu.

Novi komandant poljskih snaga Tomaš Vavržecki nije bio sposoban da kontroliše unutrašnje borbe za vlast i postao je komandant oslabljene vojske. Političku moć je držao drugi vođa, koji se morao boriti i sa levičarima jakobincima i sa desničarima i monarhistima.

Združene ruske snage su 4. septembra započele napad na Pragu, predgrađe Varšave na desnoj obali. Nakon 4 sata borbe ruske snage su probile poljsku odbranu i započele su sa paljevinama i pljačkom. Celo predgrađe su uništili i navodno pobili 20.000 stanovnika. Taj događaj je poznata kao masakr u Pragi. Varšava je zauzeta 5. novembra 1794. godine. Vavržecki je zarobljen 16. novembra i to je označilo kraj ustanka. Ubrzo je usledila Treća deoba Poljske, u kojoj su Rusija, Pruska i Habzburška monarhija podelile ostatke Poljske.

Posledice

Košćuškov ustanak predstavljao je potpunu katastrofu za Poljsku, koja je prestala postojati. Poljska nije postojala 123. godine od tada. U zemljama podeljene Poljske usledila je ekonomska katastrofa, jer su tržišta tri države postala podeljena i odvojena jedna od drugih. Školski sistem je nazadovao jer su škole na tim teritorijama dobijale nizak prioritet. Stvaranje obrazovnih institucija postalo je jako otežano. Prusi su se opirali otvaranju univerziteta u Varšavi. U ruskim i nemačkim delovima Poljske usledila je germanizacija i rusifikacija. Austrijski deo Poljske je bio slobodniji.

Hiljade poljskih familija koje su podržavale Košćuškov ustanak kažnjene su oduzimanjem imanja, koja su dodeljena ruskim generalima i ruskim službenicima. Procenjuje se da je oko 650.000 seljaka dodeljeno ruskim službenicima kao kmetovi. Deo sitnog plemstva šljahte, proteran je iz Litvanije i Rutenije u južne delove Rusije, gde su bili podvrgnuti rusifikaciji. Drugi deo je šljahte je izgubio plemićki status, a to je značilo da gube socijalni status i mogućnost napredovanja u administraciji i vojsci. Značilo je i da ne mogu posedovati zemlju.