Kućni miš

Kućni miš
Status ugroženosti
	; Najmanje ugrožen (IUCN 3.1)
Naučna klasifikacija
Carstvo:	Animalia
Tip:	Chordata
Klasa:	Mammalia
Red:	Rodentia
Porodica:	Muridae
Potporodica:	Murinae
Rod:	Mus
Podrod:	Mus
Vrsta:	M. musculus
Binomno ime
	Mus musculus; Linnaeus, 1758
Podvrste
	Mus musculus bactrianus; Mus musculus castaneus; Mus musculus domesticus; Mus musculus gentilulus; Mus musculus musculus;

Kućni miš^[2] ili domaći miš^[3] (lat. Mus musculus) je glodar iz porodice miševa (Muridae) i najrasprostranjeniji sisar posle čoveka.

Opis[uredi | uredi izvor]

Kućni miš (Mus musculus).

Hrani se veoma raznoliko, a živi u porodičnoj grupi, sastavljenoj od dominantnog mužjaka i nekoliko ženki. Kućni miševi komuniciraju cičanjem, a teritoriju obeležavaju mirisom i mokraćom. Polnu zrelost dostižu za 8—10 nedelja, trudnoća traje od 18 do 24 dana, a u najboljim godinama ženka može da ima do 10 legla.

Kućnog miša mnogi ljudi odgajaju kao kućnog ljubimca, a koristi se i kao ogledna životinja za eksperimente.

Izvori[uredi | uredi izvor]

^ Musser G, Amori G, Hutterer R, Kryštufek B, Yigit N & Mitsain G (2008). „Mus musculus”. IUCN Red List of Threatened Species. Version 2008. International Union for Conservation of Nature. Pristupljeno 10. 10. 2008.
^ „Filogenija sisara” (PDF). katedre.vet.bg.ac.rs. str. 75. slajd. Arhivirano iz originala (PDF) na datum 09. 08. 2019. Pristupljeno 09. 08. 2019.
^ „Sisari posebni deo (2)” (PDF). Univerzitet u Beogradu - Poljoprivredni fakultet. str. 55.

Literatura[uredi | uredi izvor]

Životinje: Mladinska knjiga Beograd; urednik: Jelka Jovanović; tiraž 7.000 primeraka; U Beogradu 2007

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

[IUCN-1] Musser G, Amori G, Hutterer R, Kryštufek B, Yigit N & Mitsain G (2008). „Mus musculus”. IUCN Red List of Threatened Species. Version 2008. International Union for Conservation of Nature. Pristupljeno 10. 10. 2008.

[2] „Filogenija sisara” (PDF). katedre.vet.bg.ac.rs. str. 75. slajd. Arhivirano iz originala (PDF) na datum 09. 08. 2019. Pristupljeno 09. 08. 2019.

[3] „Sisari posebni deo (2)” (PDF). Univerzitet u Beogradu - Poljoprivredni fakultet. str. 55.

[1]

[2]

[3]