Krušina

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Krušina
Rhamnus frangula - Köhler–s Medizinal-Pflanzen-120.jpg
Naučna klasifikacija
Carstvo:
Divizija:
Klasa:
Red:
Porodica:
Rod:
Vrsta:
F. alnus
Binomno ime
Frangula alnus
Frangula alnus range.svg
Areal vrste Frangula alnus (krušina)
Sinonimi[1][2]

Rhamnus frangula L.
Frangula atlantica Grubov
Frangula dodonei Ard. nom. inval.
Frangula frangula H.Karst.
Frangula nigra Samp.
Frangula pentapetala Gilib.
Frangula vulgaris Hill
Girtanneria frangula Neck.

Krušina (Frangula alnus)[a] je žbun ili nisko listopadno drvo. Kod nas je domaća vrsta. Najveći značaj ima kao lekovita samonikla biljka. Sreće se još i sa domaćim nazivima: obična trušljika, pasdren, krkovina, pasja leska, smrdljika.[3]

Rasprostranjenost[uredi | uredi izvor]

Areal krušine je veoma veliki. Prostire se od Portugala na zapadu, širom Evrope i preko zapadne Azije sve do Kine, od zapadnog Sibira na severu do Male Azije na jugu.[4] Dopire do nadmorske visine od 2000 m.[5][6]

U Ameriku je unesena u 19. veku kao ukrasna biljka ali se, u nedostatku prirodnih neprijatelja proširila i postala invazivna vrsta.[5]

Kod na se veće skupine sreću u nizijskim šumama pored Dunava i drugih reka, a najviše ih ima po rečnim ostrvima.[7]

Opis vrste[uredi | uredi izvor]

Krušina raste kao žbun ili nisko drvo, visine do 6 m. Koren biljke je jako razgranat. Raste u dubinu i do 6 m. Masa korena se nalazi u površinskom sloju zemljišta, jer raste na terenima sa visokim nivoom podzemne vode. Kora mladih biljaka je glatka i sjajna, sivo mrke do skoro crne boje, posuta horizontalnim, gotovo belim lenticelama.[8][4]

Mlade grančice su sivo smeđe, retko dlakave i posute lenticelama. Pupoljci su goli i bez ljuspi. Listovi su obrnuto jajasti, celog oboda, dugi do 7 cm, a široki oko 4 cm. Sa lica su tamnozeleni i sjajni, sa naličja svetliji.[4][6] Na grančicama su raspoređeni naizmenično, na kratkim drškama.[8]

Cvetovi su sitni, neugledni, zelenkasto bele boje. Stoje po 2−10 zajedno na dugim peteljkama u pazuhu listova.[4] Cveta krajem proleća i početkom leta. Plodvi su mesnate koštunice prečnika oko 8 mm. U početku su zelene, zatim crvene, a zrele bobice u septembru−oktobru dobijaju ljubičasto crnu boju. Sazrevaju sukcesivno, tako da se krajem leta mogu zajedno naći plodovi različitih boja i stepena zrelosti. U plodu se nalazi 2−3 trouglasta, žućkasta semena.[6]

Uslovi staništa[uredi | uredi izvor]

Uspešno raste na aluvijalnim terenima duž reka,[4] dok na terenima izvan ovih položaja zahteva zemljišta sa dovoljno vlage. Tako može uspešno rasti u vlažnim šumama i u šipražju, među drugim niskim rastinjem.[6]

Upotreba[uredi | uredi izvor]

Kora krušine (Cortex Frangulae)

Plodovi krušine su otrovni, jer sadrže antrahinonske derivate koji imaju jako purgativno dejstvo. Nezreli plodovi su otrovniji jer sadrže i saponine. Konzumiranje veće količine može dovesti do ozbiljnih crevnih problema.[6] Iste materije nalaze se i u kori.[9]

Kao lekovita droga koriste se osušene bobice, ali mnogo češće se, od davnina, koristi kora krušine (Frangulae cortex).[6] Sirovina se upotrebljava tek godinu dana posle sušenja, jer se glavni purgativni sastojak, glikofrangulin, sušenjem i dugotrajnim stajanjem razlaže na glikozu i frangulin, odavno poznat kao sastojak droge. Kora se prikuplja krajem zime i rano u proleće, kada krenu biljni sokovi, a pre listanja.[8] Skida se sa mladih grana i stabala. Krušina se upotrebljava u obliku tečnog ili suvog ekstrakta ili dekokta kao pouzdan laksans, naročito protiv hroničnog zatvora.[7]

Krušina je medonosna vrsta. Daje pčelama i nektar i polenov prah.[10] Tokom zime predstavlja značajan izvor hrane glodarima i pticama.[5]

Krušina se koristi i za dobijanje slikarskog materijala − nekih boja, kao i kvalitetnog drvenog uglja za crtanje. Takođe se koristi i za dobijanje drvenih klinova i furnira.[9]

Gajenje krušine[uredi | uredi izvor]

Za prikupljanje kore ne koriste se samo samonikle biljke, već se ona može i planski uzgajati. Nema posebnih zahteva prema uslovima sredine, osim vlažnog i bogatog zemljišta. Najbolji tereni za uzgoj krušine su neobradive površine, najbolje na rečnim ostrvima. Plantaže krušine liče na voćnjake. Razmnožava se ožiljenim izdancima i reznicama.[8]

Krušina se može gajiti i kao vrtna biljka. Upotrebljava se kao neformalna živa ograda, mada dobro podnosi i orezivanje, pa se može i oblikovati. Najbolji kultivar za tu svrhu je Tallhedge (Rhamnus frangula 'Columnaris').[9]

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Napomene[uredi | uredi izvor]

  1. ^ U starijoj literaturi češće se može naći pod latinskim nazivom Rhamnus frangula L.

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „The International Plant Names Index”. Pristupljeno 3. 03. 2013. 
  2. ^ Frangula alnus Mill.”. The Plant List: A Working list of All Plant Species. 
  3. ^ Godwin, H. (1943). Frangula alnus Miller. Journal of Ecology, 31(1), 77-92.
  4. ^ a b v g d Vukićević 1996, str. 661−662
  5. ^ a b v „Frangula alnus”. EUFORGEN. European Forest Genetic Resources Programme. Pristupljeno 8. 12. 2016. 
  6. ^ a b v g d đ Grlić 1984, str. 58
  7. ^ a b Tucakov 1984, str. 416−418
  8. ^ a b v g Stojčevski 2011, str. 52−53
  9. ^ a b v „Rhamnus frangula - L.”. Plants For A Future. Pristupljeno 8. 12. 2016. 
  10. ^ Kojić, Momčilo; Dragica Vilotić, Vaskrsija Janjić (2008). Medonosne biljke. Beograd: Herbološko društvo Srbije. ISBN 978-86-911965-0-9. COBISS.SR 152294668

Literatura[uredi | uredi izvor]

Спољашње везе[uredi | uredi izvor]